/11 /11

Meda je godinama čamio zaboravljen na polici, stešnjen između fudbalske lopte i knjige koju je nebrojeno puta pročitao. Živeo je od uspomena, gutajući prašinu. Njegov najbolji prijatelj Bendžamin napunio je deset godina i više se ne gira sa njim, a beba Edi još nije otkrila da on postoji. A onda, jednog jutra, na Bendžaminov deseti rođendan, porodica ulazi sa deset svećica pobodenih u parče dinje i Meda saznaje da se na letovanje ide u zemlju gde sunce sija jače, i voće miriše drukčije – u Francusku i da ide i on.

Ostrvski Meda nije običan plišani meda; oni koji ne veruju u isceliteljsku moć plišane igračke doživeće ga kao stvar, kupljenu ili poklonjenu, a zapravo plišani meda je važan drugar svakom detetu: on sluša, on ćuti, on zna tajne i ne otkriva ih nikom, on peva bebi probuđenoj usred noći, golica malog živog dugara da mu posle suza ponovo izmami osmeh na lice, piše pesme, miluje stopala, ćuti dok mu žvaću uši, jer razume bolne desni iz kojih izbijaju prvi zubići... Ostrvski Meda radi sve to i još mnogo više: šeta baštom, razgovara sa kameleguanom (mešavinom iguane i kameleona), piše ljubavnu pesmu zaljubljenom drugaru, prevodi nepoznate reči, jede voće. I tu je da razume sve promene raspoloženja dece čiji je prijatelj, da opravda, uteši, razume.

Mali čitaoci će voleti avanture o Ostrvskom Medi, jer lagan tekst i jednostavne ilustracije (za koje je ilustratorka nagrađena Finlandija junior nagradom) lako uvlače u svet imaginacije, u kom je sve moguće, pa i to da plišana igračka bude najbolji prijatelj. Henrika Anderson je vična kreiranju zapleta u kratkim pričama, njeni opisi prirode su vrlo pitoreskni, a ono što je vrlo važno da svi usvojimo čitajući njene priče jeste preimućstvo toplih porodičnih odnosa, kojima uvek treba da težimo. Henrika ne ide mnogo dalje od dnevnih dešavanja u jednoj porodici, veličajući sporost i mir skladne porodice u kojoj je zajedništvo ključna reč.

Tempo pričanja je prednost ove knjige. Henrika je u stanju da natera i suze na oči svojom jednostavnošću i toplinom, osećajnim opisima prelaza jednog dečaka iz dečaštva u mladost i svih unutrašnjih promena koje taj prelaz nosi. Možda je zato Meda pripovedač, jer je bio potreban neko da o sazrevanju i prvim simpatijama priča sa otklonom, neko ko razume sve, ne sudi, ne donosi ishitrene zaključke, ne kažnjava, ne odgovara, ne sputava, neko ko jednostavno samo jeste.

Kroz oči Mede ljudski život izgleda zapanjujuće: ,,Ponekad se pitam zašto ljudi moraju stalno nešto da RADE. Neke stvari su, naravno, važne, kao da jedeš spavaš ili lenstvuješ. Ali ponekad sam video kako Bendžaminova porodica trči tamo-amo, izlazi i ulazi na vrata sa kesama i kišobranima, torbama i odećom, telefonima i ključevima koje su zaboravili na stolu zato što toliko žure. U takvim trenucima mi se čini da je naročito lepo biti medved.”

Postoje knjige u koje je lako zaljubiti se. Knjiga Henrike Anderson sa ilustracijama Kristel Rens je takva knjiga!

www.propolisbooks.com

Facebook stranica : ProPolis Books