Jednog lepog i sunčanog dana rodila se mamina princeza, od prvog našeg susreta sve je bilo sjajno i prelepo, prvi zagrljaj malog preslatkog bića. Princeza je počela da plače, bila je gladna! Prislonila sam je na svoje grudi i ona se umirila, samo na kratko i opet plač. Bila je gladna. Jedna od žena koja je bila pored mene rekla je: "Sigurno je gladna, daj joj da siska!" I tako krećemo u predivan svet dojenja, nešto neopisivo lepo i magično! Tada smo povezane i ništa drugo nije važno. Siskala je do druge godine, tako je ona želela. Ubrzo nam se rodila i druga princeza, naravno i ona je bila maleno mamino najlepše stvorenje. Krenuli smo da siskamo sa malim poteškoćama, jel nije bilo isto kao prvi put! Mleko nije htelo da krene, bilo ga je malo, ali bile smo uporne. Posle 3 dana mleko je krenulo! Imao 16 meseci i još uvek se dojimo i naravno do kad ona to želi i ja mogu, jel je to nešto najlepše i najzdravije! Pustite prazne priče, slušajte samo sebe i svoje dete koje je najbitnije, i uradite onako kako vi mislite da je najbolje i za bebu i za vas. Za mene to je najlepše iskustvo! Moje dve princeze rastu srećno i zadovoljno! Pred njima je bezbrižno detinjstvo, a mama i tata su tu da im pruži sve što je u njihovoj moći da bi živeli srećno do kraja života. :-)