Mozda ce me neko osuditi,neko sazaljevati,ali na ovo sto cu vam napisati necete sigurno biti ravnodusni.Udajom za mog sadasnjeg supruga poceo je moj pakao.Nije on kriv za taj pakao kroz koji sam prosla,on je cak taj pakao ulepsavao,kriv je njegov otac. Od kad sam usla u tu kucu zivot mi se preokrenuo naglavacke,nisam imala mira. Osecala sam se uzasno,a pritom sam i bila trudna.Njegov otac je govorio kako sam ja zlo,demon,kako kvarim njihov savrsen sklad. U pocetku me je bilo bas briga uzivala sam sa suprugom.Taj covek je bio dvolican.kad je mm samnom on je divan dobar,a kad sam sama dobijam uvrede i pogrdne reci,nazivana sam stokom,majmunom.Toliko preplakanih dana,gusila sam se u toj kuci,cak mi nisu dali i decu da vaspitavam,oni su mislili da znaju najbolje. o Dve godine pakla ne mogu stati ovde bilo je previse toga sto sam trpela.Kap koja je prelila casu bio je udarac,naravno dobijen od strane mog svekra i reci : "Mozes da skupis svoje stvari i da ides odavne" Izbacena sam sa dvoje male dece na ulicu.Cak je i svoju cerku i zeta otera,a sada i sina i snaju. Zovem supruga koji odmah dolazi sa posla. Rasprave i svadje. Dozvolio nam da ostanemo dok ne nadjemo kucu,kako velikodusno od njega...U medjuvremenu umire moja tetka i moj teca,to mi je uzasno tesko palo,ali nam je ostavila kucu u kojoj sad zivimo.Nekad imam osecaj da je to bilo zapisano ili kao da je ona tako htela da bi mi imali krov nad glavom. Koliko ovo izaziva snazna osecanja u meni da sam jedva napisala,ali sam morala da se izjadam,jer dugo sve to drzim u sebi.Cak ni suprugu nisam rekla sve detalje da ga ne bi opterecivala. Ali sad konacno zivimo u miru,daleko od njegovih roditelja i njihovog mucenja.Sada smo srecni,zaista srecni.

Ne znam kakvi su vasi muzevi,ali ja mog supruga moram pohvaliti i zahvaliti mu se za sve divne trenutne provedene sa njim i za buduce divne trenutke koje se nadam da cemo imati. On je mnogo dobar covek ali pre svega dobar muz i suprug. Da sam boljeg birala...pa boljeg ne bi nasla. Pun je razumevanja i topline.u stanju je sve da uradi za mene i da skuva i sredi kucu i pricuva decu ama bas sve,sve,sve. Ja vam nemogu opisati beskrajnu zahvalnost i ljubav koju osecam prema njemu.On i moja deca su razlog mog postojanja. Oni su moj smisao zivota.Ja njih ne volim,ja ih obozavam :) On voli decu,voli i mene i to nam svakog dana pokazuje.Njegova ljubav prema nama je beskrajna. Volim ga,volim ga svim srcem! Oni su moj zivot!

Treca trudnoca,hm...Uzasne mucnine,mada ne toliko strasne. Bolovi u glavi uzasni,konstantni ali se ne povecavaju.Konstantni umor. Nocu idem na spavanje veoma rano,jer ako ostajem sto duze budna meni je sve losije. Legnem prva,a zatim dolaze moje dve curice i zatim moj suprug. Malo popricamo u krevetu i onda zaspimo. Konstantno sanjam sve i svasta. U jednoj noci se nizu po 5-6 snova,toliko zivopisni da pomislim da je stvarno. Uzasni snovi. Jedno vece sanjam da sam imala neku operaciju stomaka i da me doktori nisu lepo zasili i kako imam osecaj da ce mi svi organi ispasti.Odjednom rana pukla,sve se otvorilo,drzim stomak da mi ne bi creva poispadala. Doktor kaze drzi tako da ti zaraste rana,u jednom momentu pogledam rana stvarno zarasla. Naglo se budim,pipam stomak...uh,dobro je,beba je tu,moja deca i suprug su tu,svi mirno spavaju. nastavljam da spavam...