/11 /11

Najčešće bolesti gornjih disajnih puteva koje se pojavljuju su kijavica, upala ždrela ili grkljana. 

Na akutni bronhitis, kaže dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli, treba posumnjati kada dete tri-četiri dana ima suv kašalj, a za konačnu dijagnozu neophodno je da počne sekrecija. To se obično dešava posle četiri-pet dana, kada uz kašalj i kijavicu mogu da se jave i povišena temperatura i otežano disanje. Međutim, ove tegobe nisu obavezni pratioci bronhitisa.


Sirup kad krene sekret
– Dok dete samo kašlje, treba mu dati lek protiv kašlja. Ne za iskašljavanje, nego protiv kašlja. Sirupi za iskašljavanje uvode se kasnije, petog, šestog dana, kada se obično i javlja sekret. Roditelji na svoju ruku smeju da daju samo lek protiv kašlja, ali ne i antibiotike. Njih posle pregleda i prema potrebi može da propiše jedino lekar – pojašnjava dr Todorović.

Bolesno dete treba da:

• miruje kod kuće
• uzima propisanu terapiju
• unosi što više tečnosti, najbolje vodu, čaj i limunadu
• jede kašastu hranu, supe i čorbe



Uspešno se leči
Iako roditelji znaju da se uspaniče kada dete dobije bronhitis, razloga za paniku nema jer se akutni bronhitis uspešno leči, kaže dr Todorović. Svi simptomi, uključujući i kašalj, prolaze za sedam do 10 dana, a veoma retko se dešava da se ovaj bronhitis iskomplikuje i pređe u pneumoniju. To se, kaže, obično dešava kada je imunitet deteta oslabljen ili je inficirano bakterijom ili jačim virusom.
Iako su simptomi slični, opstruktivni bronhitis zahteva daleko veću pažnju, duže se i teže leči i može da preraste u astmu.
– Kod opstruktivnog bronhitisa disajno stablo je suženo, što može da dovede i do gušenja. Razlikuje ih i to što se kod opstruktivnog bronhitisa pri izdisanju vazduha čuje šištanje – objašnjava doktorka.


Inhaliranje kod kuće
Okidač za pojavu opstruktivnog bronhitisa često je alergija, ali može da bude i virusna infekcija.
– Ovaj tip bronhitisa, ukoliko nije reč o nekom težem obliku, uglavnom se leči inhaliranjem i kapima za nos, pri čemu se način inhaliranja određuje prema uzrastu deteta. Lekar je taj koji određuje dnevnu dozu supstanci za inhalaciju i kapi. Sada i na našem tržištu postoji više vrsta inhalatora, pa se uz konsultaciju sa lekarom terapija može uspešno sprovoditi i kod kuće – kaže dr Todorović.
Za lečenje težih oblika opstruktivnog bronhitisa ponekad se koriste i kortikosteroidi, kroz inhalacije i kao injekcije. Veoma je važno da dete boravi u provetrenoj prostoriji i da uzima dovoljno tečnosti.


Virusi izazivači broj 1.
Akutni bronhitis, navodi dr Todorović, u 70–80 odsto slučajeva izazivaju virusi. Najčešće respiratorni sinsicijalni, rinovirusi, virusi influence, zatim adenovirus. U ostalih 20–30 odsto slučajeva uzročnici su bakterije: hlamidija trahomatis, bordatela pertutis, pneumokok i hemofilus tip B za koju postoji vakcina koja je i kod nas obavezna od 2003. godine, što je znatno smanjilo broj dece obolele od bronhitisa.

izvor: blic.rs