/11 /11

Jedan od najradosnijih praznika kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je 7. januar.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima.

Domačini i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze na Svetu Liturgiju. Posle Liturgije se svi pričešćuju i pozdravljaju sa: "Hristos se rodi", "Vaistinu se rodi".

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Prema verovanju, svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. 

Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. 

U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić, Nova Godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su određeni običaji.

Više o ovim praznicima i običajima >>>

U nekim krajevima su se još uvek zadržali lepi običaji. Jedan od njih je primanje položajnika u kuću. Položajnik je specijalni gost, koji se posebno dočekuje u kući. Položajnik simbolizuje one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli da se poklone novorođenom Hristu. Domaćica ga daruje prigodnim poklonom. Veruje se, da položajnik koji je prvi ušao u kuću za Božič za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Ono što domaćica priprema za Božić je neizostavna česnica koja se mesi rano ujutru na Božić. U nju se stavlja metalni novčić - zlatni, srebrni ili obični. Kada je gotova česnica domaćica iznosi za Božični rucak. Ona se lomi na nekoliko delova i ukućani se služe. Onaj koji dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine.