/11 /11

Psiholog Lilija Grad objašnjava zašto moderna deca ne znaju da se druže i šta učiniti da dete ne izraste u sebičnu osobu.

Doveli su mi devojku koja po majci, niko nije prijatelj... Nigde... Dve škole su promenjene, deset krugova i sekcija, čak i mesto stanovanja je promenjeno... Ćerka se neumorno teši da loši prijatelji nisu prijatelji, koji je ne mogu ceniti... i sledeći put (koji?) sigurno će biti dobrih momaka, koji će joj biti prijatelji i ceniti je...

Potrebno je da naučite decu uzajamnosti

Devojka veruje da je njena majka uvređena - zašto se dobri ne pojavljuju toliko dugo?

Sedi nasuprot mene, grize usne, suze u očima...

Sednem bliže, uhvatim je za ruke i tiho pitam:
- Kako si znala da niko neće da se druži sa tobom? Jesi li odbijena? Ne odgovara na tvoje pozdrave? Ne prihvata pomoć? Ne odgovara na zahteve?...

Devojka izgleda iznenađeno i odgovara:
- Ne ... ja sedim i niko mi ne prilazi ...
- Znaš li da ćeš sedeti dok drugi ne dođe? -Osmeh - drugim rečima, moram da te razočaram, ali prijatelji se neće pojaviti...
- Zašto? - Suze su krenule.
- Zato što želiš da budeš prijatelj, ali ne znaš glavno pravilo prijateljstva...
- Znam! - viče devojka.
- Prosvetli me! - Pitam.
- Kada su prijatelji, svi dele sa mnom, pozivaju me svuda, sve mi kažu, i oni me vole ...
- Šta tada to radiš? ...
- I ja idem sa njima...
- Dostojna nagrada. Za takav red treba da se postroji. 

I ako nema šale, recite mi, da li ste u mogućnosti da se iskreno zainteresujete za život drugih ljudi?

- Pa, čak i za drugare iz razreda ...
- Reci mi šta tvoja mama voli? ...
- Kada je tužna? 
- Da li je pitate kako se oseća? ... Kako joj možeš pomoći kada je umorna? ...
- Ili tata? Ili brat? Ili bilo koga koga poznajete...
- Ja ne moram! Imam 10 godina! eksplodira
- Ti već imaš 10 - mirno odgovaram ... i počinjem da učim o prijateljstvu...

Devojka, naravno, nije kriva... I ljudi je vole, svaki trenutak sada...

Sve je ovo roditeljski centrizam, kada ne razmišljamo da se dete iz kolevke može naučiti ne samo uzeti, nego i dati...

Sada nemamo ni roditelje, već neke animatore koji imaju trenutni osećaj krivice, jedva da vide da je detetu dosadno...Žurimo da se zabavimo, ili da uzmemo mobilni telefon... I onda oni ne znaju kako da se zauzmu, i svake sekunde zahtevaju novu zabavu, tvrdoglavo nas optužujući da im je dosadno... I malo roditelja pada na pamet da im je dosadno da čuju za dosadu.

Ali reći da je neophodno pokrenuti druge procese razmišljanja koji donose odnose sa sobom i spoljašnjim svetom na zdravu teritoriju...

Svaki vrtić, ili osnovna škola, prema mojim zapažanjima, je kongres malih kraljeva koji nisu učeni da imaju interes za bilo koga osim za sebe ...

Dvostruki egocentrizam je svuda, a ja ne preterujem...
Puštamo ih na sva mesta odjednom, a onda u nama vide isključivo izvođače svojih želja...

I jednih i drugih - takođe ... Jer puštamo ih na sva mesta odjednom, a onda u nama vide isključivo izvođače svojih želja...
I jedni druge - takođe... Zato ne znaju kako da budu prijatelji ... Oni se zabavljaju sa gedžetima i odstupaju ...

Donosimo ih kao da se pripremamo za tron, a ne za stvarni život u svetu ljudi ...
I ovaj proces vredi zaustaviti...
Vreme je da ih naučimo jedinom uslovu svih kvalitetnih odnosa - od prijateljstva do ljubavi - uzajamnostima.

Prevod: econet.ru