|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Šta deca jedu širom sveta za nedelju dana?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 5.7.2019
Fotograf Greg Sagal putovao je širom sveta da bi fotografisao decu razlicitih kultura okruženi sa stvarima. Vec 3 godine fotograf je posetio 9 zemalja.
Ključne reči:

image
/11


 

Mi smo ono što jedemo. Ali kako nas naša ishrana zaista održava? Da bi to otkrio, fotograf Greg Segal putovao je širom sveta da bi fotografisao decu razlicitih kultura okruženih stvarima sa kojim su popunjeni tokom cele nedelje. Vec tri godine fotograf je posetio 9 zemalja (SAD, Indija, Malezija, nemacka, Francuska, Italija, Senegal, Ujedinjeni Arapski Emirati i Brazil), dokumentujuci svoje nalaze u knjizi: "Dnevni hleb: Šta deca jedu širom sveta".
Usredsredujem se na decu jer navike u ishrani sticu mladosti i ako ne uspete da steknu dobre navike kada imaju 9 ili 10 godina, bice mnogo teže kada budu stariji", rekao je Greg za Bored Pandu.
Ukupno, Sagal je radio sa oko 60 dece, od kojih je 52 ukljuceno u knjigu. "Poceo sam da fotografišem svog sina i njegove prijatelje iz škole u svom dvorištu u Atlantidi, Kalifornija. Onda sam to proširio i na drugu decu iz drugih naselja u Los Andelesu, a onda sam odlucio da ce projekat biti dublji na globalnom domenu. Bilo mi je potrebno da u svakoj zemlji nadem saradnika da pronadem decu, a cilj je bio da se na bilo kom mestu prikažu razliciti nacini ishrane. Ako je stopa gojaznosti u datoj zemlji bila 25%, nameravala sam da taj procenat odražavam u mom malom uzorku dece."
"Dnevni hleb" je nastao iz drugog projekta za potrošnju i otpada koji se zove "7 dana smeca", rekao je Sagal.
"Pitao sam porodicu, prijatelje, komšije i bilo koga drugog da sacuvaju svoj otpad za nedelju dana, a onda da legnu i fotografišu se u njemu. Nemoguce je ignorisati problem potrošnje i otpada kada ležite u njemu!
Za mene, najgore oduševljenje koje sam fotografisao bila je ambalaža koja dolazi sa našom hranom. Potpuno smo zavisni od prehrambene i kuhinjske industrije, a rezultat je ogroman što se tice povecanja otpada.
Palo mi je na pamet da ne razmišljamo dovoljno o tome šta je u našoj hrani, jer mi nismo ti koji radimo! Preusmerili smo najvažniju komponentu života, vezivno tkivo porodice i kulture. Pomislio sam, šta ako vodimo dnevnik o svemu što jedemo i pijemo nedelju dana da bi usmerili našu pažnju na ishranu i onda preuzmemo vlasištvo nad hranom koju jedemo?"
Inace, jedna od iznenadujucih lekcija iz "Dnevni hleb" je da najkvalitetnija i zdravija hrana cesto ne jede najbogatije, vec najsiromašnije. U Sjedinjenim Državama, siromašni su najveci potrošaci brze hrane, jer je lako i jeftino. Ali u Mumbaju, prosecna Domino pica košta 13 dolara, daleko od resursa vecine ljudi. 
Ancel, na primer, živi sa svojom porodicom u aluminijumskoj kolibi 8 sa 8 metara. Njen otac zaraduje manje od 5 dolara dnevno, ali još uvek ima zdrav kari od kupusa i karfiola, indijski hleb, koji Ancalova majka pravi na keramickoj ploci. Šraman, u meduvremenu, živi u srednjoj klasi u Mambiju i hrani se vrlo razlicito. Domino pica, pržena piletina, kao i Snikers barovi i Kalberi cokolada.
"U 2015. godini, Univerzitet Kembridž je sproveo iscrpnu studiju rangirajuci dijetu širom sveta od više do manje hranljivih. Neverovatno, 9 od 10 najzdravijih zemalja u pogledu ishrane nalazi se u Africi. Cini se kontradiktornim da su neke od najsiromašnijih zemalja zemlje sa najzdravijom ishranom. Ali kada pažljivo proucite ono što jedu, to ima smisla: sveže povrce, voce, orašasti plodovi, seme, žitarice, riba i pasul, i vrlo malo mesa i nekoliko praznih kalorija."
Ancal Sahani, 10, Cembur, Mumbai, Indija, fotografisana je 11. marta 2017. godine. Ancal živi u maloj kucici na gradilištu u predgradu Mumbaija sa svojim roditeljima i dva brata. Njen brat zaraduje manje od 5 dolara dnevno, dovoljno da njena majka može da pripremi kari sa kupusom i karfiolom i indijski hleb.
Ancal bi volela da se vrati na farmu u kojoj je rodena, u Bihar, da ide u školu kao druga deca i konacno postane ucitelj, ali je zauzeta kucnim poslovima i brigi o svom malom bratu. Kada ima vremena, ona se oblaci i napušta vrt kako bi uživala u mirisu jasmina i lotosa i gleda decu u susedstvu kako igraju kriket i trce slobodno. Dok šeta, Ancel prikuplja lagano obojene cokoladne omote koje pronalazi na putu do prodavnice. Ancel želi da je majka voli onako kako voli njenog mladeg brata.
Davi Ribeiro de Isus, 12, iz Brazila, fotografisan je 18. avgusta 2018. godine. Davi živi sa svojim ocem, macehom i tri brata i sestre u urednoj porodicnoj kuci u Santa Luciji Faveli, siromašnom gradu na rubu najvece deponije u Latinskoj Americi.
Soba ima tri ležaja, kauc, TV, frižider, dva ormara, šporeta i malog stola gde dele obroke. Mozaik od tepiha i komada šperploce pokriva pod. Davi ima svoju policu na kojoj je njegova odeca, kolekciju igracaka i njegov mobilni telefon. Nema sakupljanja otpada i napajanje sa strujom se cesto smanjuje. Kada pada kiša, razbacano smece se pretvara u mulj i istice u domove, ali Isus cuva Dajvija i njegovu porodicu bezbednim i srecnom. Oni idu u obližnju crkvu svake subote i nedeljom ujutru. Davijev otac traži posao kao kopac. On ima svoje alate. Davijeva maceha se bavi kuvanjem. Davi jede gotovo sve osim gorkih mahunarki, iako u vecini dana ima pasulj i priinac, možda sa malo svinjetine. On može skuvati kuvana jaja, kašu i testeninu za sebe. Ponekad imaju i poslasticu, kao što su slatke kokice. Nikad ne ide u krevet gladan. Davi se cesto smeje i ludi za zmajevima. Davi je usvojio 5 beskucnika i dao im imena. Želi da nauci sve o automobilima, mororima, helikopterima i puškama. Njegov otac ga je naucio da vozi i sada sanja da ima Ševrolet. On bi voleo da bude policajac kad odraste, jer je bolje biti policajac nego lopov.
Kavakachi Iavalapiti, 9, Gornja Hsinggu regija Mato Groso, Brazil, fotografisana 19. avgusta 2018. godine u Braziliji. Kavakani je clan plemena Iavalapi, živi u Nacionalnom parku Ksinggu, zašticenom u amazonskom bazenu Brazila. Majka Kavakani, Vatthakalu, izolovala ju je od onih koji ne govore Aravaki, njihov maternji jezik. Samo su se svi koji su govorili jezikom i njena majka plašili da ce Aravaks nestati. U stvari, Kavakani je prvo dete koje je odgajano da govori Aravaki iz 1940-ih i njena majka kaže da je Kavakani i njena braca i sestre spremna da održe jezik živim. Kavakani je takode poducavao ocinski dijalekt, kao i portugalski jezik. Želi da cita knjige o istoriji, posebno one o Egipcanima.
Vecina svojih dana troši se na igranje u reci ili pomaganje u radu, kao što je branje manioke, izrada tapioke i ribolov. Svakih nekoliko meseci Kavakanih putuje u Kanaran u školu u kojoj predaje kompjuterske veštine, iako niko u njegovom selu nema kompjuter; nema struje ili vode za pice. Da bi došli do studija u Brazilu, Kavakachich i njena majka putovale su 31 sat iz sela brodom, autobusom i automobilom. Crvena boja koju Kavakachah donosi, tradicionalno se pravi od mlevenog semena urumuma, štiti je od loših duhova i energije. Gomila semena je levo od glave Kavakani. Pritoke kišne šume koristile su citavu biljku Urukum kao lek vekovima. Kavakachah ishrana je vrlo jednostavna, i sastoji se uglavnom od ribe, tapioke, voca i oraha. Potrebno je pet minuta za veceru, kaže Kavakani. Kada ste gladni, jednostavno idite do reke sa svojom mrežom.
Kavakani Javalapiti 9 godina, iz Brazila, fotografisana 19. avgusta 2018. godine u Brazilu. Kavakani je član plemena Javalapiti, živi u Nacionalnom parku, zaštićenom u amazonskom bazenu Brazila. Majka Kavakani, izolovala ju je od onih koji ne govori Aravaki, njihov maternji jezik. Samo su se svi koji su govorili jezikom i njena majka plašili da će Aravaks nestati. U stvari Kavakani je prvo dete koje je odgajano da govori Aravaki iz 1940-ih i njena kaže da su Kavakani i njena braća i sestre spremna da održe jezik živim. Kavakani je takođe podučavao očinski dijalekat, kao i portugalski jezik. Želi da čita knjige o istoriji, posebno one o Egipčanima. Većina njenih dana troši na igranje u reci ili pomaganje u radu, kao što je branje manioke, izrada tapioke i ribolovom. Svakih nekoliko meseci Kavakani putuje u Kanaran u školi u kojoj uči kompjuterske veštine, iako nko u njenom selu nema kompjuter; nema struje ili vode za piće.
Da bi došla do studija u Brazilu, Kavakani i njena majka su putovali brodom, autobusom i automobilom 31 sat iz svog sela. Crvenu boju Kavakani nosi, tradicionalno napravljenu od mlevenog urucuma, koji je štiti od loših duhova i energije. Gomila semena je levo od glave Kavakani. Plemena prašume su koristile čitavu biljku Urukum kao lek vekovima. Kavakani ishrana je vrlo jednostavna, i sastoji se uglavnom od ribe, tapioke, voća i oraha. Potrebno je pet minuta za večeru, kaže Kavakani. Kada ste gladni, jednostavno idite do reke sa svojom mrežom. 

Mi smo ono što jedemo. Ali kako nas naša ishrana zaista održava? Da bi to otkrio, fotograf Greg Segal putovao je širom sveta da bi fotografisao decu razlicitih kultura okruženi stvarima sa kojima se hrane tokom cele nedelje. Vec tri godine fotograf je posetio 9 zemalja (SAD, Indija, Malezija, nemacka, Francuska, Italija, Senegal, Ujedinjeni Arapski Emirati i Brazil), dokumentujuci svoje nalaze u knjizi: "Dnevni hleb: Šta deca jedu širom sveta".

 

Usredsređujem se na decu jer navike u ishrani se stiču u mladosti i ako ne uspeju da steknu dobre navike kada imaju 9 ili 10 godina, biće mnogo teže kada budu stariji", rekao je Greg za Bored Pandu.

 

Ukupno, Sagal je radio sa oko 60 dece, od kojih je 52 ukljuceno u knjigu. "Poceo sam da fotografišem svog sina i njegove prijatelje iz škole u svom dvorištu u Atlantidi, Kalifornija. Onda sam to proširio i na drugu decu iz drugih naselja u Los Andelesu, a onda sam odlučio da će projekat biti dublji na globalnom domenu. Bilo mi je potrebno da u svakoj zemlji nađem saradnika, da pronađem decu, a cilj je bio da se na bilo kom mestu prikažu različiti načini ishrane. Ako je stopa gojaznosti u datoj zemlji bila 25%, nameravala sam da taj procenat odražavam u mom malom uzorku dece."

 

"Dnevni hleb" je nastao iz drugog projekta za potrošnju i otpada koji se zove "7 dana smeća", rekao je Sagal.
"Pitao sam porodicu, prijatelje, komšije i bilo koga drugog da sačuvaju svoj otpad za nedelju dana, a onda da legnu i fotografišu se u njemu. Nemoguće je ignorisati problem potrošnje i otpada kada ležite u njemu!

 

Za mene, najgore oduševljenje koje sam fotografisao bila je ambalaža koja dolazi sa našom hranom. Potpuno smo zavisni od prehrambene i kuhinjske industrije, a rezultat je ogroman što se tiče povećanja otpada.

 

Palo mi je na pamet da ne razmišljamo dovoljno o tome šta je u našoj hrani, jer mi nismo ti koji radimo! Preusmerili smo najvažniju komponentu života, vezivno tkivo porodice i kulture. Pomislio sam, šta ako vodimo dnevnik o svemu što jedemo i pijemo nedelju dana da bi usmerili našu pažnju na ishranu i onda preuzmemo vlasištvo nad hranom koju jedemo?"

 

Inače, jedna od iznenađujucih lekcija iz "Dnevni hleb" je da najkvalitetnija i zdravija hrana često ne jede najbogatije, vec najsiromašnije. U Sjedinjenim Državama, siromašni su najveći potrošači brze hrane, jer je lako i jeftino. Ali u Mumbaju, prosečna Domino pica košta 13 dolara, daleko od resursa vecine ljudi. 

 

Ankal, na primer, živi sa svojom porodicom u aluminijumskoj kolibi 8 sa 8 metara. Njen otac zarađuje manje od 5 dolara dnevno, ali još uvek ima zdrav kari od kupusa i karfiola, indijski hleb, koji Ancalova majka pravi na keramičkoj ploci.

 

Šraman, u međuvremenu, živi u srednjoj klasi u Mambiju i hrani se vrlo različito. Domino pica, pržena piletina, kao i Snikers barovi i Kalberi čokolada.

 

"U 2015. godini, Univerzitet Kembridž je sproveo iscrpnu studiju rangirajući ishranu širom sveta od više do manje hranljivih. Neverovatno, 9 od 10 najzdravijih zemalja u pogledu ishrane nalazi se u Africi. Čini se kontradiktornim da su neke od najsiromašnijih zemalja zemlje sa najzdravijom ishranom. Ali kada pažljivo proučite ono što jedu, to ima smisla: sveže povrće, voće, orašasti plodovi, seme, žitarice, riba i pasulj, i vrlo malo mesa i nekoliko praznih kalorija."

 

Ankal Sahani, 10, Cembur, Mumbai, Indija, fotografisana je 11. marta 2017. godine. Ankal živi u maloj kućici na gradilištu u predgradu Mumbaija sa svojim roditeljima i dva brata. Njen brat zarađuje manje od 5 dolara dnevno, dovoljno da njena majka može da pripremi kari sa kupusom i karfiolom i indijski hleb.

 

Ankal bi volela da se vrati na farmu u kojoj je rođena, u Bihar, da ide u školu kao druga deca i konacno postane učitelj, ali je zauzeta kućnim poslovima i brigi o svom malom bratu. Kada ima vremena, ona se oblači i napušta vrt kako bi uživala u mirisu jasmina i lotosa i gleda decu u susedstvu kako igraju kriket i trće slobodno. Dok šeta, Ankel prikuplja lagano obojene čokoladne omote koje pronalazi na putu do prodavnice. Ankel želi da je majka voli onako kako voli njenog mlađeg brata.

 

Davi Ribeiro de Isus, 12, iz Brazila, fotografisan je 18. avgusta 2018. godine. Davi živi sa svojim ocem, mačehom i tri brata i sestre u urednoj porodičnoj kući u Santa Luciji Faveli, siromašnom gradu na rubu najveće deponije u Latinskoj Americi.
Soba ima tri ležaja, kauč, TV, frižider, dva ormara, šporeta i malog stola gde dele obroke. Mozaik od tepiha i komada šper ploče pokriva pod.

 

Davi ima svoju policu na kojoj je njegova odeća, kolekciju igračaka i njegov mobilni telefon. Nema sakupljanja otpada i napajanje sa strujom se često smanjuje. Kada pada kiša, razbacano smeće se pretvara u mulj i ističe u domove, ali Isus cuva Dajvija i njegovu porodicu bezbednim i srecnom. Oni idu u obližnju crkvu svake subote i nedeljom ujutru.

 

Davijev otac traži posao kao kopac. On ima svoje alate. Davijeva mačeha se bavi kuvanjem. Davi jede gotovo sve osim gorkih mahunarki, iako u većini dana ima pasulj i pirinač, možda sa malo svinjetine. On može skuvati kuvana jaja, kašu i testeninu za sebe.

 

Ponekad imaju i poslasticu, kao što su slatke kokice. Nikad ne ide u krevet gladan. Davi se često smeje i ludi za zmajevima. Davi je usvojio 5 beskućnika i dao im imena. Želi da nauci sve o automobilima, mororima, helikopterima i puškama. Njegov otac ga je naučio da vozi i sada sanja da ima Ševrolet. On bi voleo da bude policajac kad odraste, jer je bolje biti policajac nego lopov.

 

 

Kavakani Javalapiti, 9, iz Brazila, fotografisana je 19. avgusta 2018. godine u Braziliji. Kavakani je član plemena Iavalapi, živi u Nacionalnom parku Ksinggu, zašticenom u amazonskom bazenu Brazila. Majka Kavakani, izolovala ju je od onih koji ne govore Aravaki, njihov maternji jezik.

 

Samo su se svi koji su govorili jezikom i njena majka plašili da ce Aravaks nestati. U stvari, Kavakani je prvo dete koje je odgajano da govori Aravaki iz 1940-ih i njena majka kaže da je Kavakani i njena braća i sestre spremna da održe jezik živim. Kavakani je takode podučavao očinski dijalekt, kao i portugalski jezik. Želi da čita knjige o istoriji, posebno one o Egipćanima.

 

Većina svojih dana troši se na igranje u reci ili pomaganje u radu, kao što je branje manioke, izrada tapioke i ribolov. Svakih nekoliko meseci Kavakanih putuje u Kanaran u školu u kojoj predaje kompjuterske veštine, iako niko u njegovom selu nema kompjuter; nema struje ili vode za piće.

 

Prevod: bandapanda.com

Razvoj oralne higijene kod dece
Ne održavanje oralne higijene može prouzrokovati bolesti usne šupljine i gubitak zuba, stoga je potrebno informisati i e...
4
Išli smo u Afriku
Autori: Minja Subota, Ljubivoje Ršumović, Peva: Manda
4
Babaroga
Ima jedna pećina stroga, u kojoj živi babaroga, ...
4
Nezgoda
Autor: Miroslav Antić, Peva: Dragan Laković i dečiji hor Kolibri
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Dragce86
Savršena stvar!
CortinaT krema je bila spas za naše probleme sa ojedom ispod vrata. Naime, kćerkica često dobije ojed od portikle, jer je stalno vrti i čupa rukicom, baš je ne podnosi i onda se sva isprišti ispod vrata od znoja i trenja...CortinaT bukvalno par puta namažemo i sve je kao rukom odneseno!  Više >>
image
Kuvar: mikulas
Ne morate kupovati u pekari kad mozete napraviti kod kuće

Anketa

Ime za devojcicu
Balsa

Koje ime vam je najlepse?

Nora (58%)

Tihona (4%)

Anita (38%)


Ukupan broj glasova: 187

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here