/11 /11

Prvo se dogodilo po prvi put kada sam imala više od 20 godina, negde oko druge sedmice maja, čovek koga sam srela u prolazu, poželeo mi je  srećan dan majki.

Pre svega, bez strahopoštovanja osetila sam potrebu da zaustavim tog stranca i objasnim mu ono što ne bih mogao znati, a to je da ja nisam ničija majka. Osećala sam se bogohulno zbog divne želje za praznik koji nisam zaslužila. U proteklih 10 godina, kada sam se prvi put onesvestila, naučila sam jednostavno da cenim te male trenutke ljubaznosti. Osmehujem se, zahvaljujem se i mislim: "Ja nemam i uopšte ne želim da imam decu".

Ovo je moja lična istina, koju sam postepeno počela da delim sa ljudima. Kad me neko pita imam li decu, uvek kažem više od "NE", uvek dodajem da ne želim da imam decu.

Ponekad to pominjem govoreći o planovima i potencijalnim životnim ciljevima. Postala sam veoma nametljiva u odbrani svojih izbora i ne kažem "možda jednog dana". Ono što je najvažnije u celoj priči je da više ne moram opravdati svoje odluke. Na kraju krajeva, kada ste čuli da majka objašnjava zašto je odlučila da ima decu?

Uz nekoliko izuzetaka, čak i među mojim voljenim osobama, najčešća reakcija koju dobijam je neka vrsta ljubaznosti, kašljanja, kiselog osmeha, nekoliko treptanja očiju pre nego što pređem na novu temu. Postoje ljudi koji nisu tako diskretni, odmah uočavam dramatičnu promenu u njihovom glasu, u međusobnom odnosu, a ponekad i ispitivanju.

Čini se da ljudi jednostavno ne znaju šta da misle o nekom, posebno za ženu koja se usudi reći da ne želi da ima decu.
U trenucima duboke empatije mogu da razumem zašto je takvo razmišljanje gotovo nerazumljivo. Bez obzira gde se nalazimo, i kada smo rođeni svi smo manje-više, obrazovani jednoga dana da imamo svoju decu. Odluku da nemaš decu je neprihvatljiva širom sveta, to je nešto gde kulturne razlike ne postoje. Tokom detinjstva, imala sam nekoliko lutaka kao dokaz visokog očekivanja da ću jednog dana imati svoje, stvarne, žive bebe.

I ako se ne sećam da sam ikada aktivno želela da budem majka, nikad nisam sumnjala da ću jednog dana da postanem.  Tako se direktno ili putem društvenog uticaja, devojčice odgajaju sa željom da imaju svoju decu. Mnogo puta bi se moje lutke pridružile mojim prijateljima u imaginarnim grupama. Oni su uvek bili više od igračaka, bili su alatka za treninge za razmišljanje, razgovor i ponašaju se kao majke.

Postoje ljudi koji odluku da nemanje dece vide kao način suprostavljanju društvenim normama.Oni misle da je to neprirodno, posebno žene, jer bi trebalo da imamo biološki sat i majčinski instikt - moramo istinktivno da volimo decu, tako nam je rečeno.

To je tačno za mnoge i mogu samo da zamislim kako žene koje očajnički žele da dobiju dete, i sa svom svojom moći pokušavaju to da postignu. Imam prijatelje koji su odlučili da usvoje, a imam i one koji su prošli vantelesnu oplodnju nakon višemesečnih testiranja i pregleda. Veoma sam zahvalna što postoje alternativni putevi za majčinstvo i te priče o njima više nisu tabu tema, ali ljudi teško mogu da poveruju da verujem da zaista neću imati decu.

"Sad tako misliš sada," često mi kažu. "Možeš zamrznuti jajne ćelije, za svaki slučaj." "Uvek možeš odlučivati o usvajanju".

Insistiranje na tome da moram postati majka frustrira me i na kulturnom i na individualnom nivou. Ne znam koliko puta sam se osmehnula i podigla ramena na pitanje "Zar ne volite decu?" Ali ti bi bila sjajna majka!"

 Trebale su mi godine da priznam sebi da ne želim decu, a sada kada priznajem, niko ne želi da me odvrati od toga, ali to ne znači da sam voljna da pričam svaki put, slična tema je otvorena.

Ne želim da objašnjavam, i ako je za mene to ispravna odluka, i ako se ponekad stidim. Ponekad se osećam kao da sam nekoga izdala jer sam izabrala način života koji je suprotan prirodnom toku.

Često osećam da zato što nemam decu, moram uvek da više radim da bih dokazala svoju vrednost kao odrasla osoba, a posebno kao žena. Kad bi imala decu, niko mi ne bi postavio pitanje kako doprinosim društvu, jer bi se brinula o jednom životu. Bez potomaka, osećam pritisak da moram biti produktivnija, korisnija, prosperitetnija.

Pretpostavljam da ljudi često kažu da bih bila dobra majka, jer sam dobra sa decom. Upravo sam završila osmu godinu kao nastavnik engleskog jezika u srenjoj školi i tokom tog perioda sam se smejla, plakala, slavila, brinula se i učila više od hiljadu tinejdžera. Zovem svoju ljubav i nakon više od 10 godina rada još nisam pronašla bolji način da se izrazim koliko mi je stalo.

Takođe imam veoma važne odnose sa mlađom decom. Jednom je ćerka moje prijateljice rekla: "Volim gospođicu Keri." Otac deteta koga jednostavno obožavam često mi govori: "Ona samo želi da čita pre spavanja. On nikad ne traži od bilo koga drugog da to uradi. "Zahvalna sam što znam, volim i često provodim vreme sa decom.

I dalje ne želim da imam svoje.

Ono što volim su ljudi da nauče da poštuju moju odluku. Želim reći da ne želim decu bez pitanja, osude i uverenja. Želim da ljudi prepoznaju da je ovo moj život, moja porodica i moja telo. Posebno sada kada je devet zemalja usvojilo zakone koji zabranjuju rani abortus. Kada političari u skoro 20 posto država u Americi govore ženama koje ne mogu da rade sa svojim životom, porodicama i telima.

Sada je vreme da budemo bolji, ne gori, da slušamo ženu kada nam ona kaže šta želi, bez obzira da li objašnjava svoju odluku ili ne. Jer kad žena kaže da ne želi da ima decu, verujmo da je ona donela najbolju odluku.
U mom slučaju, oduševljena sam životom bez dece. Čak sam sigurna da će život bez dece biti bolji.

Prevod: dete.mk