Obično se javlja u drugom tromesečju trudnoće, zbog čega se preporučuje trudnicama da oko 28. nedelje urade test tolerancije na glukozu. Foto: Freepik.com

/11 /11

Gestacioni dijabetes (netolerancija na glukozu u trudnoći) je privremeni oblik dijabetesa koji se može javiti u trudnoći. To je stanje koje nastaje kada zbog trudnoće organizam trudnice nije u stanju da proizvodi i troši insulin koji mu je potreban. Usled nedovoljne količine insulina, glukoza koja se nalazi u krvi, ne može da se transformiše u energiju, i taloži se u velikim količinama, što znači da se nivo šećera u krvi drastično povećava. Ovo je retka pojava i smatra se da se javlja kod svega 2% do 3% trudnica, i u većini slučajeva nestaje nakon porođaja. Obično se javlja u drugom tromesečju trudnoće, zbog čega se preporučuje trudnicama da oko 28. nedelje urade test tolerancije na glukozu. Iako gestacioni dijabetes nije ni malo bezazlena pojava, važno je znati da se uz pomoć lekara, pravilne ishrane, vežbe i kontrole, može dovesti na zadovoljavajući nivo i time omogući zdrava trudnoća, porođaj i razvoj bebe bez posledica.  

Zašto dolazi do gestacionog dijabetesa?

Gestacioni dijabetes je dijabetes koji se javlja u trudnoći kod onih žena koje ga nikada ranije nisu imale. Do njega dolazi zbog toga što hormoni iz posteljice, koji potpomažu razvoj bebe, smanjuju ili sprečavaju proizvodnju insulina u organizmu majke. Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi šta izaziva nastanak gestacionog dijabetesa kod nekih trudnica, postoje određena stanja koja povećavaju rizik da do njega dođe:

• Dijabetes u porodici
• Gestacioni dijabetes u prethodnoj trudnoći
• Rođenje bebe velike težine u prethodnoj trudnoći
• Gojaznost trudnice
• Trudnice preko 35 godina
• Raniji spontani pobačaji
• Upotreba kortikosteroida

Kako se utvrđuje gestacioni dijabetes?

Negde između 24. i 28. nedelje kod trudnice se može javiti tolerancija na glukozu. Iz tog razloga se svim trudnicama preporučuje da oko 28. nedelje trudnoće urade OGTT (oralni glukoza tolerans test). Ukoliko je trudnica imala gestacioni dijabetes u prethodnim trudnoćama ili ako postoje veći rizici da do njega dođe, lekar može zahtevati da se test tolerancije na glukozu uradi mnogo ranije.

Test tolerancije na glukozu sprovodi se tako što se trudnici izvadi krv, zatim treba da popije rastvor šećera koji sadrži 75 grama glukoze, u 250 do 350 ml vode, nakon sat vremena se ponovo izvadi krv, potom se sačeka još jedan sat da bi se izvadila krv poslednji put. Ukoliko je trudnica nema gestacioni dijabetes, rezultati poslednjeg vađenja krvi trebalo bi da pokažu približno iste vrednosti kao i pre uzimanje rastvora. Važno je znati da se test radi ujutru, da pre testa trudnica ne sme da jede najmanje 10 sati, kao i da za vreme testa ne sme da jede ili pije.

Kako gestacioni dijabetes utiče na bebu?

S obzirom da se gestacioni dijabetes javlja u kasnoj trudnoći, nakon što se organizam bebe razvio, on ne utiče na nastanak urođenih mana bebe, koje se mogu javiti kod beba čije su majke imale dijabetes i pre začeća. Ipak, ukoliko se na vreme ne utvrdi postojanje gestacionog dijabetesa ili se ne kontroliše i leči pravilno, može doći do problema. Višak glukoze iz krvi majke preko posteljice može preći u krv bebe, zbog čega bebin pankreas počinje da proizvodi više insulina nego što je bebi potrebno da bi pretvorio dodatnu glukozu u energiju. Samim tim što beba već ima dovoljno energije za rast i razvoj, višak energije koji je njen organizam proizveo taloži se kao salo, što može dovesti do prekomerne gojaznosti bebe i problema u toku porođaja (zbog veličine bebe). Bebe čije majke imaju gestacioni dijabetes mogu se roditi sa veoma niskim šećerom u krvi, pojačanom i dugotrajnijom žuticom, niskim nivoom kalcijuma u krvi, mogu imati problema sa disanjem, a u kasnijim godinama mogu imati problem sa gojaznošću ili dijabetesom.

Lečenje gestacionog dijabetesa?

Gestacioni dijabetes može nepovoljno uticati na zdravlje majke i bebe, kao i na porođaj. Njegovo lečenje smanjuje rizik od mogućeg carskog reza koji je neizbežan ukoliko beba postane jako velika, kao i rizik od razvijanja problema kod tek rođene bebe. Zbog toga je veoma važno da se odmah po utvrđivanju ovog stanja preduzmu neophodni koraci kako bi se ono kontrolisalo. Iako još uvek ne postoji lek za gestacioni dijabetes, postoje načini da se glukoza u krvi održava na zadovoljavajućem nivou. Trudnice koje imaju gestacioni dijabetes moraju da vode računa o težini i preteranoj gojaznosti, i u dogovoru da lekarom naprave plan ishrane i fizičke aktivnosti, kao i redovnog testiranja nivoa glukoze u krvi. Kod nekih žena može se javiti potreba za dodatnim insulinom koji se uzima kroz injekcije (postoje vrste insulina koje se mogu koristiti u trudnoći).

Nakon porođaja?

Gestacioni dijabetes obično nestane nakon porođaja, ali se rizik da se on ponovi u narednim trudnoćama povećava. U veoma retkim slučajevima, gestacioni dijabetes kod nekih žena može nakon trudnoće da preraste u pravi dijabetes, mada ne može da se sa sigurnošću tvrdi da li su u ovom slučaju ove žene u trudnoći imale gestacioni dijabetes ili do tada neotkriveni pravi dijabetes. U svakom slučaju, da bi se smanjio rizik od gestacionog dijabetesa u narednim trudnoćama, kao i od pojavljivanja dijabetesa kod žene, u kasnijim godinama, važno je da se nakon trudnoće nastavi sa redovnim kontrolama, pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću, kao i da se vodi računa o gojaznosti.  

Izvor: Medicbap