Neplodnost se događa ljudima koji su tu, oko nas, susedima, prijateljima, kolegama na poslu. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kada se moja koleginica i vršnjakinja vratila na posao nakon porodiljskog, rekla mi je: "Znaš, porođaj uopšte nije bio tako strašan kao što sam se bojala. A divno je biti mama." 

Htela me je podstaći da se ne bojim porođaja, opisati da je divno roditi bebu. Nije znala da moj muž i ja sanjamo o bebi već godinama. Nije znala ni da smo ona i ja u isto vreme obilazile ginekološke ordinacije. Ona je odlazila da proveri da li je sa njenom trudnoćom sve u redu i gledala je svoju bebicu na ultrazvuku. A meni su gurali cevčice u jajovode, vadili komadiće utrobe i slali je na testove, boli mi jajnike sa iglama, slali me opet na pretrage, govorili meni i mužu da se moramo opustiti, čekati, doći opet, pokušati još jednom... 

Ali, moja koleginica je postala mama, a ja sam stajala pred njom sa praznom utrobom i praznim rukama. Nasmešila sam se na njene reči ohrabrenja, a čim sam mogla, otišla sam negde gde sam mogla biti sama i plakala. 

PROČITAJ JOŠ: Neplodnost, gde to boli?

Nisam joj rekla da ne mogu da imam decu. Nisam pričala o tome, ni njoj ni drugim koleginicama i kolegama na poslu, ni susedima ni prijateljima, osim onih najbližih. 

Zašto nisam pričala? Nisam htela da me gledaju sa pitanjima i sažaljevanjem, niti da me gledaju sa predrasudama i pitaju se šta sam skrivila da sam kažnjena sa neplodnošću. Ili da me stalno zapitkuju ima li šta novo i gledaju u stomak. Nisam pričala zato što sam smatrala da je to intimna stvar mog muža i mene i najviše zato jer mi je bilo preteško pričati o tome. 

Sada sam i ja mama. Moja devojčica začeta je nakon više upornih pokušaja medicinski potpomognute oplodnje. Rođena je iste godine kada je sin moje koleginice pošao u školu. Nakon svih strepnji, čekanja, igala, injekcija, lekova i ginekoloških stolova koje sam prošla, mogu puno lakše pričati o lečenju od neplodnosti. 

Sada kada mogu prva započeti temu razgovora, otkrivam da i drugi ljudi oko mene imaju isti problem. I da isto tako ne vole pričati o njemu. 

Poznajem jedan par koji voli da putuje. Kada ih pitate što ima novo, pričaće o letovanju i izletima. Reći će da ove godine putuju u Rim, ili Pariz i da maštaju o egzotičnim krajevima. Kada ih ljudi pitaju: "Razmišljate li o deci?", oni kažu da ima vremena i menjaju temu. Ne govore o tome da putovanjima popunjavaju prazninu u životu bez dece. 

Poznajem jedan par koji gradi kuću i umesto o deci priča o ciglama i pločicama. Poznanici pretpostavljaju da zbog gradnje odgađaju porodicu. Ali oni već tri godine pokušavaju da dobiju bebu. Pričali su mi o pretragama na kojima su bili, o strahovima i čežnjama. O tome kako im je najveća želja da postanu roditelji, iako ignorišu pitanja: "Kad ćete raditi na bebi?". 

Poznajem ljude koji imaju kredit i podstanari su. Ali jako, jako žele dete i osim za kredit, izdvajaju puno novaca za lečenje. Samo o tome ne pričaju i na pitanje "A što vi čekate?" kažu: "Finansijski problemi." 

PROČITAJ JOŠ: Vantelesna oplodnja i savet “samo se opustite”

Poznajem i par koji ima dete od deset godina i koje su ljudi već odavno prestali da pitaju: "A kada ćete početi da radite na drugom detetu?" Tek nedavno su mi rekli da "rade" već godinama. 

Često ljudi misle da se problemi sa začećem događaju samo retkima i onima koji su daleko od njih. 

Ali možda i vi poznajete ljude slične mojim prijateljima - neke koji putuju ili grade kuću, koji su podstanari ili imaju kredit za auto. Ljude koji pričaju o poslu, a decu ni ne spominju, iako im je najveća želja biti roditelj. Možda ste nekoga od tih ljudi ponekad, sasvim dobronamerno i prijateljski zapitali: "A kada ćete vi imati dete?" 

Neplodnost se događa ljudima koji su tu, oko nas, susedima, prijateljima, kolegama na poslu. Običnim ljudima koji su oduvek pazili na zdravlje, koji se bave sportom, koji vole svoje partnere i supružnike. Tu nema krivice ni razloga, kao ni za neku drugu bolest. Samo, obično je lakše ljudima reći da boluješ od neke druge bolesti, nego da ne možeš da imaš decu. 

Svim tim običnim ljudima koji su pored vas je potrebna medicinski potpomognuta oplodnja da bi postali roditelji. 

Ne radi se o "nekim ljudima" kojih je malo i koje ne poznajete. Mi smo tu, pored vas, iako možda ne pričamo puno o tome. 

Ja sam mama jedne predivne devojčice začete medicinski potpomognutom oplodnjom, nakon puno godina pokušavanja, i sada vam pričam o tome... 

PROČITAJ JOŠ: Kako "preživeti" vantelesnu oplodnju

Izvor: www.ringeraja.hr