Osobe sa teškoćama senzorne obrade, senzacije koje stvara dodir doživljavaju na drugačiji način. Nešto što je drugim osobama prijatno, za njih može biti poprilično iritantno.

/11 /11

Taktilni sistem (čulo dodira) ima veliku ulogu u određivanju mentalnog, telesnog i emocionalnog ljudskog ponašanja.

Taktilne informacije dobijamo putem taktilnih receptora u našoj koži koji su smešteni svuda po našem telu. Taktilne senzacije pritiska, vibracije, svraba, toplote, hladnoće, svraba ili bola aktiviraju receptore u koži. Naš senzorni sistem obrađuje primljene informacije, integriše ih i ukoliko ste osoba sa tipičnom, urednom senzornom obradom vaše reakcije će takođe biti tipične i da kažemo uobičajene.

Ukoliko osetite da vas neko golica, nasmejaćete se ili kazati: ” Prestani!”, ukoliko osetite da vas nešto svrbi počešaćete se itd. Takođe moći ćete verbalno da definišete senzacije u telu. Sposobnost da jasno obrađujemo taktilne osete vrlo je važna, ne samo za  motorno planiranje, svesnost o telu, vizuelnu diskriminaciju,  već i za sposobnost učenja, emocionalnu sigurnost i socijane veštine.

Našu reakciju na podražaje koje primamo putem čula dodira određuju neurološki procesi inhibicije ili diskriminacije informacija.

Inhibicija je neurološki proces koji omogućava našem nervnom sistemu da selektivno reaguje na određene taktilne podražaje, tj. štiti nas od preterane reakcije na senzorni podražaj. Na primer taktilne senzacije koje primamo svakodnevno od odeće koja dodiruje telo obrađuje naš nervni sistem. Većina osoba sa tipičnom senzornom obradom inhibira percepciju tih senzacija i na taj način sprečava preteranu reakciju nervnog sistema.

Diskriminacija je takođe neurološki proces koji podrazumeva složenu obradu informacija u hemisferama mozga i omogućava nam da odredimo o kakvoj vrsti dodira se radi, teksturi, obliku itd.

PROČITAJ JOŠ: Šta je to senzorna integracija?

Šta se dešava kod osoba sa teškoćama senzorne obrade ili teškoćama senzorne integracije?

Osobe sa teškoćama senzorne obrade, senzacije koje stvara dodir doživljavaju na drugačiji način. Nešto što je drugim osobama prijatno, za njih može biti poprilično iritantno. Često im je teško da verbalno definišu kako se osećaju, pa umesto toga kažu kako osećaju izvesnu nelagodu. Osećaj koji stvara dodir može da bude do te mere neprijatan da će kod osobe sa teškoćom senzorne obrade osim stalnog izbegavanja, pojačati anksioznost do visokog nivoa i na taj način stvarati svakodnevnu napetost jer je pažnja usmerena na iščekivanje neprijatnosti koju stvaraju različite vrste dodira. Neka od ponašanja koja ukazuju na ovakvu vrstu problema su:

• Preosetljivost na iznenadni lagani dodir, ili slučajno dodirivanje  (beži od dodirivanja), briše sa sebe poljupce ili odguruje druge kako bi izbeglo blizinu, izbegava čak i lagano tapšanje po ramenu.
• Ne voli “prljave poslove”- slikanje, kuvanje, korišćenje krede ili lepka, pesak
• Nervozan je tokom vetrovitih dana ( osećaj vetra na licu mu izuzetno smeta)
• Ne voli plivanje, tuširanje, pranje zuba, šišanje, pranje kose, sečenje noktiju
• Često mu više prijaju majice i pantalone dugačkih rukava i nogavica, čak i ako je toplo
• Izbegava hodanje bez obuće ili određene vrste materijala, takođe čarape ili cipele itd.

Takođe rekacija može da bude i drugačija i predstavlja zapravo nedovoljnu osetljivost na dodir. Neka od sledećih ponašanja mogu biti pokazatelj:

• Slaba ili izostanak reakcije na bol, često se stiče utisak da osoba ne reaguje na dodir ukoliko nije snažan
• Često mu ispadaju stvari iz ruku, ima poteškoća prilikom korišćenja olovke, pribora za jelo, makaza...
• Slaba svesnost o svom telu
• Odeća mu često visi, može da bude prljav..
• Ne opaža kvalitete nekog predmeta( oblik, veličinu, hrapavost..)

Osoba sa ovakvom vrstom senzorne obrade može imati potrebu za povećanim taktilnim unosom pa možemo primetiti da trlja ili grize sopstvenu kožu, prstima uvrće kosu, žvače nejestive predmete (nokte,  kragnu na odelu, igračke, olovke id.)  Kako bi se otklonile ili olakšale tegobe nastale kao posledica neadekvatne senzorne obrade potrebno je obratiti se sezornom terapeutu i započeti sa tretmanom senzorne integracije.

U nastavku teksta daćemo predlog senzornih aktivnosti koje mogu da se sprovode i u kućnim uslovima, ukoliko ste sa terapeutom prepoznali, imenovali i utvrdili koju vrstu problema utaktilnoj senzornoj obradi imate vi ili vaše dete:

1. Igranje sa vlažnim ili prljavim (upotrebite pesak , blato, kremu za ruke ili penu za brijanje, čokoladu, puding, želatin, bananu, šlag)

• Vozite automobile kroz vlažnu smesu, pišite prstima po njoj, brišite ubrusom  umrljane igračke, pravite razne oblike od pene za brijanje...ubrljajte igračke, ubacite ih u kutiju a zatim trazite neku koju odaberete.

• Skuvajte špagete, ohladite i upotrebite ih za igru ( pravite oblike, brojeve slova,cepkajte ih,..)

• Pesak običan ili kinetički pesak (ukoliko odaberete običan pesak navlažite ga prskalicom za vodu; modlama ili rukama pravite razne oblike, dodajte sitne igračke,stanovnike plaže ili mora igrajte se njima)

• Plastelin ili testo ( oblažite sitne predmete ili igračke koje su detetu interesantne, kako bi ih dete tražilo; dete će morati skinuti oblogu od plastelina kako bi došlo do predmeta)

2. Igranje sa zrnastim

• Na jednu podlogu sipajte kukuruzno brašno, na drugoj tamnijoj napravite otisak ruke ili stopala, tako što ćete ruku/stopalo umočiti u vodu, a zatim u brašno i preneti na tamnu podlogu

• Tražite i vadite iz  kukuruza, pirinča, brašna, žitarica sitne predmete, rukama, pincetom, kašikom

3. Različiti materijali na telu

• Napravite stazu od rznih materijala: vune, satena, somota, veštačke trave,  itd. izujte se pa se preko njih krećite, valjajte, skačite)

• Zavirite u ormar pa isprobavajte razne vrste odeće, šalove, kape, marame

4. Duboki pritisak na telo koji često deluje umirujuće na razdraženi nervni sistem

• Umotajte dete u mekanu prostirku za jogu, mekanu strunjaču ili vreću za sapvanje, pravite od njega palačinku,kotrljajte ga pazeći i prateći osećaj prijatnosti kod deteta

• Dok dete leži kotrljajte preko njega pilates loptu , takođe obraćajući pažnju na izraz lica deteta i osećaj priajtnosti pa u skladu sa tim povećavajte i smanjujte pritisak.

U zavisnosti od vaše kreativnosti, vremena i ideja, aktivnosti mogu biti najrazličitije moguće. Najvažnije je da pratite dete i njegove reakcije tokom igre, te u skladu sa time korigujete ono što mu nudite.

PROČITAJ JOŠ: Kako je biti roditelj deteta sa smetnjama u razvoju

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava