/11 /11

Biti bilingvalan znači komunicirati skoro savršeno na dva jezika i biti upoznat sa kulturama naroda koji se služe tim jezicima. Bilingvalna deca su u stanju da balansiraju između dva jezika i da bez bilo kakvih poteškoća komuniciraju na oba jezika. Najčešće roditelji ove dece dolaze iz različitih kultura i govore različitim jezicima ili ova deca odrastaju u sredini u kojoj se ne govori njihovim maternjim jezikom.

Rezulati nedavnih istraživanja pokazuju da je mozak bilingalne dece drugačiji u odnosu na decu koja govore samo maternji jezik. Deca koja koriste u svakodnevnoj komunikaciji dva ili više jezika su u prednosti u odnosu na decu koja odrastaju u sredini u kojoj se govori jednim jezikom. Ovo ne znači da su bilingvalna deca inteligentnija već da njihov mozak pokazuje veću fleksibilnost i adaptibilnost novim situacijama. Takođe, oni su bolji u multitatskingu i potrebno im je manje energije, te su  brži u obavljanju zadataka. Sa starenjem njihove kognitivne sposobnosti dugo ostaju očuvane i iz tog razloga imaju manje šanse da obole od demencije ili Alchajmerove bolesti.

Izdvajamo šest kognitivnih benefita bilingvizma.

• Ova deca su “veštija”

Bilingvalnost povećava sposobnost da lakše rešavamo probleme i zadatake. Deca koja uče strane jezike postižu bolje rezultate na standardizovanim testovima od svojih monolingvalnih vršnjaka, posebno u kategorijama matematike i čitanja.

• Bolji u multitaskingu

Mozak bilingvalne dece je mnogo fleksibilniji, te su ova deca u stanju da lako preusmere pažnju sa govora na pisanje ili na neke druge sadržaje. Prema studiji sa državnog univerziteta Pensilvanije, ovo "žongliranje" veštinama čini decu dobrim “multitaskerima”, jer su u stanju da se u isto vreme lako fokusiraju na različite sadržaje. U jednoj studiji, učesnici su koristili simulator vožnje dok su izvršavali druge zadatke koji su im odvlačili pažnju. Istraživanje je pokazalo da su bilingvalne osobe pravile manje grešaka u vožnji.

• Smanjen rizik od nastanka Alchajmerove bolesti i demencije

Nekoliko studija je sprovedenih na ovu temu pokazuju da je kod monolingvalnih prosečna starost za prve znakove demencije 71. godina starosti. Sa druge strane osobe koje govore dva ili više jezika, prosečna starost na kojoj se uočavaju prvi simptomi demencije je 75. godina starosti.

• Bolja memorija

Često je mozak upoređivan sa mišićima i tvrdnjom da što više vežbamo imamo bolju fizičku kondiciju. Učenje jezika podrazumeva pamćenje gramatičkih pravila i razvoj rečnika koji pomaže u osnaživanju “mentalnog mišića”. Ova veština poboljšava ukupnu memoriju, što znači da bilingvalna deca bolje pamte liste informacija, nizove brojeva, imena i uputsva. 

• Bolja percepcija

Studija Univerziteta Pompeu Fabra je otkrila da su bilingvalni ljudi bolji u percipiranju informacija iz okruženja. Oni su veštiji u selekciji važnih od nevažnih informacija. Takođe, bolje uočavaju netačne informacija. Zato ne iznenađuje činjenica da su vrhunski detektivi Šerlok Holms i Herkul Poaro bili poliglote.

• Bolji srpski jezik

Učenje stranog jezika skreće pažnju na različite elemente jezika: gramatiku, morfologiju, strukturu rečenica. To čini dete mnogo svesnijem jezika i načina na koji je moguće organizovati, menjati i kombinovati jezičke elemente. Ove veštine pomažu detetu da postane efikasniji govornik i da se lakše izražava pisanim putem na maternjem jeziku.

Osobe koje otpočnu učenje stranog jezika na kasnijem uzrastu i dalje mogu postići isti nivo fluentnosti kao i deca, te uživati u mentalnim benefitima bilingvizma. Većina logopeda se slaže da dete koje odrasta u sredini gde se koristi samo jedan jezik u komunikaciji treba otpočeti učenje stranog jezika posle 3. rođendana. Ovo je važno jer samo na dobro razvijenom maternjem jeziku dete može bez poteškoća da usvaja strani jezik. Greg Roberts, specijalista za jezik iz Jutine državne kancelarije za obrazovanje, navodi da će se osobe koje se služe samo jednim jezikom u skorijoj budućnosti smatrati nepismenim.

Dragana Filipović, diplomirani defektolog - logoped, Edukativni centar LexisPro