/11 /11

Aktivna imunizacija (vakcinacija) je način da se stvori specifičan imunitet (zaštita) protiv određenog mikroorganizma koji uzrokuje zaraznu bolest. Izvodi se unošenjem u organizam oslabljenih ili ubijenih uzročnika datog oboljenja, njihovih delova, ili sintetisanih molekula identičnih karakterističnim komponentama strukture datog mikroorganizma (antigenima).

Uvođenje vakcinacije uspešno je suzbilo pojavu odgovarajućih oboljenja u sredinama gde se vakcinacija primenjuje, a jedna bolest (velike boginje) je i iskorenjena. Ipak, bolesti sprečive vakcinacijom i dalje predstavljaju potencijalnu pretnju, naročito u slučaju porasta broja nevakcinisanih osoba, o čemu svedoče, na primer, skorašnje epidemije malih boginja u svetu i kod nas.

Vakcine ne sadrže toksične supstance ili ih sadrže u fiziološki zanemarljivim količinama, te na taj način ne mogu da ugroze zdravlje dece.

Delovanje vakcina je visoko specifično za dati mikroorganizam, te vakcine ni najmanje ne ometaju prirodni tok sazrevanja imunskog sistema kroz odgovor na uobičajene i široko prisutne infekcije. Štaviše, pokazano je da oni uzročnici bolesti koje vakcinacija neutrališe ni na koji način nisu korisni za nas.

Iako ne stiču sve osobe dugotrajnu zaštitu nakon vakcinacije, velika većina (tipično >90%) biva zaštićena. Pored toga, u sredini gde je veći deo ljudi vakcinisan, zarazna bolest se teže prenosi i sporije širi ili uopšte ne širi („kolektivni imunitet“).

Kombinovanje vakcina protiv više oboljenja ne povlači nikakav dodatni zdravstveni rizik, budući da imunski sistem svakodnevno ima priliku da reaguje na ogroman broj različitih antigena i prirodno je osposobljen za to; naprotiv, kombinovanje vakcina pruža prednost manjeg broja uboda i bržeg ostvarenja zaštićenosti.

Veza između vakcinacije i hroničnih oboljenja nije nađena ni nakon velikog broja nezavisnih istraživanja koja su u različitim zemljama izveli različiti timovi istraživača uzevši u obzir pažljivo prikupljene podatke o milionima vakcinisanih osoba. Ovo važi i za navodnu vezu između vakcinacije i autizma.

Blaga reakcija na vakcinu (crvenilo, razdražljivost, jeza, kratkotrajno povišena temperatura) je uobičajena i deo je procesa kojim imunski sistem „upamćuje“ strukturu vakcine, a time i uzročnika bolesti. Ozbiljne neželjene reakcije su moguće, ali je verovatnoća njihovog nastanka, ukoliko se poštuju kontraindikacije i mere opreza, kao i kontrola kvaliteta u izradi i primeni vakcina, na osnovu sveobuhvatne procene, reda veličine jedan na milion doza vakcine. To znači da je realan rizik vakcinacije (mada nesporno nije apsolutno ravan nuli) manji nego za sva druga sredstva u medicini i većinu situacija u životu (na primer, šetnja ili vožnja ulicom nosi znatno veći rizik ozbiljne nezgode).

Rizik ozbiljnog oboljevanja, nastanka trajnih posledica po zdravlje ili tragičnog ishoda usled infekcija koje vakcinacija sprečava ili ublažava hiljadama puta nadmašuje rizik same vakcinacije.

Primena vakcinacije ispunjava tri najvažnija principa savremene medicine: „Bolje je sprečiti nego lečiti“, „Zaštita zdravlja se zasniva na dokazima“ i „Medicina se oslanja na Prirodu“.

dr Srđa Janković, specijalista imunologije,

Univerzitetska dečja klinika

Izvor: UDK Tiršova