/11 /11

Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić.

Za Badnji dan se seče grana cerovog drveta ili hrasta koja se naziva badnjak.  Badnjak, simboliše ono drvo, koje su pastiri doneli i koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u pećini gde se Hristos rodio. Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

Badnje veče:

Badnje veče, spaja Badnjidan i Božić. Uveče kada padne mrak, domaćin posle sluzbe unosi badnjak koji je osvećen i slamu Neizostavna je pečenica koju je domaćin pripremio za Božić.

Slamu domačica stavlja pod sto, gde se večera I stavlja razne slatkiše I poklone. Slama simboliše onu slamu u pecini u kojoj je Histos položen.

Kada se sve unese u kucu, porodica se okuplja oko stola I svi zajedno započinju večeru. Večera se priprema posna jer se ovim danom završava Božicni post.

 SAVREMENO OBELEŽAVANJE BADNJEG DANA

U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.

 U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza. Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom.

Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima…