Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Srbija: Brak kasno, beba još kasnije
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.11.2018
Mladi u Srbiji sve više odlažu stupanje u brak, pa bebe "dolaze na red" tek u četvrtoj deceniji.
|
/11
Tokom prošle godine u Srbiji je zaključeno 36.047 brakova, što je za skoro 1.000 manje nego pre dve godine, a, prema službenim podacima, pomera se i starosna granica i u brak ulazi sve kasnije.
Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31.
Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29, podaci su Zavoda za statistiku.
Kasniji brak, kasnije i potomstvo...
Žene na jugu Srbije rađaju prvo dete sa 26 godina, a na Vračaru, na primer, sa 33 godine.
Psiholog Branka Tišma kaže da je jedan od razloga što se mladi sve kasnije odlučuju za brak ekonomska nesigurnost, ali su, primećuje i zanemarene tradicionalne vrednosti.
"Mladi kasno dobijaju posao i jako dugo žive sa svojim roditeljima. Kada bi ušli u brak, morali bi da žive sa svojim roditeljima u malim stanovima i da i dalje budu izdržavana lica. To nije zgodno", kaže Tišma za Tanjug.
Takođe, sve više mladih nastavlja školovanje, završava fakultete, a kada se i zaposle obično imaju klizno radno vreme i nemaju previše vremena za druženje, te veze danas lako pucaju.
"Veze su danas drugačije nego što su bile ranije. Druge norme i vrednosti su ušle u njihove živote, tako da brak nije trenutno jedna od cenjenih vrednosti, da bi tome težili. A oni koji vrednuju brak, vrlo često nisu u situaciji da ga formiraju", pojasnila je ona.
Matičar Nemanja Đurović, počeo je da radi pre 15 godina i kaže da je danas manje venčanja nego u tom periodu.
"Promenila se i starosna granica mladenaca. U ovom trenutku možemo reći da na Zvezdarimladi u brak ulaze posle tridesete godine, kada zagaze u četvrtu deceniju", kaže Đurović.
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potvrđuje, pozivajući se na analize i istrazivanja, da mladi u Srbiji odlažu brak i rađanje dece.
"I odluka o rađanju prvog deteta se odlaže", kaže Đukić Dejanović.
Ona ukazuje da ekonomska nesigurnost nije jedini razlog za taj fenomen, te ukazuje da se u celoj Evropi beleži manji broj brakova.
I države blagostanja, kaže, imaju problem sa "belom kugom".
Dodaje da mladi moraju biti u fokusu lokalnih samouprava, te da je važno usklađivanje rada i roditeljstva.
Kako bi finansijski pomogla parovima sa decom, država danas za svako rođeno prvo dete izdvaja jednokratno 100.000 dinara, za svako drugo 10.000 dinara mesečno - dve godine, za treće 12.000 dinara - 10 godina, četvrto 18.000 - 10 godina.
Srbija nije jedina zemlja gde se mladi sve kasnije odlučuju za brak i sve kasnije dobijaju potomstvo. Slično je i u zemljama regiona.
U Hrvatskoj, na primer, muškarci pred matičara odlaze u proseku sa 31,3 godine a žene sa 29, u Crnoj Gori žene se u proseku udaju sa 28, a muškarci sa 31,5 godina, a "najmlađi" su bračni parovi u BiH, gde se žene u proseku udaju se 26, a muškarci sa 29 godina.
Tokom prošle godine u Srbiji je zaključeno 36.047 brakova, što je za skoro 1.000 manje nego pre dve godine, a, prema službenim podacima, pomera se i starosna granica i u brak ulazi sve kasnije.
Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31.
Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29, podaci su Zavoda za statistiku.
Kasniji brak, kasnije i potomstvo...
Žene na jugu Srbije rađaju prvo dete sa 26 godina, a na Vračaru, na primer, sa 33 godine.
Psiholog Branka Tišma kaže da je jedan od razloga što se mladi sve kasnije odlučuju za brak ekonomska nesigurnost, ali su, primećuje i zanemarene tradicionalne vrednosti.
"Mladi kasno dobijaju posao i jako dugo žive sa svojim roditeljima. Kada bi ušli u brak, morali bi da žive sa svojim roditeljima u malim stanovima i da i dalje budu izdržavana lica. To nije zgodno", kaže Tišma za Tanjug.
Takođe, sve više mladih nastavlja školovanje, završava fakultete, a kada se i zaposle obično imaju klizno radno vreme i nemaju previše vremena za druženje, te veze danas lako pucaju.
"Veze su danas drugačije nego što su bile ranije. Druge norme i vrednosti su ušle u njihove živote, tako da brak nije trenutno jedna od cenjenih vrednosti, da bi tome težili. A oni koji vrednuju brak, vrlo često nisu u situaciji da ga formiraju", pojasnila je ona.
Matičar Nemanja Đurović, počeo je da radi pre 15 godina i kaže da je danas manje venčanja nego u tom periodu.
"Promenila se i starosna granica mladenaca. U ovom trenutku možemo reći da na Zvezdarimladi u brak ulaze posle tridesete godine, kada zagaze u četvrtu deceniju", kaže Đurović.Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potvrđuje, pozivajući se na analize i istrazivanja, da mladi u Srbiji odlažu brak i rađanje dece.
"I odluka o rađanju prvog deteta se odlaže", kaže Đukić Dejanović.
Ona ukazuje da ekonomska nesigurnost nije jedini razlog za taj fenomen, te ukazuje da se u celoj Evropi beleži manji broj brakova.
I države blagostanja, kaže, imaju problem sa "belom kugom".
Dodaje da mladi moraju biti u fokusu lokalnih samouprava, te da je važno usklađivanje rada i roditeljstva.
Kako bi finansijski pomogla parovima sa decom, država danas za svako rođeno prvo dete izdvaja jednokratno 100.000 dinara, za svako drugo 10.000 dinara mesečno - dve godine, za treće 12.000 dinara - 10 godina, četvrto 18.000 - 10 godina.
Srbija nije jedina zemlja gde se mladi sve kasnije odlučuju za brak i sve kasnije dobijaju potomstvo. Slično je i u zemljama regiona.
U Hrvatskoj, na primer, muškarci pred matičara odlaze u proseku sa 31,3 godine a žene sa 29, u Crnoj Gori žene se u proseku udaju sa 28, a muškarci sa 31,5 godina, a "najmlađi" su bračni parovi u BiH, gde se žene u proseku udaju se 26, a muškarci sa 29 godina.
Izvor: mondo
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Nevakcinisana deca neće moći u osnovnu školu
Novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje čak tri puta veću kaznu nego prethodni, u iznosu od 150....
7
Novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje čak tri puta veću kaznu nego prethodni, u iznosu od 150....
7
Zašto se Kineskinje plaše da dovede decu u...
Kineska država želi da građani imaju više dece - ali parovi su toliko zabrinuti za dobrobit svoje dece da ih radije ne b...6
Kineska država želi da građani imaju više dece - ali parovi su toliko zabrinuti za dobrobit svoje dece da ih radije ne b...
6
“Uzmi knjigu malo, jesi li učio danas?”
Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznal...5
Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznal...
5
Svi treba da znaju šta drugarstvo znači
Pročitajte kako su učenici jedne beogradske osnovne škole odraslima objasnili šta je drugarstvo, koje je za njih jedna v...4
Pročitajte kako su učenici jedne beogradske osnovne škole odraslima objasnili šta je drugarstvo, koje je za njih jedna v...
4
