|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Priče o dobroti uče decu vrlinama

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 7.1.2020
"Priče o dobroti" je prva knjiga edicije "Dobro dete" udruženja "Dobrodetelj" (što je stara srpska reč za vrlinu), koju je napisala Elene Mihalenko, višestruko nagrađivana autorka iz Belorusije. Knjiga se sastoji od 12 priča u kojima su glavni junaci mladunci različitih životinja. Knjiga je do sada objavljivana u Belorusiji i Rusiji, a po prvi put je nedavno objavljena i u Srbiji.

image
/11


Kroz razgovor sa Aleksandrom Miljevićem iz udruženja "Dobrodetelj", pokušaćemo da vam približimo ovu divnu knjigu namenjenu deci, ali i roditeljima.

 


Otkud ideja za knjigom "Priče o dobroti" i kom uzrastu je namenjena?

 

Ideja je nastala u okviru zamisli da u promociji dobrote i vrline, čime se bavi naše udruženje Dobrodetelj, fokus damo knjigama za decu. Potom su nam poznanici iz Rusije predložili par knjiga koje imaju lepe poruke i pouke, pa smo kao prvu izabrali Priče o dobroti“, iz dva razloga: kada smo je pročitali mnogo su nam se svidele priče, od kojih svaka nosi neku pouku vrline i dobrote, ali i zato jer nam se činilo da je i simbolički dobro da udruženje koje se bavi promocijom dobrote kao prvu knjigu objavi baš „Priče o dobroti“. Knjiga je namenjena deci od 4-10 godina. 

 

2


Da li u našim knjižarama nedostaju knjige koje promovišu tradicionalne vrline svojstvene našem narodu, i da li nam se kroz literaturu koja nam je dostupna zapravo nameću neke pogrešne, nama strane vrednosti?

 

Ideja da objavljujemo knjige za decu o dobroti i vrlini je nastala kada smo prošle godine u najvećoj beogradskoj, pa tako i srpskoj, knjižari 15 minuta tražili neku lepu priču sa poukom i porukom dobrote za decu od 4-5 godina, i možete misliti, nismo je na kraju našli i to zajedno sa prodavačicom koja nam je u radnji predstavljena kao ona koja najbolje poznaje dečije knjige, i koja mi je sama rekla da ima devojčicu od 4 godine i da joj stalno čita priče. Na kraju nam je preporučila knjigu za 9-10 godina starosti sa lepom porukom. Pošto smo od ranije želeli da se bavimo promocijom dobrote, posle ovog događaja smo tačno znali šta treba da radimo – da objavljujemo dečije knjige o dobroti.


 3


A da knjiga koje provišu dobrotu i tradicionalne vrline našeg naroda ima jako malo potpuno je jasno iz gornjeg primera, jer ako takvih knjiga nema u najvećoj srpskoj knjižari, možemo svi zamisliti kakvo je tek stanje u manjim. A pošto je svima koji uđu u knjižare jasno da je ponuda knjiga ogromna, jasno je da tu preovladavaju knjige nekog drugog, vrlo često nama stranog vrednosnog koda. Nadam se da će naš za sada mali izdavački poduhvat u okviru edicije „Dobro dete“ tokom vremena porasti i barem malo popuniti tu očiglednu prazninu.

 

 

Da se nadovežemo na prethodno pitanje, koje osobine kod dece knjiga ima za cilj da podstakne, razvija?

 

To su pre svega ljubav,briga o drugome i nesebičnost, veru i poverenje, ali i vrednoću, hrabrost, skromnost, poslušnost roditeljima, brigu o starima i nemoćnima...Jednom rečju - dobrotu.

 

 

Šta je ono što izdvaja "Priče o dobroti" u odnosu na slične knjige koje nam stižu sa zapada, ako uopšte ima sličnih?

 

Sličnih knjiga na našem tržištu smo nažalost našli jako malo, a ova knjiga je za razliku od sličnih pre svega zapadnih knjiga, jako lepo napisana, što konkretno znači da svaka priča ostavlja trag u sećanju i srcu kako dece tako i odraslih, kada ih čitaju svojoj maloj deci. Ipak je ovu knjigu pisala topla slovenska duša, a svi znamo da su najbolji svetski pisci upravo iz slovenskog sveta. Pored toga Priče o dobroti se izdvajaju po tome što u njima nema negativnih junaka, sve je lepo i dobro, i jako, jako pozitivno. A čini mi se da je to u današnjem jako često negativnom svetu veoma okrepljujuće. Naročito za decu.

 

 

Zašto je važno da se deci od malih nogu čitaju priče koje promovišu dobrotu i dobra dela?

 

Da bi usvojili dobrotu i stekli toplo srce. A takva deca će porasti u tople ljude. A topli ljudi će širiti toplinu oko sebe u svetu u kome će živeti, i neće dati da prevlada sve suprotno dobroti i toplini-hladnoća, sebičnost, bezobrazluk, kukavičluk, lenjost...Mi svakodnevno čitamo u novinama grozne stvari koje se dešavaju u porodici, kako se deca ponašaju grozno prema svojim roditeljima i bakama i dekama. To su ljudi hladnog srca, koja su vremenom od male dobre dece porasli u grozne odrasle ljude. O tome treba da razmišljaju današnji roditelji, jer sam siguran da i ti roditelji iz novinskih hronika nisu očekivali da će njihova deca da se okrenu protiv njih. A eto upravo to se desilo.

 

 

Ranije smo spomenuli da su glavni junaci knjige mladunci različitih životinja, da li bi ste nam bliže predstavili jednog od njih?

 

Moj favorit je Ježić. Učen od svog dede da je bodljikav i da ga niko nikad neće voleti, da stoga gleda svoja posla i brine se samo o sebi. A kada se on jednom prilikom pokazao nesebičnim, pomogavši jednoj onemoćaloj baki veverici, onda se ispred njega otvario jedan sasvim drugi svet, svet topline, prijateljstva i ljubavi. U nastavku ovog intervjua daćemo tu divnu priču u kojoj ima nekoliko pouka i poruka dobrote.

 

 

Mnogi navode da se čitanjem obogaćuje jezik, budi i razvija ljubav prema čitanju, zatim ističe se da se na ovaj način održava bliskost između deteta i roditelja, stvaraju teme za razgovor i razvija uzajamno poverenje. Da li bi ste izdvojili još neki bitan razlog, zašto je važno čitati deci?


Ono što mi prvo pada na pamet je da deci treba čitati da bi se i mi i oni udaljili od virtuelnog sveta interneta i mreža. Sve manje vremena provodimo sa realnim ljudima, a to od nas vide i naša deca, pa i ona to isto rade. I tako gradimo svet usamljenika navučenih na internet, kojima je najveća kazna da im se oduzme mobilni ili lap-top. Da li vam ovo zvuči poznato?

 

I za kraj, recite nam gde možemo da kupimo ovu divnu knjigu i kakvi su vam planovi za dalje, da li da očekujemo još sličnih izdanja za decu, ali i možda neko i za nas odrasle, jer i mi smo pod pritiskom, i nama možda treba podsećanje na to, šta su zapravo prave vrednosti?

 

Priče o dobroti možete za sada naći u „Aksa“ dečijim radnjama na Novom Beogradu i Krnjači, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Pančevu, Zrenjaninu...kao i na Aksa web radnji na linku Dobrodetelj Priče o dobroti. Knjigu još možete naći u radnjama Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu na Terazijama, Bulevaru Kralja Aleksandra (u blizini Crkve Sv.Marka) i Resavskoj ulici, kao i radnjama „Riznica“ u Zemunu i u blizini hrama Sv.Save.

 

Pre vrlo kratkog vremena je izašla druga knjiga u ediciji „Dobro dete“, pod nazivom „Kad je Car bio mali“, o hraborsti i veri deteta koje će postati najpoznatiji Car jednog naroda. Nju je priredio internacionalno poznati strip crtač i ilustrator Dragan Lazarević – de Lazare i o njoj možete više videti na FB strani „Dobro dete“.

 6

U pripremi je još izdanja pre svega za decu, ali razmišljamo i o odraslima, jer bez dobrote kod odraslih teško će se održati dobrota i kod njihove dece.

 

A sada, kako smo obećali, priča o Ježiću!

 

 

 

Bio jednom jedan ježić. Običan: mali, siv i bodljikav. I bio je tužan, zato što je živeo potpuno sam. Ježić nije imao ni rodbinu, ni prijatelje. Odgajio ga je stari deka-jež koji je zapovedio unuku da dobro zapamti nekoliko pravila. Prvo je: treba sam da se stara o sebi i da ni na koga ne računa. Drugo je: ne sme tek tako da traći vreme. I treće je: ti si siv i bodljikav, zato nikome nisi potreban.

 

Ježić je živeo po ovim pravilima. Nije se igrao s drugim životinjama i nije odlazio u goste. S komšijama je razgovarao samo poslovno. Ni šumom nije šetao tek tako – jer trebalo je da se brine za sebe. Ježić je znao da će posle toplog leta i jeseni koja obiluje plodovima doći hladna zima sa puno snega. A zimi je najstrašnija stvar da ostane bez hrane. Zato je sve slobodno vreme trošio na to da napravi što veće rezerve. Ježić je u šumi bio najbolji u branju pečuraka i plodova, pronalazeći ih čak na najskrivenijim mestima. Kod kuće ih je sušio na konopčiću i ređao na police. Ponekad je donosio divlje jabuke iz starog voćnjaka i zrna pšenice s polja. Rezerve su rasle iz dana u dan. I jednom je ježić začuđeno primetio da mu je ostava puna. „Sad neću propasti u toku zime,“ – pomislio je. Ali je za svaki slučaj odlučio da napravi rezerve još i u sobi. Za to mu nije trebalo mnogo vremena i uskoro je postalo jasno – ne treba da pravi više nikakve rezerve, a ne bi imao ni gde da ih čuva.

 

„Šta sad da radim?“ – razmišljao je ježić. Počeo je da prebira svoje bogatstvo i da ga broji, ali mu je to ubrzo strašno dosadilo. Onda je ježić krenuo u šetnju.

 

Bilo mu je vrlo čudno da hoda kroz šumu bez ikakvog posla. Ježić je sa zanimanjem razgledao cveće drečavih boja, šarene leptire i raznovrsne insekte, slušao je poj ptica i kako cvrčce cvrčci. „Vidi, molim te, šetnja je baš prijatna stvar,“ – razmišljao je idući sve dalje stazicom. Tako ježić odjednom ugleda staru vevericu koja je sedela na grani ogromne jelke.

 

– Dobar dan, – ljubazno je pozdravi ježić.

 

– A zar je dobar? – tužno upita veverica.

 

– Da li vam se nešto loše dogodilo?

 

– Da li se nešto loše dogodilo? Verovatno da nije. Prosto je došla starost.

 

– Je li to loše? – upita ježić.

 

– Nema mnogo dobrog u tome. Ne mogu više da skačem po granama i da sakupljam koštunjave plodove. Nije mi više lako ni da ih grizem. Takođe mi je teško da sakupljam pečurke, jer mi je vid oslabio. A zima se bliži, pa razmišljam o tome kako ću morati da gladujem.

 

Ježić je bio zapanjen, nikad mu nije padalo na pamet da nekome može biti teško ono što je on radio bez ikakvog napora.

 

– Ne treba da toliko da tugujete, pokušaću da vam pomognem, – reče on veverici.

 

Ježić otrča kući, uze korpicu i krenu u jelovu šumu. Znao je da tamo uvek može da nađe čvrste vrganje. Zaista, korpica je bila puna do večeri. Ježić je u povratku nabrao još malo svežih borovnica.

 

Stara veverica je još uvek tužno sedela na svom mestu.

 

– Evo, ovo je za vas, – reče ježić.

 

– Za mene? – začudi se veverica. – Ali to je čitavo bogatstvo!

 

– Nemojte, molim vas, to je samo korpica pečuraka, – osmehnuo joj se ježić.

 

– Ne, mališane. Za mene to nije samo korpica pečuraka. Spasio si me od gladi i od tužnih misli o tome da starci nikome nisu potrebni.

 

I ježić vide kako se iz veveričinih očiju skotrljaše suze.

 

– Ne želim da plačete, – reče on. – Sutra ću ponovo doći kod vas.

 

– Dođi. Jedva ću čekati da dođeš.

 

Ježić je išao stazicom, bio je vrlo uzbuđen. Po prvi put u životu je video da nekome može biti potreban, da ga neko čeka. To je bilo tako neočekivano i tako radosno! Ježić je već bio blizu kuće kad je ugledao komšinicu-zečicu. Nešto ju je jako uznemirilo.

 

– Dobro veče, – pozdravi se ježić, – je li vam se nešto desilo?

 

– Da, juče sam videla vuka u blizini i sad se plašim da ostavim zečiće same. Ali su gladni, a ja nemam ništa da im dam da jedu.

 

– Nemate ništa da im date da jedu? – ježić je bio zapanjen. – Nemate rezerve kod kuće?

 

– Kakve rezerve! Kad ima tako mnogo male dece nema se vremena za odlazak u šumu. Teško pronalazim hranu svakog dana da ih prehranim!

 

Ježić otrča kući i donese zečici kotaricu plodova i nekoliko zrelih jabuka koje su se lako smestile na njegova leđa.

 

– Evo, uzmite i nahranite zečiće. Sad je već kasno za odlazak u šumu, a sutra mogu da odem i da vam donesem više.

 

– Hoćeš da nam daš ovo tek tako? – začudi se zečica.

 

Kad god bi do sada videla ježića on je bio ozbiljan i nedruželjubiv. Životinje su čak mislile da je pomalo škrtica.

 

– Naravno, jer meni nije nimalo teško da berem plodove, pečurke i druge ukusne stvari.

 

– Svrati kod nas u goste, – pozva ga zečica.

 

Ježić je ušao u kućicu. Tu je bilo šestoro majušnih zeka – simpatičnih, pahuljastih, punih poverenja. Prvo su se malo uplašili njegovih bodljikavih iglica, ali su se posle brzo navikli. Veče je prošlo za tren oka, jer je bilo vrlo veselo. Posebno se veselio ježić, jer je po prvi put bio u gostima kod prijatelja!

 

Ujutru je ježić kao i obično krenuo u šumu ponevši korpicu. Sad je radio marljivije nego ikad pre. Ispostavilo se da je vrlo prijatno brinuti se o nekome. ?ad je doneo pečurke staroj veverici ona ga je već čekala. Skuvala je mirisni čaj od trava. Veverica je dugo živela na svetu i znala je mnoštvo divnih priča. Ježiću je bilo toliko zanimljivo da ih sluša! Posle je otišao u voćnjak da donese jabuke zečićima i ponovo se veselo igrao s njima celo veče.

 

Sad se život ježića potpuno promenio. Imao je prijatelje i radosno im je pomagao. I oni su se trudili da obraduju svog bodljikavog prijatelja. Veverica mu je pričala bajke, učila ga je da razlikuje tragove u šumi. Veoma je zavolela ježića! Zečica se trudila da za njegov dolazak spremi ukusan ručak, a zečići su stalno smišljali nove igre.

 

Ježić se ubrzo upoznao sa svrakom koja je povredila krilo i počeo je da joj donosi zrna žitarica. Ispostavilo se da u šumi ima mnogo stanovnika kojima je bila potrebna pomoć. I sad je ježić imao toliko posla da bi pokatkad jedva stigao sve da uradi. Ali mu zato nikad nije bilo dosadno i nije bio tužan. Ježić je otkrio mnogo novih važnih pravila. Shvatio je da nema radosti u tome da se brine samo o sebi. I još je ježić saznao da mu mnogo prija kad čini dobro, a što je glavno – svakome je potrebno da bude voljen.

4

5


Promo objava

Avanture Maloga Juju (Bila mama Kukunka)
Autor: Duško Trifunović, Peva: Bijelo Dugme
10
Napravite domaći plastelin
Plastelin se preporučuje za uzrast preko 2 godine, jer pomaže razvoju fine motorike. Evo saveta kako da napravite domaći...
10
Zakleo se bumbar
Autor: M. Šouc, Peva: Branko Milićević – Branko Kockica
8
Poligon u kući (staza sa preprekama)
Deca vole da se igraju.
6


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
MamaNecaVo
CortinaT krema je postala obavezan deo naše kućne apoteke!
Porodično smo atopičari i mesečno potrošimo jednu, a mažemo je svuda. Sin mi ima oset_ljivu kožu i generalno je sklon pojavi ekcema čim imunitet ode ka dole ili ako ne namažemo lice cak i kada vetric pirka. Ja imam užasne ekceme često po rukama od pranja sudova, pa izlazak napolje i tako u krug. Stoga slobodno mogu reći da ko god ima sličan problem ili AD da uzme CortinaT kremu, neće se pokajati. U moru krema slične namene, jedino nam se ova pokazala delotvorno i jedino ona održi duže vreme stanje remisije. Miris je sasvim ok, možda malo jači za moj ukus, ali ima efekta i samo to je na kraju bitno. Takođe, krema nije ni gusta a ni retka pa nema problema sa mazanjem. Moj sin se privikao sam na mazanje kože lica konkretno, pa smo tu da nazovem svakodnevnu "terapiju" i nešto bez čega se ne može, pretvorili u zabavu.  Više >>
image
Kuvar: flamingos
Kremasta poslastica koju moji ukućani obožavaju

Anketa

Baby girl
SakiMiki1923

Najlepše ime za devojčicu je...

Oznake

Click Here