Te noći, 11 februara, porodila sam se.. dobila sina, i bila najsrećnija zena. Stigao je moj mali Vuk. Mali mršavko, 2650gr. Kad je svanulo, dolazi babica sa bebom, i kaže:" Vreme je za podoj". Ja mlada prvorotka, ništa ni ne znam. Kakav podoj, pitam ja?! Ništa ne znam, ni kako da ga uzmem u naručje, a kamoli da mu dam da jede, ( sisa). Kaže ona, znaš! Priđe do mene, pogleda grudi i kaže imaš mleka, daj mu. Njega je spustila u krevetac. Ja ni tamo, ni ovamo. Šta ću. Uzmem ga u ruke, i kažem, sad će tebe mama da nahrani, da porasteš, da budeš veliki dečko. Stavim ga na grudi, a on kao da sve razume, krene da vuče. Naručkao se lepo, i zaspao na moje grudi. Meni suze pošle od radosti. Kažem sama sebi, svaka ti čast. I to sam naučila. Tako je moj mali mršavko porastao i dostizao lepu kilažu. Bio je pravi mali bucko.