/11 /11

Ukoliko vaše dete samo jednom tokom detinjstva zadobije opekotine od sunca, udvostručuje se rizik od razvijanja malignog melanoma. Veruje se da je sunce odgovorno za najmanje 90 odsto svih tumora kože, a većina je mogla da bude sprečena.

Toplo vreme može izazvati i niz drugih problema kod sasvim malih beba koji se pre svega odnose na pojavu osipa, smanjen apetit ili razdražljivo ponašanje bebe(posledica velikih vrućina).

Bebama ispod 6 meseci se ne preporučuje direktno izlaganje suncu, kao ni mazanje kremama sa zaštitnim faktorima, a ispod 12 meseci ne izlagati celo telo. Deci do 12. godine savetuje se postepeno izlaganje suncu sa obaveznim nanošenjem kreme i prikladnom odećom.

Zaštitne kreme za decu treba koristiti nekoliko puta tokom sunčanja, sa faktorom jačim od 25. Nos, usne i uši su delovi tela najpodložniji oštećenju od sunčevog zračenja.

Ali, izlaganje suncu treba izbegavati od 10 do 18 časova.

Ako se pojave opekotine, javite se lekaru. Gubitak tečnosti preko mlade kože može biti veoma opasan.

Kako to sunce utiče na kožu ­?

I pored tradicionalnog verovanja u pozitivne efekte sunca na organizam, naučno je dokazano da je ono, na žalost, precenjeno i da je jedino stvaranje vitamina D₃ u koži, neophodnog za rast i održavanje kvaliteta kostiju i sprečavanje rahitisa, stvarni doprinos zdravlju. Sunčanje postaje sve opasnije, jer oštećenje ozonskog omotača omogućava prodor većih količina štetnog zračenja do živog sveta naše planete. Od sedamdesetih godina XX veka, kada je prvi put registrovana promena debljine ozonskog omotača, beleži se stalni porast broja obolelih od raka kože: smanjenje koncentracije ozona u atmosferi za 1%, povećava broj obolelih od raka kože za 2-4%!

Sa stanjenjem ozonskog sloja, povećava se koncentracija UVB zračenja u sunčevom spektru. Ono je odgovorno za pojavu opekotina, oštećenje imunog sistema, prevremeno starenje, rak kože i čitav niz drugih neželjenih efekata. Pored UVB, oštećenja kože izaziva i UVA zračenje, koje je svuda prisutno, pa čak i u zatvorenom prostoru ili kolima, jer prolazi i kroz prozorsko staklo. UVA zračenje izaziva pojavu fotodermatoza i prevremeno starenje i boranje kože.

UVA zračenje je najmanje štetno, nije bezopasno, naziva se „tamno svetlo“, deluje zbirno, pojačava efekte UVB zračenja

UVB zračenje ima vrlo destruktivna dejstva, potiče od Sunca, 90% u atmosferi se apsorbuje od strane ozona

Sa povećanjem nadmorske visine na svakih 1000m UV zračenje raste za oko 15%

UVB zračenje se u velikoj meri apsorbuje u ozonskom sloju

UVA zračenje u najvećoj količini stiže do Zemlje, jer se slabo apsorbuje u ozonskom omotaču

Parametar kao indikator izloženosti UV zračenja naziva se UV INDEKS :

MINIMALAN – 0, 1, 2

minimalna opasnost od UV zračenja, može se ostati na suncu više od jednog sata a da se ne dobiju opekotine

NIZAK – 3, 4

malu opasnost od UV zračenja, preporučuje se korišćenje šešira sa širokim obodom, naočare za sunce i zaštitne kreme, osetljiva populacija mora na sebi imati i odeću dugih rukava, jer već kroz dvadesetak minuta mogu da zadobiju opekotine

SREDNJI (VISOK) – 5, 6

predstavlja značajnu opasnost od UV zračenja, preporučuje se upotreba naočara za sunce, šešira sa širokim obodom, zaštitne kreme i odeća sa dugim rukavima, ne preporučuje se izlaganje suncu u vremenu od 10,00h do 16,00h

VISOK (VRLO VISOK) – 7, 8, 9

predstavlja visoku opasnost od UV zračenja, smanjiti boravak na suncu ako je to moguće, obavezno nositi šešir sa širokim obodom, naočare za sunce, zaštitnu kremu i odeću dugih rukava, neophodno potražiti hladovinu

VRLO VISOK (EKSTREMNO VISOK) – 10 i više

predstavlja vrlo veliku opasnost od UV zračenja, maksimalno smanjiti boravak na otvorenom sredinom dana, preporučuju se zaštitne kreme, šeširi sa širokim obodom, naočare za sunce, odeća dugih rukava gustog tkanja i obavezno izbegavanje boravka na direktnom suncu, jer u suprotnom mogu da zadobiju opekotine za manje od 5 minuta

Dogovorom iz 1975. godine uvedena je klasifikacija na šest osnovnih tipova kože, u zavisnosti od načina i brzine reakcije na Sunčevo zračenje

1. Tip I – KELTSKI tip kože: uvek lako gori, nikada ne tamni, oči su svetle, ten je beo sa pegicama;

2. Tip II – GERMANSKI tip kože: sličan tipu I, uvek lako gori, vrlo malo tamni, neosunčana koža je svetla, kosa je riđa ili svetla, oči plave ili smeđe ili boje lešnika;

3. Tip III – SREDNJOEVROPSKI, KAVKAVSKI tip kože: umereno gori, postepeno i ravnomerno tamni, ali ne mnogo. Ten je srednje svetao;

UVA i UVB zraci pojačavaju međusobno negativne efekte i deluju kumulativno: koža »pamti« svako, pa i najmanje oštećenje koje nastaje zbog delovanja zračenja. Ova oštećenja se vremenom sabiraju, da bi se, u obliku ozbiljnih fotooštećenja ili oboljenja kože, pojavile vidljive posledice prekomernog sunčanja. Svaka opekotina iz detinjstva udvostručava mogućnost za stvaranje raka kože kod odraslih.

Trenutno najefikasniji način zaštite od sunca predstavljaju preparati odgovarajućeg zaštitnog faktora (SPF) koji se primenjuju na kožu. Treba ih nanositi obilato (oko 2 supene kašike, 30 ml, je potrebno za zaštitu celog tela osobe od 70 kg) i ravnomerno na sve osunčane površine, svaki put kada se koža izlaže suncu. Vrednost zaštitnog faktora treba birati prema tipu i osunčanosti kože. U početku, naročito ako je koža svetla, osetljiva i lako gori, preporučuju se visoke vrednosti SPF (30 i više), a kasnije i niže. Najbolje je koristiti vodootporne preparate koji se neće spirati vodom ili znojem. Preparat treba da pruža širok spektar zaštite ( obavezno UVA + UVB), jer samo tako obezbeđuje potpunu zaštitu od svih štetnih efekata zračenja.

Kod dece, pored opreznog sunčanja, treba rano početi sa stvaranjem navike za primenu preparata za zaštitu od sunca, jer je njihova koža mnogo podložnija štetnim uticajima zračenja. Starije osobe, kao i oni koji su jako osetljivi i skloni alergijskim reakcijama na zračenje, takođe moraju redovno koristiti zaštitne preparate, jer njihova koža ima jako oslabljen imuni sistem i male mogućnosti da se sama zaštiti. Ukoliko postoji opasnost od osteoporoze, dobro je, uz dogovor sa lekarom, koristiti preparate koji se piju, a sadrže odgovarajuće doze vitamina D. Podnevno sunce svakako treba izbegavati i kada god je moguće koristiti odeću i naočare kao zaštitu za kožu i oči.

Sunce je iz godine u godinu sve jače, a njegovi efekti sve opasniji po zdravlje i lep izgled kože. Primena preparata za zaštitu od sunčevog zračenja je neminovnost i imperativ, a ne hir. Da bi letovanje proteklo bez neprijatnosti, treba pažljivo odabrati sredstvo za zaštitu od sunca i koristiti ga redovno. Dobro zdravlje je sigurno bolja osnova dobrog raspoloženja i privlačnosti, od preplanulog tena, koji uz privlačan izgled koji traje kratko, nosi sa sobom mnogo rizika i neželjenih promena unutar organizma.

Bebe do 12 meseci starosti držati što dalje od sunca: Tokom vrućina nikako nemojte bebu utopljavati i oblačiti joj višeslojnu odeću! Ukoliko ste vi u šorcu i majici, ni vašoj bebi nije potrebno ništa više od pelene i jednog bodija (ili šorca i male atlet majice). Kada idete napolje, obavezno bebi stavite kapicu na glavu. Za vreme vrućina, korisno je da bebu tokom dana više puta blago osvežite u mlakoj vodi. Na taj način sprečićete pojavu osipa koji ume da bude neprijatan u vreme visokih temperatura. Osip je najbolje sprečiti tako što ćete bebu lagano oblačiti, držati je na mestima koja su udaljena od vrućine i povremeno rashlađivati mlakom vodom. Ukoliko do osipa ipak dođe, preporučujemo vam da bebu kratko sunčate rano ujutru ili kasno popodne. Veoma blagi puderi za bebe korisni su u borbi protiv ospi, ali sa njihovom uptrebom ne bi trebalo preterivati.
Kada malu bebu izlažete sunčevim zracima, u početku to činite u trajanju od nekoliko minuta, a zatim period povećavajte postepeno na deset, najduže dvadeset minuta. Uvek imajte pored sebe spremnu kremu za sunčanje, sa najjačim zaštitnim faktorom za bebe.
Deca su veoma podložna opekotinama od sunca jer imaju izuzetno tanku kožu. Uvek imajte u vidu da ne postoji bezbedna preplanulost, bez obzira na to koliko postupno se sunčali.

Najmanje petnaset (ili trideset) minuta pre izlaska na sunce namažite zaštitnom kremom sve delove tela deteta koji nisu pokriveni odećom. Faktor 30 ne nudi pouzdaniju zaštitu u odnosu na faktor recimo 15, već samo mogućnost dužeg izlaganja suncu bez ponovnog mazanja.

Pre odlaska na odmor preporučuje se dnevno jednočasovno izlaganje suncu, ali tek posle 17 časova, kako bi se koža pripremila za svakodnevno

Takođe, obavezno je i nošenje sunčanih naočara sa staklima koja imaju UV blokator, kao i šešira sa većim obodom da bi se zaštitila koža lica.

bebe mlađe od 12 meseci ne treba izlagati direktnom suncu

• koristite kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom većim od 20. Dete mažite svaka 2-3 sata i odmah po izlasku iz vode
• ne zaboravite da može da se izgori i u vodi
• šešir i naočare su obavezni detalji
• i kada je oblačno ili vetrovito ultraljubičasti zraci stižu do zemlje
• bebe i decu oblačite u što svetlije boje sa gustim tkanjem
• suncobran ili hladovina je obavezna

Beba može biti na suncu od 7 do 10 i posle 17 sati. Glava uvek mora biti zaštićena. Krema sa faktorom zaštite preko 30. Pojačajte unos tečnosti! Ne pretopljavajte bebu. Pesak, voda i trava reflektuju značajan procenat UV zraka, a 80 % ih prolazi kroz oblake. Zato - postepeno i oprezno.

• Dermatolozi upozoravaju da povećano izlaganje ne uključuje samo sunčanje na plaži. Kod šetnje, vožnje autom i kod sportskih aktivnosti, delovi tela( lice, vrat i ruke) su izloženi sunčevim zracima.. Mazati se u dovoljnim količinama (kod svakog mazanja treba naneti barem 30 g zaštitnog sredstva) posebno paziti da se namaže lice, vrat i uši. Nos, usne i uši su delovi tela najpodložniji oštećenju od sunčevog zračenja.
• Treba se namazati oko pola sata pre izlaganja suncu.
• Ponavljati mazanje svaka dva sata, a i pre, ako se jako oznojite.
• Ako se okupate, odmah se opet namazati
•  ajčešća je greška pretanko mazanje kreme (na svaki cm² kože treba nanijeti oko 0,5 mg zaštite) jer se u protivnom ne sprečavaju opekotine i opasne posledice sunčanja
• zaštitite kožu deteta odgovarajućom odećom( lagana, i pre svega pamučna, bele,narandžaste, crvene, bordo, kao i tamnoplave boje koje odbijaju Sunčeve zrake) i nosite kapice sa velikim obodom.
• Kapa takođe treba da bude od mekanog, pamučnog materijala i da ima obod koji će pokrivati veći deo glavice.
   (kažu da se za svaka tri centimetra oboda smanjuje rizik od opekotina za 10%).
• Najvažnija preporuka je da i pored adekvatne zaštite dete i vas ipak sklonite sa sunca u hlad kada god to možete, a posebno između 10 i 16 sati.
• nemojte povećavati vreme izlaganja suncu jer mislite da imate dobru zaštitnu kremu jer većina krema za sunčanje samo delomično blokiraju UV-A zrake pa smo I pored zaštite skloni razvoju alergijske reakcije - primarne fotodermatoze u vidu osipa ili neke druge kožne promene koje su isključivo posledica izlaganja suncu. To je relativno često stanje budući da je njime zahvaćeno čak između 10 i 20% zdravih pojedinaca. Ono se obično manifestuje kao nadražujući osip s na vratu ,pregibima ruku i nogu, a javlja se nekoliko sati posle izlaganja suncu. Početnu erupciju obično sledi otvrdnuće osipa, zatim se javlja svrbež, a ako se ništa ne preduzima, promena se obično povlači sama od sebe za nekoliko dana. Nastaju kao odgovor vlastitog imunog sistema koji neke komponente osunčane kože prepoznaje kao strane, pa pokreće alergijsku reakciju u obliku osipa (karakterističan izgled uboda insekata.), plikova ili nekih drugih promena. I dok su opekotinama sklonije osobe svjetlije puti, alergija na sunce ne bira - pogađa ljude svih vrsta kože

Na prvom su mjestu zaštitne kreme. Da bi bile delotvorne, one moraju imati najmanje faktor 15 (to znači da možemo biti izloženi suncu petnaest puta duže u odnosu na situaciju u kojoj kremu ne upotrebljavamo, bez opasnosti od crvenila kože). Zanimljivo je da istraživanja pokazuju da je čak do 50% alergija na sunce nasledno.

Mnogi roditelji pretpostavljaju da je njihovim bebama (deci) dobro na suncu sve dok se na koži ne pojavi crvenilo. Nažalost, greše. Opekotinu od sunca ne možete videti dok nastaje, a onda kada je vidite, već je kasno. Tek dva do četiri sata po izlaganju suncu koža postaje crvena, vruća i upaljena, a rak crvena deset do četrnaest sati po izlaganju suncu. Kod teških opekotina pojaviće se plikovi i pratiće ih lokalni bol, a u najtežim slučajevim i glavobolja, muka, jeza i iscrpljenost. Crvenilo obično počinje da se povlači posle 48 do 72 sata i tada koža može početi da se ljušti, čak i u prilično blagim slučajevima. Ponekad se pak neprijatnost produžava tokom sedam do deset dana.
Ako vaša beba (dete) dobije opekotine od sunca, lečite ih oblogama od hladne vode iz česme tokom 10 do 15 minuta, tri do četiri puta dnevno, sve dok crvenilo ne umine (hladne obloge se prave na sledeći način: napunite kofu hladnom vodom, namočite pamučnu krpu ili peškir, iscedite i stavite na povređeni deo; oblogu ponovo nakvasite kad se osuši ili zagreje). U međuvremenu stavljajte hidrantnu kremu ili neku sa cink-oksidom koja ima dodatan efekat da suši plikove. Nemojte da koristite vazelin, jer on blokira prolaz vazduha, što je neophodno za ozdravljenje. Antihistaminike dajte samo ako ih lekar preporuči. Za teže opekotine lekar može da vam prepiše steroidnu mast ili kremu a veće plikove da isprazni i pokrije. Neki od lekova protiv bolova za decu, kao što je paracetamol, mogu detetu da ublaže neprijatnost prouzrokovanu opekotinama od sunca.

http://mellacosmetics.net/index.html