/11 /11

Majke uvek žele sve najbolje za svoju bebu, ali savetovati im da doje dete šest meseci (ili čak dve godine) ako ne žele da mu naude, ne samo da nije realan zahtev za većinu zaposlenih majki već nije uvek ni potkrepljen dokazima. „Najjači dokazi o kratkotrajnoj dobrobiti dojenja važe isključivo za prva tri do četiri meseca bebinog života“, kaže Ronald Klajnman, načelnik Opšte dečje bolnice u Masačusetsu. „Dojenje pojačava otpornost na infekcije gornjih respiratornih puteva i na dijareju, a možda poboljšava i detetovu reakciju na vakcinaciju – mada za ovo dokazi nisu toliko čvrsti.“

U ispitivanjima u kojima je utvrđeno smanjenje rizika od smrti u kolevci takođe su praćene bebe samo prvih šest meseci, a ova pojava je inače najčešća između drugog i četvrtog meseca života.

Kad je reč o dugoročnim prednostima, kao što je prevencija gojaznosti ili dijabetesa, trenutni dokazi govore da je ključno dojenje u prvim mesecima života. Prema ovom ispitivanju, bebe koje su bile zaštićene od alergija i dijabetesa tipa 1 sisale su do trećeg ili četvrtog meseca, a u drugim ispitivanjima u kojima je pronađeno da dojenje u izvesnoj meri štiti dete od raka, bebe su sisale šest meseci.

Posle ovog uzrasta teško je reći koje su stvarno dugoročne prednosti dojenja izuzev što trenutno štiti bebu od zaraznih bolesti, koje su u bogatim državama s dobrom zdravstvenom zaštitom ipak manje opasne nego u zemljama u razvoju. To ne znači da nije korisno dojiti dete i posle ovog uzrasta, samo da je to slabo ispitivano – delimično i stoga što to u državama Zapada malo koja žena čini. „Zaista nema čvrstih dokaza o zdravstvenim posledicama delimičnog uvođenja adaptiranog mleka kad dete napuni šest meseci ili potpunog odbijanja deteta od dojke u tom uzrastu i prelaska na bočicu“, kaže Klajnman.

Možda je jedini izuzetak razvoj mozga, jer ispitivanja pokazuju da su tu dobrobiti veće što beba duže sisa. „Dokazi da je važno dojiti dete i posle prvog rođendana ili barem do tog uzrasta odnose se svakako na zemlje u razvoju“, kaže Majkl Krejmer.

On ipak naglašava kako žene koje ranije prestanu da doje dete ne treba nužno da osećaju grižu savesti. „Mnogo je drugih, jednako važnih činilaca, ako ne i važnijih od dojenja“, kaže on. Na primer, na detetov koeficijent inteligencije mnogo će više uticati to što ga ostavljate da čami ispred televizora i ne igrate se s njim nego dojenje. „U celini gledano, srećna majka je bolja majka“, kaže Krejmer. „A to što se pridržavate preporuke da dojite dete do druge godine ne znači da ste dobra majka.“

I konačno, ženama se često poručuje da je dojenje višestruko dobro i za njihov organizam jer ih štiti od različitih vrsta kancera, dijabetesa ili gojaznosti (videti podnaslov 74: „Hoću li lakše smršati ako dojim dete ili ako ga hranim na bočicu?“). Tačno je da su u nekim ispitivanjima potvrdili zdravstvenu korist od dojenja i čini se da je ovde efekat kumulativan – važno je ukupno vreme koje ste proveli dojeći svu svoju decu. Kad je reč o dijabetesu 2, rizik se smanjuje između 4 i 12 posto za svaku godinu dojenja, a u slučaju raka dojke i jajnika sa svakom godinom dojenja smanjujete opasnost da obolite za 28 posto.

Tekst preuzet iz knjige „Bebologija“ u izdanju Lagune.