Mozda ce me neko osuditi,neko sazaljevati,ali na ovo sto cu vam napisati necete sigurno biti ravnodusni.Udajom za mog sadasnjeg supruga poceo je moj pakao.Nije on kriv za taj pakao kroz koji sam prosla,on je cak taj pakao ulepsavao,kriv je njegov otac. Od kad sam usla u tu kucu zivot mi se preokrenuo naglavacke,nisam imala mira. Osecala sam se uzasno,a pritom sam i bila trudna.Njegov otac je govorio kako sam ja zlo,demon,kako kvarim njihov savrsen sklad. U pocetku me je bilo bas briga uzivala sam sa suprugom.Taj covek je bio dvolican.kad je mm samnom on je divan dobar,a kad sam sama dobijam uvrede i pogrdne reci,nazivana sam stokom,majmunom.Toliko preplakanih dana,gusila sam se u toj kuci,cak mi nisu dali i decu da vaspitavam,oni su mislili da znaju najbolje. o Dve godine pakla ne mogu stati ovde bilo je previse toga sto sam trpela.Kap koja je prelila casu bio je udarac,naravno dobijen od strane mog svekra i reci : "Mozes da skupis svoje stvari i da ides odavne" Izbacena sam sa dvoje male dece na ulicu.Cak je i svoju cerku i zeta otera,a sada i sina i snaju. Zovem supruga koji odmah dolazi sa posla. Rasprave i svadje. Dozvolio nam da ostanemo dok ne nadjemo kucu,kako velikodusno od njega...U medjuvremenu umire moja tetka i moj teca,to mi je uzasno tesko palo,ali nam je ostavila kucu u kojoj sad zivimo.Nekad imam osecaj da je to bilo zapisano ili kao da je ona tako htela da bi mi imali krov nad glavom. Koliko ovo izaziva snazna osecanja u meni da sam jedva napisala,ali sam morala da se izjadam,jer dugo sve to drzim u sebi.Cak ni suprugu nisam rekla sve detalje da ga ne bi opterecivala. Ali sad konacno zivimo u miru,daleko od njegovih roditelja i njihovog mucenja.Sada smo srecni,zaista srecni.