|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Podrška dojenju bi mogla spasiti svetsku ekonomiju skoro milijardu dolara, kaže nova studija

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 22.7.2019
Hranjenje beba zahteva mnogo truda, bez obzira šta beba jede.
Ključne reči:

image
/11


 

Roditeljima je potrebna podrška da li njihova beba pije mleko, formulu ili oboje, ali znamo da majke često nemaju podršku u bilo kom izboru. Majke koje biraju ili moraju da koriste formulu često se osećaju žigosane, dok majke koje doje često izbegavaju javno dojenje ili moraju da se na radnom mestu pumpaju koje ne nude sobu za dojenje.
Pojedine majke plaćaju kada društvo ne podržava roditelje u dojenju svojih beba. Formula može biti skupa, ali kada radna mesta diskriminišu majke koje su dojile, to je trošak koje neke žene nemaju izbora nego da prihvate. Ali to nije cena o kojoj ovde diskutujemo.
Nova internet stranica koju su napravili istraživači dojenja Phan Hong Linh, Rodžer Matisen i Dilan Volters sugerišu da, na globalnoj skali, neuspeh u podržavanju dojenja košta oko 341 miliardu dolara godišnje.
Da budemo jasniji, sajt nije koncipiran na pojedinačne roditelje koji nisu u mogućnosti ili ne žele da doje svoje bebe. Umesto toga, to je alat koji ilustruje globalne ekonomske gubitke koji se mogu pripisati niskom procentu dojenih beba. 
Istraživači koji stoje iza tog alata nadaju se će ga političari razmotriti i odlučiti da posvete više sredstava za podršku roditeljima. 
Pomoću alata možete koristiti padajući meni da bi ste videli kako se ti troškovi razlažu za raličite zemlje. U SAD-u gde je samo 24% dece isključivo dojeno, alat procenjuje da u zdravstvu košta više od 28.000 dolara samo za lečenje dijareje i respiratornih infekcija kod dece koje bi se sprečile ako bi više majki dobilo podršku u dojenju.
I ako mnoge zemlje u razvoju imaju veći procenat dojenja nego SAD, troškovi ne dojenja preostale decu su veći. To je verovatno zato što je rizik od bolesti već viiši u tim zemljama (zbog faktora kao što su siromaštvo, kvalitet vode, itd.).
Alive & Thrive prikuplja podatke o mortalitetu (dece i majki); slučajevi dijareje, pneumonije i gojaznosti kod dece koji se mogu pripisati ne dojenju; slučajevi raka dojke, raka jajnika i dijabetesa tipa II kod majki; troškove medicinske zaštite za te uslove; trošak formule; i onda buduće troškove za ekonomiju gubitka života dece i nezdrave dece i majki.
Mnogi od ovih brojeva su procene zasnovane na procenama, ali teško je argumentovati protiv veće slike alata, ekonomskog zdravlja Dilan Valtersa.
"Moramo biti osetljivi na ograničenja i poteškoće sa kojima se suočavaju majke i porodice u svetu koji nemaju osnovne sisteme podrške za njihovo fizičko, psihosocijalno i ekonomsko blagostanje", rekao je Valters u poruci na veb stranici ALive & Thrive. 
Organizacija preporučuje minimalno 18 nedelja plaćenog porodičnog odsustva i više podrške za dojilje na radnim mestima. Takođe se navodi da vlade treba da primenjuju zakone koji ograničavaju reklamiranje formule za bebe.
Takvi zakoni mogu imati smisla i zemljama gde pristup čistoj vodi otežava hranjenje formulama, ali u bogatim zemljama poput SAD, gde je hranjenje formulom siguran i legitiman izbor, neke informacije koje ograničavaju zabrinutost o formuli žigošu i patroniziraju majke koje su sposobne da izaberu ono što je najbolje za njihove bebe.
Svetska zdravstvena ogranizacija preporučuje da se bebe isključivo doje prvih šest meseci, a zatim dobiju kombinaciju majčinog mleka i druge hrane dok ne napune 2 godine. UNICEF procenjuje da je od 2016. godine 43% dece isključivo dojeno tokom prvih 6 meseci života, a 46% dece do 2 godine. 
Šokantna je razlika između onoga što se preporučuje i onoga što se zapravo podržava. Majkama se kaže da doje, ali im se onda kaže da se prikriju, ili da ne mogu da pumpaju na poslu.
Ovaj nedostatak podrške i mešovite poruke čine rad majčinstva - nešto što je već duboko emocionalno i mentalno iscrpljuće - još teže. Razgovor o hranjenju novorođenčadi ne bi trebalo da bude podrška jedne vrste hrane za bebe nad druom, ona treba da bude podrška žena u majčinstvu i u njihovim izborima. Trošak nečinjenja je zapanjujući.

Roditeljima je potrebna podrška da li njihova beba pije mleko, formulu ili oboje, ali znamo da majke često nemaju podršku u bilo kom izboru. Majke koje biraju ili moraju da koriste formulu često se osećaju žigosane, dok majke koje doje često izbegavaju javno dojenje ili moraju da se na radnom mestu pumpaju koje ne nude sobu za dojenje.

 

Pojedine majke plaćaju kada društvo ne podržava roditelje u dojenju svojih beba. Formula može biti skupa, ali kada radna mesta diskriminišu majke koje su dojile, to je trošak koje neke žene nemaju izbora nego da prihvate. Ali to nije cena o kojoj ovde diskutujemo.

 

Nova internet stranica koju su napravili istraživači dojenja Phan Hong Linh, Rodžer Matisen i Dilan Volters sugerišu da, na globalnoj skali, neuspeh u podržavanju dojenja košta oko 341 miliardu dolara godišnje.

Da budemo jasniji, sajt nije koncipiran na pojedinačne roditelje koji nisu u mogućnosti ili ne žele da doje svoje bebe. Umesto toga, to je alat koji ilustruje globalne ekonomske gubitke koji se mogu pripisati niskom procentu dojenih beba. 
Istraživači koji stoje iza tog alata nadaju se će ga političari razmotriti i odlučiti da posvete više sredstava za podršku roditeljima. 

 

Pomoću alata možete koristiti padajući meni da bi ste videli kako se ti troškovi razlažu za raličite zemlje. U SAD-u gde je samo 24% dece isključivo dojeno, alat procenjuje da u zdravstvu košta više od 28.000 dolara samo za lečenje dijareje i respiratornih infekcija kod dece koje bi se sprečile ako bi više majki dobilo podršku u dojenju.

 

I ako mnoge zemlje u razvoju imaju veći procenat dojenja nego SAD, troškovi ne dojenja preostale decu su veći. To je verovatno zato što je rizik od bolesti već viiši u tim zemljama (zbog faktora kao što su siromaštvo, kvalitet vode, itd.).
Alive & Thrive prikuplja podatke o mortalitetu (dece i majki); slučajevi dijareje, pneumonije i gojaznosti kod dece koji se mogu pripisati ne dojenju; slučajevi raka dojke, raka jajnika i dijabetesa tipa II kod majki; troškove medicinske zaštite za te uslove; trošak formule; i onda buduće troškove za ekonomiju gubitka života dece i nezdrave dece i majki.

 

Mnogi od ovih brojeva su procene zasnovane na procenama, ali teško je argumentovati protiv veće slike alata, ekonomskog zdravlja Dilan Valtersa.
"Moramo biti osetljivi na ograničenja i poteškoće sa kojima se suočavaju majke i porodice u svetu koji nemaju osnovne sisteme podrške za njihovo fizičko, psihosocijalno i ekonomsko blagostanje", rekao je Valters u poruci na veb stranici ALive & Thrive. 

 

Organizacija preporučuje minimalno 18 nedelja plaćenog porodičnog odsustva i više podrške za dojilje na radnim mestima. Takođe se navodi da vlade treba da primenjuju zakone koji ograničavaju reklamiranje formule za bebe.
Takvi zakoni mogu imati smisla i zemljama gde pristup čistoj vodi otežava hranjenje formulama, ali u bogatim zemljama poput SAD, gde je hranjenje formulom siguran i legitiman izbor, neke informacije koje ograničavaju zabrinutost o formuli žigošu i patroniziraju majke koje su sposobne da izaberu ono što je najbolje za njihove bebe.



Svetska zdravstvena ogranizacija preporučuje da se bebe isključivo doje prvih šest meseci, a zatim dobiju kombinaciju majčinog mleka i druge hrane dok ne napune 2 godine. UNICEF procenjuje da je od 2016. godine 43% dece isključivo dojeno tokom prvih 6 meseci života, a 46% dece do 2 godine. 
Šokantna je razlika između onoga što se preporučuje i onoga što se zapravo podržava. Majkama se kaže da doje, ali im se onda kaže da se prikriju, ili da ne mogu da pumpaju na poslu.

 

Ovaj nedostatak podrške i mešovite poruke čine rad majčinstva - nešto što je već duboko emocionalno i mentalno iscrpljuće - još teže. Razgovor o hranjenju novorođenčadi ne bi trebalo da bude podrška jedne vrste hrane za bebe nad druom, ona treba da bude podrška žena u majčinstvu i u njihovim izborima. Trošak nečinjenja je zapanjujući.

 

Prevod: mother.ly

 

"Gospođo, nemojte ovde. Ovo je institu...
Dojenje u javnosti ne bi trebalo da bude tabu tema, a ni problem ni mamama ni očevicima. Ipak, slučaj koji se nedavno de...
6
Telo moje žene sada ima ožiljke od carskog...
Pročitajte tekst pisca i novinara Breta Ortlera koji je objavljen na stranici Fatherly , koji oduševljava žene, a muškar...
6
Uspavljivanje u naručju, da ili ne?
Mnogi roditelji tvrde da njihova beba ne može da zaspi ako je ne drže u naručju, a drugi opominju da je to štetna navika...
4
Kilogrami nakon porođaja
Bitna je volja, jako velika želja i karakter da se vratite na pređašnju kilažu.
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Anketa

Udarac
guppy RR

Da li vas je partner ikada uradio

Da u šali (33%)

Da ozbiljno (0%)

Ne nikad (67%)


Ukupan broj glasova: 24

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here