Deca rođena carskim rezom, za razliku od onih rođenih vaginalno, imaju nešto veću verovatnoću za dobijanje imunoloških poremećaja. Foto: Freepik.com

/11 /11

Nova studija iz Kine sugeriše da put od materice do sveta, bilo vaginalni ili hirurški, može uticati na to koliko dobro deluje vakcina protiv malih boginja. Deci rođenoj carskim rezom ta vakcina je posebno potrebna, a o detaljima govori analiza koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Kembridž i Univerziteta Fudan u Kini. Ona je obuhvatila podatke prikupljene od 1.505 majki i njihovih beba u Kini, piše Science alert, a prenosi RTS.

Oko pet procenata dece kojoj je data prva doza vakcine protiv malih boginja mlađe od jedne godine, ne pokazuje odgovor antitela. Između 2013. i 2018. godine, bebe rođene carskim rezom u Kini imale su 2,56 puta veće šanse da im imuni sistem neuspešno reaguje na vakcine protiv malih boginja u odnosu na bebe rođene vaginalno.

Srećom, druga doza izazvala je zakasneli ali „snažan imuni odgovor“. Ali, za to zaostajanje je važno znati, jer može pomoći u informisanju i u poboljšanju politike vakcinacije.

U 2021. godini milioni dece širom sveta nisu dobili vakcinu protiv malih boginja, što je rekordan broj koji je u brojnim državama bio „opasna prekretnica“.

„Znamo da mnoga deca na kraju ne dobiju drugu dozu vakcine protiv morbila, što je opasno za njih kao pojedince, ali i za širu populaciju“, objašnjava genetičar Henrik Salje sa Univerziteta u Kembridžu.

„Bebe rođene carskim rezom su one koje zaista želimo da pratimo, kako bismo bili sigurni da će dobiti drugu dozu, jer je veća verovatnoća da će njihova prva vakcinacija biti neuspešna“, dodao je.

Morbile su virusna respiratorna, i jedna od najzaraznijih bolesti za koje znamo. Vakcina je efikasno oružje, ali je potrebno da najmanje 95 odsto polulacije bude obuhvaćeno, da bi se postigao „imunitet stada”.

Kina je blizu eliminacije morbila, ali u nedavnim epidemijama, otprilike trećina zaraženih virusom, već je bila vakcinisana. Ove „probojne“ infekcije se dešavaju kada imuni sistem pojedinca ili ne reaguje na vakcinu, ili reaguje preslabo.

Deca rođena carskim rezom, za razliku od onih rođenih vaginalno, imaju nešto veću verovatnoću za dobijanje imunoloških poremećaja. Naučnici još ne mogu da otkriju zašto je to tako, i za odgovorom se traga i dalje.

Dvostruko jača zaštita

U 2022, studija je povezala carske rezove sa nižim odgovorima antitela nakon vakcina protiv infekcija meningokokama i pneumokokama. Istraživanje je pokazalo da su bebe rođene vaginalno imale dvostruko veći nivo zaštitnih antitela nakon vakcinacije.

Naučnici su razmatrali i činjenicu da bebe rođene carskim rezom nisu zaražene virusima ili bakterijama iz majčine vagine, i da oni (pošto prelaze na novorođenče tokom prolaska kroz porođajni kanal) mogu imati stimulativni efekat na novoformirani imuni sistem.

Studija u Kini nije istraživala zašto je carski rez uticao na odgovore na vakcine, ali autori smatraju da je uzrok sličan.

„Kod porođaja carskim rezom, deca nisu izložena majčinom mikrobiomu na isti način kao kod vaginalnog porođaja. Mislimo da to znači da im je potrebno više vremena da nadoknade razvoj crevnog mikrobioma, a sa njim i sposobnost imunog sistema da bude podstaknut vakcinama protiv bolesti, uključujući morbile”, objašnjava Salje.

Za sada je to, međutim, samo teorija. Dok bebe rođene carskim rezom pokazuju drugačiji raspon bakterija u crevima u poređenju sa onima rođenim vaginalno, druge studije sugerišu da razlike nestaju u periodu od oko devet meseci.

Imuni sistem novorođenčeta je uglavnom misterija. Istraživači se čak ne mogu složiti oko toga da li je beba rođena sterilna, ili je već „opremljena” mikrobiomom iz materice, piše portal Science Alert.

Takođe je nejasno da li je kod beba zastupljen, i koliko – vaginalni mikrobiom ili crevni mikrobiom, kao i to – kakvu ulogu ima dojenje u svemu tome.

Od 2000. godine, stopa carskih rezova se udvostručila širom sveta. Operacija sada čini oko 20 odsto porođaja u svetu, a u Brazilu je taj procenat čak 50.

Izvor: RTS