dunja RR
|
Ovde možemo pisati iskustva i savete u vezi sa blagoslovenom lozom. Ja ću kopirati kratak uvod i jedno svedočenje, a više može pogledati na linkovima ispod.
На Светој Гори постоји много свеправославних светиња, од којих су неке и у нашем Хиландару. Једна од највећих је, свакако, лоза Св. Симеона Мироточивог, која је израсла из гробног камена саркофага у коме је почивало свето тело Немањино пре но што га је Св. Сава пребацио, 1208. године, у Србију, у Студеницу, да би над њиме измирио завађену браћу. Ова лоза, већ осамсто година непрекидно рађа, а од њеног грожђа, које примају с вером, супружници, милошћу Бога Живог, а по својој вери и молитвама Св. Симеона, добијају децу.
Лоза која расте из камена преко ОСАМ ВЕКОВА – чудо скоро као чудо Благодатног Огња у Јерусалиму! Није нимало случајно да Светогорци постојање лозе везују с постојањем света. Наиме, три знамења ће, по Светом Предању Атоса, значити да је крај света близу – одлазак Иверске Богородице из Ивирона, пожар у испосници Св. Саве у Кареји који би је спалио до темеља и сушење лозе Св. Симеона у Хиландару (два су знамења, дакле, везана са српске светиње).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Неизмерна захвалност Јављам вам се из Србије, из села Сирча код града Краљева. Скоро осам година, муж и ја нисмо имали деце. Много времена сам провела по болницама лечећи се, али није било успеха. За ваше грожђе са Хиландара чули смо од јереја Рада Булатовића, такође из Сирче, који није више међу нама живима, али је сигурно у рају, а умро је на Велики Четвртак. Тај дан сам и ја добила свето грожђе светог оца Симеона Мироточивог. Грожђе ми је донео човек који долази код Вас на испомоћ, и то пешице из Краљева до Хиландара, заједно са својим другарима. Не знам му право име, али знам да га зову Вукас и желим да му Бог да сваку срећу, њему и мојој комшиници, као и њеној колегиници, преко којих сам добила грожђе. Скоро осам година сам лила сузе и живела као у паклу, то је било нешто неописиво. Тачно на Велики четвртак комшиница Драгана Јеремић ми је ујутру донела коверат у коме је било свето грожђе, парче свете лозе, икону светог Симеона Мироточивог и Упутство. Нисам могла да поверујем. Од огромне среће сам почела да плачем и да љубим коверат притискајући га на груди. И док ово пишем, поново ми од среће теку сузе, и од огромне и неописиве љубави према свему светом и милости Божијој. Једва сам чекала да почнемо, муж и ја, да постимо. Пост нам је прошао тако брзо и представљао нам је задовољство које је испуњавало душу, и заједно уз молитве смо осећали Божији мир. Ниједног трена нисмо посумњали, све је текло савршено. Причестили смо се на свете Тројице. Након месец и по дана ја сам остала трудна, али два и по месеца ја то нисам знала, јер нисам више могла да идем лекарима. И онда, 14. октобра 2003. године, на Свету Богородицу, одем код лекара. Када је докторка рекла да сам трудна, у том тренутку као да се небо отворило, и мени су кренуле сузе. Била сам шокирана од среће, да то не може да се опише. До седмог месеца било је све у реду, али после сам, одједном, добила висок притисак и огромне отоке. Месец дана сам лежала у болници. На дан, када сам напунила тачно осам месеци, родила сам прелепу девојчицу. Беба је рођена месец дана пре, а тај дан је био Велики четвртак, баш када сам добила грожђе. Девојчица је рођена 8. априла 2004. године, у 15 сати и 25 минута, у краљевачком породилишту. Тешка 2 кг и 700 грама, са отоцима на врату и без плача. Сместили су је у инкубатор и након 2 до 3 дана, све је било у реду. Сада има 15 месеци и зове се Невена Андрић. Невена вас моли, заједно са мамом и татом, да се молитсе за њено здравље, и да јој милостиви Бог подари брата или сестру, да би имала с киме да се игра и дели све, да не би остала сама. Неизмерно се захваљујемо огромној светињи Хиландару, и једином леку, светој лози и грожђу светог Симеона Мироточивог. Хвала Господу Богу што услиши молитве наше, јер велико је царство Божије и Његова слава. Иако покушавам да на овом парчету папира искажем сву љубав према Хиландару и Господу Богу, не могу оловком, јер то је нешто што се осећа у души, огромна љубав, захвалност и дивљење. Услиши, Господе Божс, молитве наше, да добијемо још једно здраво дете, ако буде било потрсбно, писаћемо да нам пошаљете поново свето грожђе. Ми верујемо. Желела бих да поменем јереја Љубинка из Матарушке Бање, који нас је са задовољством причестио и дао адресу Хиландара, пошто смо желели да вам пишемо. Иначе, у Матарушкој Бањи смо се причестили у храму светог Цара Лазара и ту смо и Невену крстили. Клањамо се и захваљујемо великој светињи Хиландару, и поздрављамо све Његове, Божије службенике. Молите Бога заједно са нама, да нам подари још једно здраво дете, и нама и свима који то желе. Хваљен Господ Бог и Хиландар, и Царство небеско. Слава Оцу и Сину и светоме Духу. Амин. Пуно поздрава од захвалних родитеља, Драгана и Слађане Андрић, а посебан поздрав од мале Невене, која се захваљује Хиландару, и Богу, и свим Светима, што јој подарише живот. Мир Божији свима и Мајка Божија Богородица са свима нама.
IZVOR: BORBA ZA VERU
IZVOR 2: BORBA ZA VERU
< Poruku je uredio dunja RR -- 21.8.2011 13:53:24 >
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
ljudi ne razumeju koja je muka cekati dugo....pa vidis kako se zeste...zao mi je sto sam pogresno protumacena...ali verujem da bi svako ko ceka izdrzao i godinama da nema sex.....jedan je hilandarski monah rekao "neka se deca radjaju po principima telesne nuznosti, a neka se pak moraju izmoliti od Boga"....
