|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (21.11.-25.11.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Emocionalno prejedanje kod dece i kako ga zameniti zdravijim navikama

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 10.11.2018
U redu je povremeno oraspoložiti potišteno dete čokoladicom ili sladoledom, ali ako dete jede više kada se oseća tužno, ljuto ili uznemireno, moguće je da je u pitanju takozvano emocionalno prejedanje.
Ključne reči:

image
/11


 

Laički rečeno emocionalno prejedanje je tešenje samog sebe hranom, odnosno “lečenje” neugodnog osećaja trenutnim zadovoljstvom u obliku zadovoljavanja osećaja ukusa.
Stručnjaci u Norveškoj proučavali su decu školskog uzrasta koja imaju tendenciju brzo se utešiti slatkišima i hranom te su otkrili kako takva deca imaju roditelje koji rade upravo to – teše ih hranom.
“Ovde postoji rizik jer kada se emocionalno prejedamo, obično posežemo za kalorijski bogatom hranom koju inače ne jedemo često, a zbog koje se osećamo dobro”, rezultate istraživanja prokomentirao je dr. Jaime Taylor. Nije bio iznenađen da roditelji nehotice podstiču tu nezdravu naviku kod svoje dece.
“Ako se deca lako i brzo uteše hranom, mi ih tada češće i hranimo ako im to pomaže da se osećaju bolje, odnosno ako se deca osećaju bolje i mi se osećamo bolje. Ako ih tešimo hranom kao malu decu, ne iznenađuje da će i kasnije, kao tinejdžeri i odrasli to nastaviti raditi kad se osećaju loše”, objašnjava dalje dr. Taylor.
Emocionalno prejedanje u detinjstvu put je do hroničnih bolesti
S obzirom na to da je emocionalno prejedanje često povezano s nezdravom hranom i da se najčešće tešimo slatkišima, pizzom i drugim kalorijskim bombama, dugoročno smo pod rizikom prekomerne težine i gojaznosti, a time razvijamo rizik za hronična oboljenja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili gihta.
Hronične bolesti pak dovode do rizika od srčanog ili moždanog udara, otkazivanja srca i krvnog sastava i drugih po život opasnih stanja.
Emocionalno prejedanje može dovesti takođe i do raznih psiho-emocionalnih poremećaja, poput poremećaja u prehrani (bulimije ili anoreksije).
Što ponuditi umesto hrane kao utehu?
Dr. Taylor savetuje roditeljima da umesto nuđenja hrane u situacijama kad se dete ne oseća emocionalno najbolje, ponude neku zajedničku aktivnost – šetnju, odlazak u park, igranje društvene igre, zajedničko obavljanje kućnih poslova, zajednički odlazak u posetu porodičnim prijateljima i slično. Ponekad će biti dovoljno samo s detetom leći, maziti ga, pustiti neku muziku, razgovarati ili duboko disati u tišini.
Na taj način učimo decu snositi se s neugodnim osećajima i stanjima na zdraviji način. Dobro je da deca osjete emocije poput tuge, nedostajanja, besa, frustracije, jer ti osećaji pratiće ih celi život. Važno je samo naučiti kako ih pustiti kroz sebe. Rešenje nikako nije instantno skretanje pažnje s neugodne emocije slatkišima ili hamburgerom.
Ono što je dobro je da i roditelji na taj način uče prepoznati neugodne emocije kod sebe.
“Najvažniji posao roditelja u odgajanju dece je modelovati ponašanja i navike u svim aspektima života i nadati se da će ih deca usvojiti. Stoga je važno pokazati im da postoje i druge tehnike plačanja s emocijama osim jedenja”, objašnjava dr. Taylor.
A šta je sa prejedanjem u srećnim situacijama i na proslavama?
Emocionalno prejedanje ne događa se samo kad se osećamo loše, već i kad smo srećni i kad slavimo neka važna događanja u porodici. No i u takvim prilikama najvažnije je vežbati umerenost. Uživanje u tortama, kolačima, mesu, hlebu i drugoj slavljeničkoj hrani deo je naše kulture i tradicije, ali umerenost treba postojati, odnosno treba imati svest o tome da se na taj način gostimo povremeno i dok se zaista slavi nešto veliko i važno za porodica.

Laički rečeno emocionalno prejedanje je tešenje samog sebe hranom, odnosno “lečenje” neugodnog osećaja trenutnim zadovoljstvom u obliku zadovoljavanja osećaja ukusa.
Stručnjaci u Norveškoj proučavali su decu školskog uzrasta koja imaju tendenciju brzo se utešiti slatkišima i hranom te su otkrili kako takva deca imaju roditelje koji rade upravo to – teše ih hranom.


“Ovde postoji rizik jer kada se emocionalno prejedamo, obično posežemo za kalorijski bogatom hranom koju inače ne jedemo često, a zbog koje se osećamo dobro”, rezultate istraživanja prokomentirao je dr. Jaime Taylor. Nije bio iznenađen da roditelji nehotice podstiču tu nezdravu naviku kod svoje dece.
“Ako se deca lako i brzo uteše hranom, mi ih tada češće i hranimo ako im to pomaže da se osećaju bolje, odnosno ako se deca osećaju bolje i mi se osećamo bolje. Ako ih tešimo hranom kao malu decu, ne iznenađuje da će i kasnije, kao tinejdžeri i odrasli to nastaviti raditi kad se osećaju loše”, objašnjava dalje dr. Taylor.

Emocionalno prejedanje u detinjstvu put je do hroničnih bolesti

S obzirom na to da je emocionalno prejedanje često povezano s nezdravom hranom i da se najčešće tešimo slatkišima, pizzom i drugim kalorijskim bombama, dugoročno smo pod rizikom prekomerne težine i gojaznosti, a time razvijamo rizik za hronična oboljenja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili gihta.
Hronične bolesti pak dovode do rizika od srčanog ili moždanog udara, otkazivanja srca i krvnog sastava i drugih po život opasnih stanja.


Emocionalno prejedanje može dovesti takođe i do raznih psiho-emocionalnih poremećaja, poput poremećaja u prehrani (bulimije ili anoreksije).
Što ponuditi umesto hrane kao utehu?

Dr. Taylor savetuje roditeljima da umesto nuđenja hrane u situacijama kad se dete ne oseća emocionalno najbolje, ponude neku zajedničku aktivnost – šetnju, odlazak u park, igranje društvene igre, zajedničko obavljanje kućnih poslova, zajednički odlazak u posetu porodičnim prijateljima i slično. Ponekad će biti dovoljno samo s detetom leći, maziti ga, pustiti neku muziku, razgovarati ili duboko disati u tišini.


Na taj način učimo decu snositi se s neugodnim osećajima i stanjima na zdraviji način. Dobro je da deca osjete emocije poput tuge, nedostajanja, besa, frustracije, jer ti osećaji pratiće ih celi život. Važno je samo naučiti kako ih pustiti kroz sebe. Rešenje nikako nije instantno skretanje pažnje s neugodne emocije slatkišima ili hamburgerom.


Ono što je dobro je da i roditelji na taj način uče prepoznati neugodne emocije kod sebe.
“Najvažniji posao roditelja u odgajanju dece je modelovati ponašanja i navike u svim aspektima života i nadati se da će ih deca usvojiti. Stoga je važno pokazati im da postoje i druge tehnike plačanja s emocijama osim jedenja”, objašnjava dr. Taylor.

A šta je sa prejedanjem u srećnim situacijama i na proslavama?

Emocionalno prejedanje ne događa se samo kad se osećamo loše, već i kad smo srećni i kad slavimo neka važna događanja u porodici. No i u takvim prilikama najvažnije je vežbati umerenost. Uživanje u tortama, kolačima, mesu, hlebu i drugoj slavljeničkoj hrani deo je naše kulture i tradicije, ali umerenost treba postojati, odnosno treba imati svest o tome da se na taj način gostimo povremeno i dok se zaista slavi nešto veliko i važno za porodica.

 

Izvor: klinfo

Kako dobro dete postane loš čovek
Da li su roditelji jedini krivci za ponašanje svojih naslednika? Na karakter ne utiče samo porodica, već i vršnjaci, med...
6
Zima zima e pa šta je
Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg.
5
Najljepši citati o sestrama
Veliko je bogatstvo kada imaš sestru. Bilo da je starija ili mlađa, ona je tvoja najbolja prijateljica do kraja života. ...
4
Evo zašto deca vole Bushido Kids Školicu s...
Na nama roditeljima je odgovornost, glavna i presudna uloga da dete usmerimo na pravi put, pružajući dovoljno motivacije...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
LauraAndrija
Pharmalife je naš spas koji svaki zdravstveni problem reši za tili čas!
Broncamil sirup je naš spas kod prehlade. Pomaže bukvalno za jedan dan i što je bitno beba popije bez problema, što nije slučaj kada su drugi sirupi u pitanju. Fitobalm gel koristimo od prvog meseca rođenja, otpuši nosić, beba lakše diše i mirno spava. Koristimo i mi odrasli. Apettito sirup pije ćerkica, u početku je odbijala zbog jakog mirisa i ukusa, ali sad je navikla i sama traži, mogu samo da kažem da pomaže. Mapez sprejom se naprskamo celi i nema ujeda.  Više >>
image

Krompir sa sirom
Kuvar: Bibilib
ko voli nek izvoli
Click Here

»Učestvuj u Sluban avanturi i skockaj svoju nagradu!«
Pretražujte Ringeraju, buditi aktivni, sakupljajte ikone sponzora i osvojite neku od 25 sjajnih nagrada

Da bi ste učestvovali morate da budete prijavljeni!
Više o takmičenju >> Prijavi se >> SAKRIJ IKONE >>