|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

„Ja se porađam! OK, ja ću se poroditi!“ (I deo)

Jovana Blagojević, 7.2.2018
Kako bih napravila neki uvod u sam blog i priču, prvih nekoliko tekstova biće u vidu kratkih priča. Osećam da ću tako lepše i detaljnije dočarati sva osećanja i situacije u kojima smo se našli suprug i ja, a i naše porodice. Verujem da će se bar jedna žena, majka, pronaći u ovim pričama i da će joj možda biti lakše, kao što bi i meni bilo da sam, u najtežim trenucima, bar na internetu pronašla istu, sličnu priču, koja bi mi dala nagoveštaj da ima nade i da će sve biti u redu.
Ključne reči:

image
/11


Saznala sam da sam trudna početkom februara 2017. godine. Sve je teklo uobičajeno, prvi pregledi, prvi otkucaji, prvi Utrogestani… Osim što sam morala da napustim posao, na kom nisam bila prijavljena, ostalo je (samo) još da završim fakultet i dam tih preostalih šest ispita.

Tako je i bilo, ceo maj, jun i jul provela sam u stanu, ležeći, sedeći, sa knjigom u ruci i diplomom u mislima. – Moram da završim fakultet pre nego što stigne beba! Tako nekako je i bilo. Sebi zameram jer sam toliko bila uporna da ostvarim taj cilj, da sam zaboravila da uživam u trudnoći i prepustim se divnim trenucima koja ona nosi sa sobom (ima i onih manje divnih, ali oni se zaborave).

 

Moj stomak, koji se tako veselo pomerao, i ja, zajedno smo “očistile” pet “ljutih” ispita, i konačno malo iskoristile dane za uživanje, dok  opet ne dođe vreme da se zagreje stolica za onaj poslednji, najteži ispit.

 

Termin porođaja bio je 13. oktobar, a vodenjak mi je pukao 23. avgusta. Eto tako. Iz čista mira. U pola 8 ujutru. I suprug i ja govorili smo jedno drugom da je nemoguće da je to vodenjak, pogotovo jer je to bilo jako malo i povremeno „curkanje“, ne baš kako je predstavljeno u filmovima. Za svaki slučaj zakazala sam pregled kod svoje doktorke, i dalje se nadajući da nije vodenjak, iako me osećaj koji sam vešto potiskivala, na kraju nije prevario.

 

Odmah su me poslali u bolnicu (ne želim da imenujem ni lekare ni ustanove u kojima sam boravila) i smestili u pri porodilište. Narednih šest dana ležala sam tamo, u sobi sa još dve devojke. Jedna drugoj smo vedrile mračne dane neizvesnosti, i živele za period od 14 do 15 časova svakoga dana, kada je vreme poseta.

 

Jednoj od njih je takođe pukao vodenjak pre termina, i nju su držali šest dana. Bolnica kao bolnica, depresivna, ali osećaš se i sigurno jer su oko tebe lekari, stručna lica. Svaki dan CTG,  pregledi, vizite, ultrazvuk, davanje analiza… I na svakom pregledu doktori govore isto: „Dobro, izdržite još malo. Postoji mogućnost da se dobije infekcija, jer više niste zaštićeni, ali čim vidimo to, porodićemo vas. Za vas bi bilo najbolje da se porodite prirodnim putem, ali ako bude komplikacija, ili ako ustanovimo da se javila infekcija, moraćemo carskim rezom.“

 

Ponedeljak, 28. avgust. Odvode me na pregled, stavljaju vaginaletu za izazivanje porođaja i šalju nazad u sobu. Bilo je 11 časove pre podne. Male kontrakcije krenule su nakon pola sata, pa onda sve jače, ali ništa neizdrživo. Osećam uzbuđenje „Ja se porađam! OK, ja ću se poroditi!“ Hrabrim sebe da budem jaka, da je to sve prirodno, da se još verovatno milion žena porodilo u osmom mesecu i „eno ga trči, živo i zdravo“. Uspem da probudim dozu pozitive u sebi i nekako izmamim i osmeh na lice. Konačno ću videti svoje dete!

 

Oko 19 časova, i dalje otvorena “jedan prst”, i dalje u sobi u priporodilištu, sa jačim kontrakcijama, osećam da me nešto obara. Nema više osmeha, nema pozitive, samo prvi jaki otkucaji straha, jer znam šta je to što me je oborilo. Temperatura, 37 sa 5, koja se sa svakim minutom povećavala.

 

„Sestro!!!“

 

Nastavak pročitajte ovde 

 

Blog: supermama

Autor: Jovana Blagojević


Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
22
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
11
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
9
Rh faktor - rizik za majku i dete
Ukoliko u krvi imate Rezus protein onda ste Rh pozitivni (+), kao i većina ljudi, a ako ga nema onda ste Rh negativni (-...
9


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Kuvar: mikulas
Ne morate kupovati u pekari kad mozete napraviti kod kuće

Anketa

koje ime je lepse?
tinad



(83%)

(17%)


Ukupan broj glasova: 53

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here