Hvala dragom Bogu priroda je odradila svoje, ja sam bila budalasta trudnica koja se nije interesovala nizašta, verovala sam da to sve ide "samo od sebe". Moja sreća se rodila u petak, jedno 3-4 sata posle porođaja ga donose kod mene i stavljaju na dojku da uspostavimo kontakt, povukao je i malo zaplakao jer nije bilo ničega. U porodilištu su ga hranili adaptiranim mlekom. Noć nedelja na ponedeljak mene bole grudi, teške su kao stene, kreće mi mleko. U bolnici nije bio zainteresovan da sisa, jer nije bio gladan. Povukao je malo iz jedne dojke i zaspao. Sestrice su mi pomogle da se izmlazam jer su grudi bile baš tvrde. U ponedeljak posle podne smo otpušteni kući. Za svaki slučaj sam kupila adaptirano mleko, međutim nije nam bilo potrebno. Sisao je stalno, što bi rekli dojenje na zahtev. Patronažna sestra je rekla da imam mleka za troje. Prvih nedelju dana sam se masirala i malo koristila pumpicu, međutim nije bilo potrebe. Obožavao je da sisa. Bilo je to najdivnijih 28 meseci. Prestali smo sporazumno, bez drame, vike i dreke. I sada kada ima tri i po godine zna da dođe do mene i pita jel mogu da ti poljubim/pomazim sike, ja ih volim, a ja mu kažem vole i one tebe najviše na svetu!