Upravo sam danas pročitala iskustvo jedne majke na temu dojenja, pa da i ja podelim moju priču: Nakon porođaja nisam odmah dobila mleko, što je bilo dobro jer je beba prvu noć bila odvojena od mene, jer sam dobila temperaturu. Narednog dana kad su ga doneli na podoj ja probam, mučim se, ne znam da ga namestim, nemam iskustva, niko da pomogne... saveti iz školice za trudnice nisu puno pomogli jer se sva njihova priča svodila na teroiju a u praksi kad treba da se sam suočiš sa tim, to je već druga priča.Elem, pošto nisam uspela da ga podojim taj prvi put sestre dođoše posle par minuta odnesoše ga i dadoše mu dohranu, sledeći put opet tako, ja kažem pa nisam ga podojila nemojte ga nositi, a sestra mi kaže pa verovatno nije gladan ?! drugi put dođe druga sestra, ista priča, posle par minuta da ga odnese, kad sam htela da ga zadržim kaže bradavice su ti uvučene, kupi silikonske bradavice, bez njih nećeš moći... javim mužu, on ih kupi i pošalje, al se opet oboje mučimo, on kao uhvati bradavicu al ne mogu da procenim da li nešto vuče, pa se bojim da ne ostane gladan,,, i sve tako dok posle 3 dana ne dođosmo kući-kad je krenuo da plače ja legnem, muž ga namesti, malo smo se nameštali oboje, ja mužu vičem približi ga ja se nameštam tamo-vamo i na kraju on je lepo uhvati i krene da sisa bez silikonske, direktno konačnooooooo i do sada nije prestao da sisa a ima 15 meseci. Moram reći da većih problema tokom čitavog dojenja nisam imala, poslušala sam savet mog dr koji je rekao da se ne izmuzam jer će dotok mleka biti veći a on opet to neće moći da pojede pa ću opet morati da se izmuzam i da je to začaran krug, i eto tako ja pumpicu ni videla nisam. Ragade takođe nisam imala, jednom mi se u prvim danima pojavila ranica, al sam odmah stavila lanolin Multimam i odmah se uhvatila krasta i to je bilo to. Moje je mišljenje i iskustvo takvo da moraš biti jakooooo uporan. Na početku jeste teško, dugo traje, često se budiš, pa se boriš da ne zaspiš bar tih prvih dana, al posle je mnogo lakše-gde god da krenem ne moram da nosim flašice, dohranu, da iskuvavam, da mislim jel dovoljno hladno i sl. Dovoljno je da sam pored njega i problem gladi je rešen!!! Ivana Stamenković

Moja trudnoća je protekla fenomenalno, termin porodjaja je bio 01.03.2013. godine, mada sam ja znala da je to suviše rano i stalno sam govorila da ću se poroditi negde oko 8-og marta. Na poslednjem pregledu 28.02. doktor kaže da sam potpuno zatvorena i da je beba visoko tako da neću još nedelju dana. 05.03. ceo dan beba koja je inače bila jako živahna se umirila gotovo da ga ne osećam. kažem ja mužu idemo ujutro u betaniju ja ću se sutra poroditi i tako i bi... u 2:45 me budi bol isti kao menstrualni, odem u wc kad ono krv, počelo jeeeeeeee. kreću bolovi na svakih 5 minuta, merim i vidim da traju oko 30-40 sekundi, boli ali vrlo podnošljivo. Iako sam se plašila porodjaja svo vreme trudnoće u tom momentu sam bila skroz smirena i opuštena, pa nisam htela da žurim u porodilište, ali moj muž kao i svi muškarci kao da će se on poradjati "ajde da krenemo nemoj kući da mi se porodiš i sl" tako da smo već oko pola 5 krenuli put betanije. Tamo me odvedu u pripremu, dežurni dr me pregleda i kaže otvorena 4 prsta, još se i iznenadio da sam se kao prvorotka toliko otvorila za svega 2 sata. Muž mi donese stvari i onda sledi vrlo dirljiv rastanak.Čak sam počela i da plačem, jer ću u tako značajnom trenutku biti odvojena od njega a do tada smo sve radili zajedno. Sestra mi uzme mere, odradi klistir i ostavi me da čekam.... ono pola 6 ujutro, svi spavaju, nemam kome da javim da je počelo. Javim mom dr da je počelo, on mi kaže da će stići u pola 8 a da će on javiti kolegama šta da rade dok on ne dodje ( on je inače načelnik porodjajnog bloka). Dolazi kasnije jedna doktorka i kaže da je dobila instrukcije da me smesti odmah u porodjajni boks i da tamo budem sama, da mi da neku infuziju i da ništa ne radi dok moj dr ne dodje. I tako legnem ja na sto, daju mi infuziju i to je to. Bolovi prestali i ja se dosadjujem... Zbog slabe cirkulacije noge mi led ledene i pitam se da li ću porodjaj pamtiti po smrzavanju ;-) Kad je dr došao oko pola 8 pregleda me i kaže i dalje 4 prsta, pa im kaže da mi ipak daju malu dozu indukcije a da pojačaju infuziju. Posle nekog vremena opet su krenuli bolovi ali i dalje ništa strašno, čak mi je dosadno. Tako je bilo do 11 kada su me skinuli sa indukcije i pustili da šetam, što je skroz ok, jer mi je tako bilo još lakše, pa sam tako šetala oko sat vremena i zvala sve žive da im prepričavam utiske. Oko 12 mi ponovo uključili indukciju i prokinuli vodenjak ( sve to ništa ne boli) i tada je došao anesteziolog da mi da epidural ( koji sam uplatila par dana pre toga, a po preporuci mog dr). Posle nekog vremena prestaje i taj mali bol i ja tonem u san....Nakon nekih pola sata budi me užasan bol u levoj polovini donjeg dela ledja, počinjem da vičem "boli boli", a anesteziolog kao verovatno je prestalo dejstvo pa mi pojača dozu. U 13 dolazi vizita na čelu sa mojim dr pregleda me i kaže dilatacija 100% kad budeš imala osećaj kao da ti se ide u wc viči. I od tada prodje još sat i po vremena, a meni ništa... Negde oko pola tri ulazi njih deset_ak doktori,sestre i svi viču moraš hitno da se porodiš da se beba ne uguši, moj dr otišao došla druga smena, svi nadrndani, krenu da mi skaču po stomaku, e to je bio najgori deo, od muke povučem sestri ruku i počupam i indukciju i infuziju i nju poprskam krvlju na šta je počela da se dere kao i idiot, i tada oset_im olakšanje, dižem glavu a moj Mihajlo ljubičast i ne plače, pitam jel sve ok a jedna spečena doktorka kaže kako to sada možeš da me pitaš, ti si kriva, razmažena si, a posle kad se nešto desi bebi krivite nas..... šteta što sam tad bila nemoćna jer mislim da bih ih sve pobacala po sali.... bebu odnose i ništa ne govore, ušivaju me jer sam popucala, a ona kalaštura sestra spolja dobacuje pogrdne komentare na moj račun, kao sva se raspala i sl, ništa ne preuveličavam, ko je bio u betaniji zna. tek posle pola sata i bezbroj pitanja su rekli da je beba ok da ga je pregledao pedijatar. Shvatila sam da je problem što je moj dr otišao, pa su se ove šlihtare bukvalno svetile njemu preko mene, jer njemu ne smeju da kažu ništa, što mi je on na kontrolnom pregledu i potvrdio u stilu ja i nisam u najboljim odnosima sa ekipom koja te je porodila. Šta reći??!! Elem, ostala sam u onom paklu još 3 dana i konačno dodjoh kući. Moj Mihajlo ima 8 nedelja, sve je prošlo ali i dalje ostajem pri tome da bih većinu osoblja iz betanije javno linčovala!!!