Foto: Freepik

/11 /11

Dva beogradska vrtića su u potencijalnoj opasnosti: „Naša bajka“ na Zvezdari zato što je planirano da bude porušen, i „Ljolja“ na Banjici zbog mogućeg klizišta.

Vrtić „Naša bajka“

„Naša bajka“ je državni vrtić u Pop Stojanovoj ulici broj 7, a zgrada u kojoj se nalazi je zadužbina gazda Cvetka po kome je taj do Zvezdare dobio naziv Cvetkova pijaca.

Izmenom plana detaljne regulacije predviđa se rušenje vrtića zbog izgradnje stambeno-poslovnih zgrada do 15 spratova. Time bi ovaj kraj izgubio i vrtić i jedinu zelenu površinu.  Inače, važeći plan predviđa znatno nižu gradnju. Osim vrtića, uklanja se i ogranak Doma zdravlja Zvezdara.

U toku je rani javni uvid u ovaj plan, i traje do ponedeljka 22. decembra. Miloš Vučković iz pokreta „Kreni pokreni“ kaže da je do sada stiglo oko sto primedbi na ovaj plan i očekuje da neće biti usvojen.

Vrtić „Ljolja“

„Ljolja“ je na Banjici, na Voždovcu. Nalazi se na velikoj parceli obrasloj samoniklim rastinjem, dakle na javnoj površini, koja je deo Izmena i dopuna Plana regulacije naselja Banjica.

Prema dokumentima koji prate plan, deo prostora je označen kao klizište — to znači da tlo može da se pomera i da se rizik povećava kada se kopa, gradi. S obzirom da je tik pored vrtića „Ljolja“ planirana šestospratnica, to je do 23 metra visine, postoji opasnost da će se klizište aktivirati i ugroziti zgradu vrtića i sve u njoj.

Javna rasprava ovog plana biće 15. januara 2026. Pokret „Kreni promeni“ je odmah organizovao peticiju „Banjica bira park“ – odaziv je veliki.

Borijan Soković, odbornik u Skupštini grada u ime „Kreni- promeni“  kaže za „Vreme“ da ukoliko je teren rizičan, najrazumnije je da se ne opterećuje dodatno betonom i dubokim radovima, i napominje da su parkovi prepoznati kao rešenje koje istovremeno podiže kvalitet života i smanjuje rizike na kliznim terenima, a u ovom planu ga nema.

Pismo za Ljolju

„Nova gradnja bi donela više betona i asfalta, manje zemlje koja upija vodu, više kamiona i mašina tokom radova, a posle toga više automobila i gužve svakog dana — baš tamo gde deca svakodnevno dolaze i odlaze. Planira se otuđenje parcela u javnoj svojini u obuhvatu plana, kako bi se omogućila izgradnja više hiljada kvadratnih metara stambenog prostora za nekoliko hiljada novih stanara i njihovih automobila. Javni prostor, koji je sada potencijal za park, vrtić i rekreaciju, trajno prelazi u privatne ruke radi profita malog broja investitora“, kaže Soković.

Podseća da je Beograd izgubio trećinu javnog zelenila za dve decenije – trenutno smo na 9% umesto 14,65%, a trebalo bi da bude iznad 20%.

Banjica je jedno od retkih naselja u Beogradu koje još uvek ima potencijal za pravi javni park i prostor za decu, porodice, ljubitelje prirode i vlasnike kućnih ljubimaca. Parcele o kojima je reč su u javnoj svojini i po zakonu i planovima višeg reda, moraju služiti javnom interesu – vrtiću, parku, rekreaciji, edukaciji i zaštiti prirode.

Inače, vrtić je dobio ime po devojčici čija je mama, Zora Ilić Obradović – doktor prava iz Beograda i partijski aktivista u Drugom svetskom ratu, pre streljanja 1944. godine napisala pismo ćerki Ljolji, hrabreći je da ne tuguje.

Izvor: Vreme