Drage moje drugarice, moja priča kreće ovako..
Rođena sam početkom aprila, i pošteno sam namučila mamu, ali bez obzira na sve ona me je sa oduševljenjem i ljubavlju dočekala. Bez obzira na porođaj sa mnom, mama se mučila i dojenje kada je u pitanju.. svaki dan po par puta, sestra iz boksa je dolazila i pritiskala mami bradavice, ne bi li proverila da li je krenulo mleko..
Kada je mami konačno došlo mleko, ona je sa oduševljenjem došla u boks kod mene i tražila da me doji. A moj osmeh kada sam videla mamu govorio je vise od hiljadu reci jedva sam čekala da stavim usta taj mamin neiscrpni izvor mleka. Prvi osećaj je bio neverovatan, napokon pravo majčino mleko, a ne tamo neka formula koju su mi davale one tete u boksu.. mamin i moj pogled se susreo i osmesi su ponovo govorili vise od reći.. Tako da sada ja moj ne presušeni izvor mleka ne puštam ni u ludilu.. i uživam u svakoj sekundi dok sišem.. inače, kada pravim pauzu, ja lepo stavim glavicu na dojku i ne dam je nikome..
Pozdrav od mene i moje mame..