Kada sam se porodila sa drugom ćerkicom imala sam mleka za izvoz. Drugarica je išla na naknadnu reviziju, a ja sam svoje mleko izdvajala posle podoja i davala njenoj ćerkici dok se ona nije vratila kući. Posle sam prestala sa izdajanjem i ono se postepeno regulisalo na potrebe moje bebe. Oko 3-4 meseca je beba počela da odbija sisu i primetila sam u jednom trenutku da mi se mleko smanjilo iz obe dojke na svega 60ml. A trebalo je u tom trenutku biti mnogo više. Isprva mi je bilo jako krivo sto odbija da sisa i pokušavala sam na sve načine da je vratim na sisu. U 5 mesecu je skroz prestala da sisa, a ja sam rešila da se izdvajam i da se potrudim da joj što je moguće duže obezbedim moje mleko. I tako sam svaki dan po 5-6x izdvajala, pa se mleko polako smanjivalo pa je bilo 4-5, pa sam uzela čaj za dojilje, pa po preporuci fitolat i uspela da povratim mleko. Imala sam puno psihičkih kriza da će mi mleko nestati i da ću pre 1 godine izgubiti mleko. Mnogi su mi rekli da odustanem. Prva ćerka je sisala do 11,5 meseci, tada je mleko prestalo. Verovala sam da ću bar toliko izdržati. . Za svoj 1 rođendan je popila poslednju flašicu mog mleka. Jako mi je žao sto ga više nemam, ali znam da sam dala sve od sebe da ga što duže konzumira.