/11 /11

Napada organe za varenje, a pre svega se manifestuje kroz dijareju i povraćanje, koji traju i po nekoliko dana. Nije isključena ni povišena temperatura.

 - Poslednjih dana imamo mnogo veći broj pacijenata, upravo zbog ovog virusa. Oko 90 odsto dece ima mučninu, bolove u stomaku, odnosno "zavijanje" ili povraćanje. Uz to imaju visoku temperaturu, glavobolju, slab apetit - priča pedijatar, dr Dejan Jonev iz Doma zdravlja "Simo Milošević" na Čukarici.

Ono što je karakteristično za ovaj "ferari" virus jeste da prvog dana deca povraćaju i po 10 i više puta, najčešće tokom noći. Deluje prilično dramatično.

Nakon tri dana sve prolazi, ali virus se brzo širi i na ukućane, tako da čitave porodice mogu da se razbole.

Ipak, često se dešava, kaže doktor, kada povraćanje prestane, da se oboljenje nastavi sa respiratornim virusima, i da pacijent počne da kašalje, ima gušobolju, gubi apetit.

U odnosu na druge viroze, ovaj "ferari" virus traje nešto kraće, ali zbog obilnog povraćanja, roditelji treba da obrate pažnju da deci nadoknade izgubljenu tečnost.

Šta raditi

- Na tri minuta detetu treba davati gutljaj tečnosti i zalogaj neke lako svarljive hrane. Ukoliko povraćanje i dalje traje, onda treba praviti pauzu od desetak minuta. Međutim, roditelji treba da budu uporni sa davanjem tečnosti i hrane, jer u suprotnom može doći do problema - upozorava dr Jonev.

Kada je ovaj virus u pitanju bitna je higijena. Pored temeljnog pranja ruku (u trajanju od 15-20 sekundi) posle upotrebe toaleta i pre jela, treba posebno obratiti pažnju na samo pripremanje namirnica, jer virus ubija temperatura iznad 95 stepeni, a u zamrznutom stanju može da se održi i nekoliko meseci.

Sve češći i grip

Što se tiče gripa i on je poslednjih dana počeo sve više da se javlja.

Prema Batutovim podacima, imamo 4.866 registrovanih slučajeva, od kojih je kod 46 ljudi zabeležena teška akutna respiratorna infekcija, a tokom prošle nedelje kod desetoro je kao komplikacija gripa javio i akutni respiratorni distres sindorm, koji može da izazove i smrt.

To je sindorm koji dovodi do akutnog plućnog edema, odnosno dolazi do popuštanja respiratornog sistema, a disanje postaje teško.

U Srbiji za sada vlada virus tipa B, koji nema veliki epidemijski potencijal, a kod dvoje pacijenta izolovan je i virus A H1N1. Mutirani virus, AH3 još uvek nije pronađen kod nas.

Evropa za sada bezbedna

Epidemiolog, dr Predrag Kon objašnjava da u Evropi uopšte nije zabeleženo veliko prisustvo AH3 virusa gripa, ali da u Americi ovaj tip virusa pravi velike probleme.

- Još uvek je virus niskog intenziteta, malo je povećan broj obolelih poslednjih dana, ali još nije vreme kada bi mogao da se očekuje njegov maksimum. Do ponovnog većeg broja oboljevanja moglo bi doći tek kada se deca vrate sa raspusta - objašnjava dr Kon.

Izvor: blic.rs