/11 /11

Prve reči bebe život nekih roditelja počinju da ispunjavaju ranije nego onih drugih. Ako vaše mezimče ima manje od dve godine i još uvek ne govori iako svi njegovi vršnjaci brbljaju kao navijeni, nema razloga za brigu. U slučaju da je starije, onda se već valja obratiti doktoru koji će ponuditi rešenje. Ako ste mislili da ne možete uticati na prve reči vašeg mališana, na njihovo doba nastajanja, grdno ste se prevarili. Šta više, dete kao takvo sa vama provodi najveći deo svog vremena i poput sunđera upija sve što izgovorite. Kako biste što pre čuli prve reči svog voljenog deteta, beskrajno mnogo radite sa njim i pomozite mu da svoju misao pretoči u reč, a potom i rečenicu što je pre moguće.

Neumorno pričanje, čitanje i pevanje

Iako još uvek ne znaju da kažu šta žele i svaku svoju želju i muku izražavaju plačom, bebe i tek kako razumeju o čemu govorite. Zato se suzdržite poganih reči, svađa, ogovaranja i pričajte svojoj znatiželjnoj krupnookoj lutkici non-stop. Primetićete kako vas zbunjeno gleda dok joj vi pričate tokom kupanja, presvlačenja, jela. Čak i kada ste i sami sebi postali dosadni, ne odustajte. Pričajući detetu ne samo da ćete pogurati brže formiranje reči, već ćete na taj način razviti još prisniji odnos.

A kada vam ponestane tema za “razgovor”, knjiga je najbolji drug. Čitajte detetu bajke, poeziju, bilo šta prikladno za njihove malene uši koje će, nažalost, vrlo brzo imati priliku da se upoznaju sa njima i celog života slušaju raznorazne gluposti. A kada beba zaspi, a i vi odlučite da predahnete, ne bi bilo loše da joj pustite cd sa kojeg će slušati bajke ili dečje pesmice. Ovako ćete rešiti još jedan problem: beba će biti sposobna da zaspi čak i kada je okružena velikim brojem ljudi koji non-stop razgovaraju i prave buku, pa nećete morati satima da se bavite njenim uspavljivanjem kada pozovete prijatelje na večeru.

Neprocenjivo “ma-ma”

Oko devetog meseca kreću prvi slogovi. Roditelji tada, čini se, probiju svojim glavama oblake od radosti koja ih obuzme, naročito kad jedna majka čuje da njena beba prvo izgovara “ma-ma”. Tata tad nevoljno klima glavom i krišom uči bebu da kaže “ta-ta”, a kada čuje ono što je želeo, njegovoj sreći nema kraja. Pošto je broj reči koje znaju da izgovore vrlo mali, upiru prstom u kolač koji bi pojeli i lutku koju bi želeli za sebe. U takvim situacijama roditelj treba jasno i glasno da imenuje pokazani predmet, te će detetu tako biti mnogo lakše da prihvati reč i reprodukuje je.

Mamino "slce", tatina "jubav"

Neke reči deci su na samom početku vrlo komlikovane za izgovaranje. Tada žele da jedu “čokojade”, gledaju “tevelizor”, obuju “epe picele”… Koliko god vam ovi iskrivljeni oblici reči bili smešni i simpatični, nikako ih vi ne smete usvojiti. U suprotnom, dete ih neće naučiti kako treba i biće mu veliki problem da to ispravi.

Rad, rad i samo rad. On je stvorio čoveka, pa samim tim i govorno sredstvo opštenja među ljudima. Budite ponosni što ste roditelj i odgovorno obavljajte tu ulogu ne misleći na radno vreme koje je, inače, 24/7.