Najlepši osećaj kada posle porođaja vidimo naše mediće zdrave, prave, plač bebice koji prestaje kada je stave na majčine grudi. Naše suze radosnice i drhtaje tela, i u tome ne mičemo oči sa naših dušica malih koje smo toliko dugo čekali, ali isto tako lep osećaj kada je prvi put privijemo na svoje grudi naročito kada počnu prvi put sisati. Svaka majka želi samo najbolje za svoju bebicu, same počinjemo istraživati koje namirnice će nam povećati količinu mleka i njen kvalitet. Ja znam majka sam, razumem svaku majku i kroz šta sve mora proći i tokom trudnoće i tokom perioda dojenja. Zar nije lakše samo uzeti dete i bez muke staviti na grudi da doji od onoga pripremanja te podgrevanja te flašica pa toplo je hladno je.... Dojenje je jednostavno za majku, nešto sto nema bolje i za naše dete za njen stomačić i njeno napredovanje. Zato moja dva sina su dojila i sada sam u šestom mesecu trudnoće i naravno Bože zdravlja i ova bebica će nadam se dojiti to jest ja ću dati sve od sebe da to bude i što duže i bolje. Neću nikada zaboraviti iskustva ni u jednoj trudnoći niti periodu odrastanja moje dece jer sve bude i prođe i loše i dobro ali pokušajmo pamtiti samo trenutke sreće.