Moja trudnoća je protekla fenomenalno, termin porodjaja je bio 01.03.2013. godine, mada sam ja znala da je to suviše rano i stalno sam govorila da ću se poroditi negde oko 8-og marta. Na poslednjem pregledu 28.02. doktor kaže da sam potpuno zatvorena i da je beba visoko tako da neću još nedelju dana. 05.03. ceo dan beba koja je inače bila jako živahna se umirila gotovo da ga ne osećam. kažem ja mužu idemo ujutro u betaniju ja ću se sutra poroditi i tako i bi... u 2:45 me budi bol isti kao menstrualni, odem u wc kad ono krv, počelo jeeeeeeee. kreću bolovi na svakih 5 minuta, merim i vidim da traju oko 30-40 sekundi, boli ali vrlo podnošljivo. Iako sam se plašila porodjaja svo vreme trudnoće u tom momentu sam bila skroz smirena i opuštena, pa nisam htela da žurim u porodilište, ali moj muž kao i svi muškarci kao da će se on poradjati "ajde da krenemo nemoj kući da mi se porodiš i sl" tako da smo već oko pola 5 krenuli put betanije. Tamo me odvedu u pripremu, dežurni dr me pregleda i kaže otvorena 4 prsta, još se i iznenadio da sam se kao prvorotka toliko otvorila za svega 2 sata. Muž mi donese stvari i onda sledi vrlo dirljiv rastanak.Čak sam počela i da plačem, jer ću u tako značajnom trenutku biti odvojena od njega a do tada smo sve radili zajedno. Sestra mi uzme mere, odradi klistir i ostavi me da čekam.... ono pola 6 ujutro, svi spavaju, nemam kome da javim da je počelo. Javim mom dr da je počelo, on mi kaže da će stići u pola 8 a da će on javiti kolegama šta da rade dok on ne dodje ( on je inače načelnik porodjajnog bloka). Dolazi kasnije jedna doktorka i kaže da je dobila instrukcije da me smesti odmah u porodjajni boks i da tamo budem sama, da mi da neku infuziju i da ništa ne radi dok moj dr ne dodje. I tako legnem ja na sto, daju mi infuziju i to je to. Bolovi prestali i ja se dosadjujem... Zbog slabe cirkulacije noge mi led ledene i pitam se da li ću porodjaj pamtiti po smrzavanju ;-) Kad je dr došao oko pola 8 pregleda me i kaže i dalje 4 prsta, pa im kaže da mi ipak daju malu dozu indukcije a da pojačaju infuziju. Posle nekog vremena opet su krenuli bolovi ali i dalje ništa strašno, čak mi je dosadno. Tako je bilo do 11 kada su me skinuli sa indukcije i pustili da šetam, što je skroz ok, jer mi je tako bilo još lakše, pa sam tako šetala oko sat vremena i zvala sve žive da im prepričavam utiske. Oko 12 mi ponovo uključili indukciju i prokinuli vodenjak ( sve to ništa ne boli) i tada je došao anesteziolog da mi da epidural ( koji sam uplatila par dana pre toga, a po preporuci mog dr). Posle nekog vremena prestaje i taj mali bol i ja tonem u san....Nakon nekih pola sata budi me užasan bol u levoj polovini donjeg dela ledja, počinjem da vičem "boli boli", a anesteziolog kao verovatno je prestalo dejstvo pa mi pojača dozu. U 13 dolazi vizita na čelu sa mojim dr pregleda me i kaže dilatacija 100% kad budeš imala osećaj kao da ti se ide u wc viči. I od tada prodje još sat i po vremena, a meni ništa... Negde oko pola tri ulazi njih deset_ak doktori,sestre i svi viču moraš hitno da se porodiš da se beba ne uguši, moj dr otišao došla druga smena, svi nadrndani, krenu da mi skaču po stomaku, e to je bio najgori deo, od muke povučem sestri ruku i počupam i indukciju i infuziju i nju poprskam krvlju na šta je počela da se dere kao i idiot, i tada oset_im olakšanje, dižem glavu a moj Mihajlo ljubičast i ne plače, pitam jel sve ok a jedna spečena doktorka kaže kako to sada možeš da me pitaš, ti si kriva, razmažena si, a posle kad se nešto desi bebi krivite nas..... šteta što sam tad bila nemoćna jer mislim da bih ih sve pobacala po sali.... bebu odnose i ništa ne govore, ušivaju me jer sam popucala, a ona kalaštura sestra spolja dobacuje pogrdne komentare na moj račun, kao sva se raspala i sl, ništa ne preuveličavam, ko je bio u betaniji zna. tek posle pola sata i bezbroj pitanja su rekli da je beba ok da ga je pregledao pedijatar. Shvatila sam da je problem što je moj dr otišao, pa su se ove šlihtare bukvalno svetile njemu preko mene, jer njemu ne smeju da kažu ništa, što mi je on na kontrolnom pregledu i potvrdio u stilu ja i nisam u najboljim odnosima sa ekipom koja te je porodila. Šta reći??!! Elem, ostala sam u onom paklu još 3 dana i konačno dodjoh kući. Moj Mihajlo ima 8 nedelja, sve je prošlo ali i dalje ostajem pri tome da bih većinu osoblja iz betanije javno linčovala!!!