Kada sam prvi put postala mama imala sam 25 godina i bila na završetku druge godine Visoke skole, 21og maja 2015. godine. Prestala sam da idem u školu i nisam izašla na ispite u junskom roku, ali sam svoje obaveze završila u septembru i treću godinu upisala na budžetu...
Kada sam postala mama sve ostalo bilo mi je manje važno, konačno sam ostvarila svoj san... Bilo mi je važno da imam dovoljno mleka i dojim bebu bar godinu dana, pa sam se izmlazala nakon svakog podoja, možda čak i previše, pa sam kasnije imala i više mleka nego što treba... Ali to je izgleda imalo viši cilj. Kada sam odlučila da nastavim školovanje i svoju bebu od 4 i po meseca ostavim na čuvanje muževoj sestri i mami, imala sam dovoljno mleka da ostavim da moje dete ne popije ni kap hemije. Iako mi je bilo teško da je ostavim, znala sam da je u sigurnim rukama, a najlepši osećaj je bio kada dođem iz skole i stavim svoju bebu na siku, tada sve postaje nebitno i univerzum se smiruje i nema umora, moja beba i ja smo ponovo jedno... Da nisam dojila mislim da bih osećala veliku krivicu sto sam ostavljala moju devojčicu, ovako je to bilo lakše jer sam kada sam kući imala čvrstu vezu sa njom, i sebi i njoj sam nadoknađivala tp što smo bile odvojene po više sati... Bilo je teško, izmlazanje po wc-ima i bolnicama tokom vežbi, i noću između podoja kako bih ostavila dovoljno mleka za naredni dan, razmišljala sam da prekinem dojenje, ali nisam i hvala Bogu... dojila sam je 11 meseci, kada sam ostala u drugom stanju.
Mislim da nema veća privilegije od dojenja bebe i za majku i za dete. ❤