|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

7 godina čekanja bebe: Priča koja me više ne boli

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 1.9.2022
Ispričaću vam nešto vrlo intimno… I bolno.Sa svojom tugom nosila sam se sedam godina, ostavila je posljedice, ali mi je donijela i nešto divno – postala sam majka.

image
Kontrolna crtica crveni. Izlazim iz WC-a i ponovo pogledam u test. Crveni i druga. Majko moja, ja sam trudna! Foto: Freepik.com
/11


Sedam godina sanjala sam trenutak kada ću je ugledati, prisloniti na grudi… Da čujem kako diše… Da joj kažem:”Ne plaši se, čuva te mama…”

Put do svega toga nije bio posut trnjem, to je preblago. Uvijek mi na pamet padne Baleševićev stih: “Neko ružno sanja, nekom su košmar svitanja.”

U tih sedam godina, 7.777.777 puta sam čula pitanje: “Šta čekate?” Isto toliko: “Idete li doktoru?” I isto toliko: “Brak bez djece osuđen je na propast.” Isto toliko isplakala sam suza.

Svaka ova riječ boljela je gore od bilo kojeg udarca koji mi je život do tada zadavao. A istina je da nas dvoje niko nije razumio. Nismo imali potrebu da se ispovijedamo bilo kome, to je bila teška tema. A prijatelji su i dalje zapitkivali i prognozirali i sve dublje zarivali nož u naše rane. Rodbinu ne bih da spominjem, to je posebna tema.

 

Poznanica u gradu znala je da dobaci onako usput: “Krajnje je vrijeme da prestaneš da se raduješ tuđoj djeci i da rodiš svoje“.

Kuma da doda: “Znaš, vrlo je moguće da te vara. Ipak ste bez djece. Provjeri ti to“.

Dječiji rođendani bili su posebno teški. Nas dvoje, kao dva siročeta, sjedimo u nekom ćošku i gledamo TUĐU djecu, TUĐU sreću…

Počeli smo da izbjegavamo takva druženja. Bilo je mnogo lakše.


PROČITAJ JOŠ: Vantelesna oplodnja i savet “samo se opustite”


Odlasci ljekaru postali su svakodnevni. Ja ginekologu, suprug urologu. Pretrage nisu bile ohrabrujuće. Hormoni podivljali, menstruacije na 60 dana, pokretljivost sprematozoida 10 odsto… OK, bar malo mrdamo. Sve traje mjesecima, a onda se ponovo vratite na početak.

Nas dvoje u četiri zida, zajedno već godinama, a bez velike porodice o kojoj smo maštali. Moj, naš svijet je propadao iz dana u dan. A voljeli smo se beskrajno, još od srednje škole. I znali smo da smo tek jedno bez drugog – NIŠTA!

 

Prilasci jedno drugom postali su „tehnički“.

„Znaš, plodni su dani pa da ne propadnu tek tako“.

Sve se svelo na matematiku i gledanje u sat.


U nadi da ću pronaći bilo kakav tračak nade, otišla sam u jedan samostan kraj Banjaluke. Nisam nikakav vjernik, ali sam u tom momentu osjetila neopisiv mir. Ljubazna časna sestra me pitala za probleme. Uz plač i grcanje uspjela sam da kažem u čemu je problem. Pogledala me preblagim očima i rekla: “Ovo je čaj koji ćete piti ti i suprug. Pomoli se da ti Bogorodica podari radost“.

I dalje nisam vjerovala, ali sam se bar olakšala. Ja da se molim, ma dajte. Uzela sam čajeve i krenula u Banjaluku. Ponovo bez nade.


Već tada se Dušanu Todiću, predivnom urologu banjalučke Hirurgije, i Saši Saviću, još divnijem ginekologu UKC RS, pridružuju endokrinolog, genetičar…

Genetičar: “Imate sve organe. Ne sekirajte se, doći ćemo do cilja na ovaj ili onaj način“.


Ali, zašto je to baš nama moralo da se desi?


Terapije nema, nalaze nikako da privedemo kraju, a ja kuham čajeve i nadam se. Nakon nekoliko mjeseci, kompletno izmijenjenog režima života, moji ljekarski nalazi doživjeli su bum. Sve je u savršenom balansu.

 

Ginekolog saopštava: “Tvoji nalazi sada ne pokazuju ništa što bi me zabrinulo. Jeste li sigurni da sada nije u pitanju muški sterilitet?“

Urolog saopštava: “U pitanju je varikokela. To vam je proširena vena u skrotumu, vrećicama u kojima su smješteni testisi. Moraćete na operaciju. Ne mogu da dajem prognoze za potomstvo“.

 

PROČITAJ JOŠ: Iskrena ispovest tate: Od tuge do bebe


Tračak nade se pojavio. Spremni smo i na to.

Operacija je brzo završena. Suprug se brzo oporavio, a njegov ljekar kroz smijeh kaže: “Biće, biće, želim vam sreću. Samo se opustite“.

Ponovo smo u četiri zida, sami, bez velike porodice o kojoj smo maštali. Ništa se ne dešava. Prolaze mjeseci… Još jedna godina, a mi polako dižemo ruke od svega. OK, tako mora da bude, nismo ni prvi ni posljednji.


Maj 2014. godine donio je stravične poplave, ali i čudo. Kasni. Kasni pet. Kasni deset dana. O, moj Bože, ponovo se nešto poremetilo. Nemam snage za još jedan test. Ali, moram. Tjera me opet ona luđačka radoznalost. U četiri sata ujutru.

Kontrolna crtica crveni. Izlazim iz WC-a i ponovo pogledam u test. Crveni i druga. Majko moja, ja sam trudna!

Taj vrisak probudio je Borik. Probudio je moj život! Naš život! Probudio je sve u meni! Ne vjerujem. Gledam ponovo. Umišljam li? Moja elementarna nepogodica stiže?

Opet smo bojažljivo počeli da planiramo. Prolaze dani. Moramo da kupimo veći ormar, stvari, flašice, pelene, dude, donesemo krevetac, pripremimo se za porod…

Ona počinje da mrda. Zajedno osluškujemo. Udarci postaju jači. Ona raste. Ja rastem.

Kako ćemo joj dati ime? Mora biti neka nada, buđenje, neka naša vodilja. Mora biti neka zvijezda.

Stigao je januar. Divni ljekar nije pogodio termin, jer Ona počinje da tjera inat. Neće vani. Odmah sam znala da je karakter.

Pretposljednji dan januara 2015. godine. To je taj. Odlazim u porođajnu salu. Divne babice UKC RS me ne napuštaju ni na sekundu. Ali, Ona neće vani. Volim da kažem da smo se devet sati rastajale i da je i tada pobijedila njena tvrdoglavost.

Hitan carski rez, krvarenje, otkucaji slabe… Budim se na intenzivnoj njezi. Infuzije… Primam krv… Je li Ona dobro?

“Ne sekirajte se, divna je. Bila je upetljana“.

Opet se budim. Treći sprat. Dan je. Babica je unosi – DOBAR DAN, MAMA!


PROČITAJ JOŠ: Nisi ti kriva što ne možeš da zatrudniš!


Ne odustajte od vlastitih želja, od života, od sebe. Ne gubite nadu. Uvijek postoji!

Bodrimo vas!


D, mama i tata :*


Izvor: lolamagazin.com

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Pomerena starosna granica za vantelesnu op...
Svaka promena koja može doneti makar jednu bebu, vest je koju sa radošću prihvatamo.
6
Bakterijska vaginoza
Najnovije preporuke svetskih stručnjaka su da bakterijsku vaginozu, koja je u 50 odsto slučajeva asimptomatska, ne treba...
3
9 stvari za uraditi pre nego što zatrudnite
Vi i vaš partner ste odlučili da postanete roditelji? Čeka vas jedan od najuzbudljivijih perioda u životu, pa bi prethod...
3
Pitajte doktora-ginekologa sve o ovulaciji
Ovulacija je period kada se stvaraju optimalni uslovi za oplodnju. Kako ih prepoznati i u pravom trenutku ispuniti svoj ...
3





NE, NE ZNATE! Kako je zamišljati dete, koj...
Jer, samo oni koji su prošli putem neplodnosti mogu da znaju i oni sigurno znaju.
Biohemijska trudnoća: Kako mogu da budem m...
Potpomognuta oplodnja usavršila je mogućnost začeća. Sada mnogi parovi, koji se ranije nisu nadali postizanju trudnoće, ...



image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

Прерано за бебу?
пеперутка16

Да ли је рано за жељу за дететом и за брак са 18 година?

Click Here