/11 /11

Infektivna mononukleoza je virusna bolest a obično se prenosi bliskim kontaktom i pljuvačkom. Zato je i dobila naziv „bolest poljupca“. Veoma često partneri je zajedno dobiju. Posle akutne faze pacijent je zarazan narednih 18 meseci, jer se u tom periodu virus izlučuje  preko pljuvačke.

Kako infektivna mononukleoza nekada daje slične simptome kao i obična prehlada, grip ili infekcija grla, na početku se može pomešati sa nekom od ovih bolesti. Ipak, od ovih infekcija je odvaja drugačiji tok bolesti, kaže za Baby planetu dr Danijela Milosavljević, stručni saradnik.

- Bolest obično počinje postepeno, najpre sa blago povišenom temperaturom koja sve više i više raste, uz malaksalost, slabost, bol u grlu, curenje iz nosa, čak i povraćanje. Glavna razlika u odnosu na druge bolesti je uvećanje limfnih žlezda vrata, koje može da zahvati  pojedine žlezde ali često i celu „limfnu ogrlicu“ vrata - pojašnjava dr Milosavljević. - Tada su žlezde uvećane do veličine oraha, bolne na dodir, ali ne pokazuju spoljne znakove upale - crvenilo, stvaranje sekreta. Važan simptom za postavljanje dijagnoze jesu otok i uvećanje jetre i slezine, što se otkriva tokom pregleda. Ovi organi mogu da se napipaju ispod rebarnih lukova a uvećanje može da bude i do 50 odsto.

Osim kliničkih simptoma, dijagnoza bolesti poljupca postavlja se na osnovu laboratorijskih analiza, pre svega određivanjem leukocitarne formule, gde je nalaz specifičan za ovu bolest. Do promene u broju monocita (određena vrsta leukocita) dolazi od  petog do devetog dana bolesti. Tada je, prema rečima dr Milosavljević, broj monocita uvećan za nekoliko desetina hiljada, a u nalazu se mogu zapaziti i ćelije sa neobičnim oblikom i oštećenjima, tipične za ovu bolest. Ako takvih ćelija ima više od 10 odsto od ukupnog broja limfocita, to je signal za definitivno postavljanje dijagnoze infektivne mononukleoze.

Takođe, lekarima je dostupna još jedna dijagnostička metoda - serološka analiza tipična za ovu bolest, takozvana Paul-Bunnel-Davidsonova reakcija aglutinacije koja definitivno potvrđuje prisustvo virusa u organizmu. Osim što ima drugačiji tok, infektivna mononukleoza mora da se odleži mnogo duže od respiratorne infekcije ili gripa.

- Veoma je važno da pacijenti za vreme akutne faze a i najmanje mesec dana posle toga organizam ne izlažu velikom naporu i fizičkoj aktivnosti, kako ne bi oštetili jetru i slezinu koje su zbog bolesti veoma uvećane - dodaje dr Milosavljević. - Učenicima se savetuje odsustvo sa časova fizičkog vaspitanja, pauza u bavljenju sportom, kao i svim drugim jačim fizičkim aktivnostima. Odrasli takođe treba da miruju, da se odmaraju i spavaju kako bi se ojačao imunitet, a jetra i slezina vratile u prvobitno, normalno stanje.

Iako lečenje dugo traje, najčešće je simptomatsko, navodi sagovornica Baby planete.  Po potrebi se koriste lekovi za snižavanje temperature, bolova u grlu i olakšavanje kašlja. Terapija kortikosteroidima savetuje se samo u slučaju veoma intenzivne kliničke slike i komplikacija (upala pluća, meningitis i slično.). Antibiotici se primenjuju jedino ako se na ovu virusnu bolest nadoveže bakterijska infekcija. A u tom slučaju je kontraindikovana primena antibiotika ampicilina, koji može da dovede do velikog crvenila i osipa po telu.

Virus doživotno

Uzročnik infektivne mononukleoze je Epštajn-Barov virus, iz grupe herpes virusa. On u organizmu najpre napada B limfocite, ćelije zadužene za imuni odgovor. Kada se osoba jednom inficira, virus ostaje u telu doživotno, samo se terapijom i jačanjem imuniteta njegova brojnost drži pod kontrolom i nema simptoma. Stvoreni imuni odgovor na ovaj virus ne dozvoljava trajno ispoljavanje kliničke slike. Inkubacija bolesti traje od dve nedelje do mesec dana, posle čega se pojavljuju prvi simptomi.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na  shop.aksa.rs