www.blic.rs

/21 /11

U svakoj fazi razvoja deca osećaju strahove koji su svojstveni određenom uzrastu:

• Od rođenja do šest meseci mališana može da uplaši jak zvuk i nagli pokret.
• Sa sedam meseci dete ispoljava uznemirenost prilikom dugotrajnog odsustva majke. Takav strah se snažno ispoljava kod devojčica do dve i po, a kod dečaka do tri godine.
• Posle sedam meseci dete plaše određeni glasni zvuci, skoro svi nepoznati ljudi, oblačenje i svlačenje, promena okoline, visina. Mnogi mališani se plaše tuša ili rupe za odvod vode u kadi.
• Sa osam meseci se javlja strah od nepoznatih osoba, naročito žena koje ne liče na mamu.
• Oko druge godine može da se javi strah od životinja, saobraćaja…
• Strah dece do tri godine je da će ih roditelji odbaciti, strah od nepoznatih vršnjaka, nepoznate sredine, promene načina života. Imajte to na umu kad dajete dete u vrtić. Dečji psiholozi preporučuju da se mališan da u jaslice ili pre godinu i po dana ili posle treće godine, budući da je period između druge i treće godine po mnogo čemu kritičan za vašeg mezimca.

• Sa tri godine se javlja strah od kazne. Strah kod mališana tog uzrasta je manje izražen ako otac učestvuje u vaspitavanju svog potomka i ako se ne guši njegovo ja (dete mora da ima mogućnosti da iskaže svoje emocije i strepnje).
• Od tri do pet godina deca počinju da se plaše mraka, usamljenosti i zatvorenog prostora. Baš u tom uzrastu roditelji obično donose odluku da njihovo čedo više nije tako malo da bi spavalo kraj roditelja i nakon što mu kažu laku noć gase svetlo i čvrsto za sobom zatvaraju vrata spavaće sobe. To mališanu pada veoma teško jer upravo u tom uzrastu on projektuje svoje dnevne strahove kojih ima dosta. To su strah od babaroge, imaginarnih čudovišta, duhova ili strašnih zveri koje se kriju pod krevetom ili u ormanu...
• Od šest do sedam godina vrhunac dostiže strah od smrti. Upravo u tom uzrastu kod deteta se formira osećaj za vreme i prostor, pojavljuje se koncepcija života, ono shvata da niko ne živi večno, da se ljudi rađaju i umiru i da se to odnosi i na njegovu porodicu. Upravo tada se često dešava da dožive prvi smrtni slučaj u široj ili užoj porodici: umiru pripadnici starije generacije, prabake ili deke...
• Sa sedam i osam godina stari strahovi se ublažavaju, ali se pojavljuju novi. Deca mlađeg školskog uzrasta počinju da se plaše neodobravanja roditelja, boje se da neće ispuniti njihove želje i očekivanja. Rađaju se strahovi vezani za školu: strah da će da zakasne na nastavu ili dobiju lošu ocenu.
• Posle osam godina deca se najviše plaše smrti roditelja.