Postpartum, puerperijum ili babine je jako osetljiv period za ženu i novorođenče. S njima tada treba postupati kao s pupoljcima najnežnijeg cveta.

Pokušaću prvo da dam ukratko razloge.

1. Šta su bebina potrebe i šta će najbolje uticati na njen psihofizički razvoj?

Isto što je bilo u stomaku – toplo, tamno, tiho. Čuje otkucaje maminog srca i njen glas. Oseća mamine mirise i dodir. To je sve moguće samo ako je novorođenče u njenim rukama! Osim dojenja, emotivne potrebe i sigurnost su velika potreba beba. To osećaju ako su u maminim i tatinim rukama!

2. Šta su mamine potrebe?

Mnogo toga. Individualno, ali navešću ponešto. Podrška partnera, socijalna podrška, dobra nutricija, briga o njoj. Emocije, toplina, podrška! Nekada mama na bradavicama ima ragade (rane).Često se preporučuje da mama ide gola po stanu zbog sušenja i zarastanja rane na grudima ili rane od carskog reza ili epiziotomije.

Dodir mame i bebe koža na kožu izaziva lučenje oksitocina koji mami pomaže da otpusti mleko i harmonizuje njene hormone tada. I za to ona treba da je gola.

Zato najadekvatniju podršku kao rođaci i drugari dajemo ako pitamo:

1. Šta ti treba? Kako mogu pomoći?
2. Tu sam za tebe, šta god da ti treba u pola noći možeš me zvati.

Dajte prostora da se ne stide da vas pozovu u pola noći. Možda bebi nešto treba iz apoteke, a mama se boji da ostane sama. Dakle, tata treba da ostane uz njih. A ko će u apoteku u 4 ujutru?

3. Da li ste odlučili da primate posete ili ne? Da li je u redu dođem u posetu i kada je najugodnije vreme posete za tebe?

Možda je za mamu važnije da bude gola nego da prima posete. Ja zapravo ne znam ni jednu babinjaru koja ima potrebu da prima poste!

Šta nikako ne radimo? I šta je preporuka?

Ne kritikujemo, već uvažavamo.
Ne dajemo savete ako nismo pitani za savet! Dajemo prostora da izraze svoju zabrinutost i postave pitanje.
Ne odlazimo u posetu nenajavljeni i slično! Najavimo se i ponašamo se u skladu sa maminim i bebinim potrebama.
Ne protivimo se određenim roditeljskim odlukama – poštujemo ih iako nisu u saglasnosti sa našim stavovima.
Ne gajimo očekivanja od novopečenih roditelja da će biti ultra srećni, da treba da nas služe kada dođemo u goste i slično.
Znam da ovo sve zvuči “Zar se to ne podrazumeva” ili “to je osnovna kultura”. Nažalost, nije tako.

Oko mene je mnogo sledećih loših primera:

“Ne navikavaj ga na ruke”
“Zašto ne povijaš bebu”
“Daj bebi i vodu”

Nastavite sami niz…

Ovo sve gore navedeno zapravo daje jasnu i nedvosmislenu poruku mladoj mami:
“TI SI LOŠA MAMA, NE POSTUPAŠ DOBRO SA BEBOM!”

Da li želite da budete okidač nečije ispunjenosti i radosti ili nervoze i depresije?
Dakle, mi brinemo adekvatno mami, a mama o bebi.
Takođe nikako ne pitati trudnicu: “Kad ćeš snajka da rodiš? A nisi još rodila?”
Ovo pitanje ne samo da uznemirava mamu i bebu već ozbiljno prolongira porođaj i čini samo loše, stavljajući veliki pritisak na mamu i bebu.

P.S. Moja draga uspomena sa poslednjeg puerperijuma i iskreno dobar primer mojih rođaka koji su mi danima nakon kućnog porođaja donosili lovačku šniclu.

U knjizi na kojoj radim jedna baka kaže: “Moja mama je umrla kad sam bila mala. Ali Mica mi je posle porođaja napravila supu. Ej dete još se sećam ukusa te supe”

I primer drugog rođaka koji sa sobom uvek nosi veliku dobru dozu humora: “A ja ne znam šta se kaže kad se žena kući porodi! Oli brufen?”

Autor: Ivana Veličkov, babica i vaspitač