Bili jednom Mama i Tata. Mnogo su se voleli i bili su veoma srećni. Imali su tri predivne devojčice: Pametnicu, Mazicu i Mrvicu. Pametnica je bila najstarija i nekako svoja. Svi su govorili da jako liči na Mamu. Uz nju su Mama i Tata učili o roditeljstvu i svim lepotama i teškoćama koje ono nosi. Pametnica je volela da pije Mamino čarobno mleko, mada početak dojenja nije bio nimalo lak. Mamine bradavice su nakon prvih pokušaja dojenja bile bolne i u ranama, a malena Pametnica je često plakala kao da mleka nije bilo dovoljno. Tada je Mama počela da pije čarobni lek-Fitolat koji joj je pomogao da poveća količinu svog mleka. Pametnica je dojena do prvog rođendana, zdrava i napredna. Mazica je bila mirne naravi, umiljata i neodoljiva. Pošto su Mama i Tata izrasli u iskusne roditelje, bilo je lakše podići je. Tata je pomagao Mami , nosio i kupao svoje princeze, igrao se sa njima. Bio je uvek tu za sve, a Mama je ponovo mogla da se posveti dojenju.

Tate su naši diskretni heroji i trebalo bi da im to češće govorimo! Iako je Mama sada bila već iskusna dojilja, mučila ju je anemija i bila je često iscrpljena, pa je to uticalo na smanjenje količine mleka. U pomoć je pritekao stari prijatelj-Fitolat i Mazica je mogla da uživa u Maminom mleku i nakon što je proslavila prvi rođendan. Mama je već bila trudna po treći put kada su lekari otkrili da je bolesna. Nije želela da govori devojčicama o tome i borila se da iznese trudnoću do kraja. Bila je hrabra, mada se nije smejala kao pre. Pametnica je jednom videla zvezdu koja se ugasila, pa se plašila da se Mami ne dogodi isto. Mrvica je rođena pre vremena i bila je u bolnici gde su se lekari borili za njen život.

Svakog dana je Mama išla da je poseti, bude uz nju i odnese svoje čarobno mleko-dar života, koje će joj dati snagu da dobije svoju prvu i najvažniju bitku. Tata je čuvao Pametnicu i Mazicu. Jednoga dana Pametnica je došla kod Mame i pogledala je očima koje je nemoguće lagati. “Mama hoćeš li ti umreti?” “Pametnice, hajde da se igramo žmurke kao nekad”, reče Mama. “Sakriću se tako da ćete samo vas tri moći da me nađete-u tvom osmehu, Mazinim okicama i Mrvičinoj kosici. Budite uvek tu jedna za drugu i tako ću i ja biti sa vama”. Mrvica je napravila prve korake držeći Pametnicu i Mazicu za ruke, kao i mnoge korake posle toga. “Misliš li da Mama može da nas vidi?”-upitala je Pametnica. “Siguran sam u to”, odgovori Tata sa osmehom.