jabudic
|
Branki  valjda je samo takav dan, biće sve ok!
I ja sam danas u minus fazi, čitav dan već.
Mm je već 11.dan u bolnici, ja sam sama sa djecom, radim posao, čuvam djecu, obavljam sve kućne poslove, kuvam za nas i njega, idemo svaki dan u bolnicu, djecu teglim i do wc-a.
Sve je to ok, izdržavam. nije mi lako, ali izdržavam. Danas su ga poslali na dalja ispitivanja u PG. To me je tako pogodilo, jer su trebali sjutra, i jer se nismo ni vidjeli, samo ode tek tako. Čitav dan nisam prestala da plačem. Dobro, tamo će mu biti bolje, ima vezu, već je čitava bolnica obavještena da stiže i imaće dobar tretman, ali meni je to tako nešto tužno, i užasno se plašim, i polako posustajem.
I kako ja sad da idem kod njega, kad treba da se vozim sat i po do PG? Ja mogu, ali kako da teglim djecu i vozi ih svaki dan 3h.
A kako da ne odem da ga vidim?
Od svega toga ne stižem ni da pomislim da sam trudna, hvala Bogu pa je ova beba dobra, tj. ne pravi dodatne probleme.
A N mu stalno piše poruke: "Tata kad dolaziš, volim te! " 
< Poruku je uredio jabudic -- 5.4.2015 13:00:02 >
|
Odštampaj
