Foto: Freepik

/11 /11

U emisiji "Dan na Dan" gostovala je poznata advokatica Zora Dobričanin Nikodinović koja je govorila o izmenama Porodičnog zakona u Srbiji, koje su naišle na veliku osudu javnosti.

Dobričanin Nikodinović tvrdi da bi, prema predloženim rešenjima, mnogi roditelji zbog tradicionalnih metoda vaspitanja mogli da se nađu i na udaru zakona, što bi imalo ozbiljne posledice po porodicu.

"Ovakav predlog zakona, pre svega, apelujem da se povuče iz procedure. Ovakav zakon ne sme da prođe. Moguće je da je neko imao želju da popravi položaj deteta i odnose u porodici, ali onaj ko je ovo pisao i realizovao - to nije uradio na pravi način.

Po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega, sa kojima svakodnevno komuniciramo i razmenjujemo stavove i kroz advokatske grupe - svi smo se saglasili da je ovaj zakon štetan po porodicu i štetan za decu, istakl je ona u svom gostovanju.

"Po meni, ovaj zakon vodi ka razdvajanju porodice. Iz njega proizilazi da je veći prijatelj vašem detetu svako drugi, a ne vi kao roditelj. Ispada da mojoj deci neko drugi želi bolje nego ja", kaže advokatica i dodaje:

"U praksi, 'najbolji interes deteta' može da tumači svako - komšija, kolega, neko ko vas ne voli ili neko ko želi da vam nanese štetu. Dovoljno je da vas neko prijavi i da postupak krene. Čak i ako se kasnije utvrdi da je sve u redu, vi ste već prošli kroz torturu i pritisak.

Time se, praktično, otvara prostor za narušavanje porodice. Mišljenje deteta se stavlja u prvi plan bez jasne granice - od 0 do 18 godina. To nije u potpunosti usklađeno ni sa drugim zakonima, jer, na primer, krivična odgovornost postoji već od 16 godina za teža dela".

"Važno je naglasiti - nasilje je već jasno definisano i sankcionisano krivičnim zakonom. Fizičko nasilje je nedopustivo i to niko ne dovodi u pitanje", rekla je Dobričanin Nikodinović.

"Način na koji je ovaj zakon napisan stvara utisak kao da smo svi loši roditelji - kao da svi teramo decu u brak pre 18 godina, kao da ih bijemo i zlostavljamo, kao da smo ih rađali da bismo se na njima iživljavali.

Polazi se od pretpostavke da roditelji rade protiv svoje dece, a ne u njihovom najboljem interesu. A zar nije prirodno da svaki roditelj želi najbolje svom detetu? Kaže se - samo roditelj želi da mu dete bude bolje od njega.

U ovim zakonskim rešenjima, taj princip se briše. 'Najbolji interes deteta' može da procenjuje bilo ko, pa čak i dete koje je nezrelo – dete od pet ili šest godina ne može realno da proceni šta je za njega dobro. Upravo zato postoji roditelj.

Aplikacija koja će biti dostupna 24h

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović upozorila je da bi, prema njenim rečima, predložene izmene mogle da uvedu mehanizme koji omogućavaju brzo prijavljivanje roditelja.

"Dete može u roku od 24 sata da prijavi roditelja. Dete ne zna ni da li je gladno, ni da li mu je hladno, a kamoli da proceni šta je za njega najbolje. Dovoljno je da mu nešto zabranite - da ne ode na rođendan ili da uči  i može da usledi prijava", rekla je ona.

Dodaje da bi ovakva rešenja mogla da dovedu do toga da se roditelji nađu pod pritiskom sistema.

"Ako detetu ne kupite ono što traži, može se tumačiti kao 'ekonomsko nasilje'. Uvode se i registri, ulazi se u e-registre nasilnika. Da je ovakav zakon postojao ranije, ja danas verovatno ne bih bila ovde, već bih bila kažnjena zbog načina na koji sam vaspitavala decu", istakla je Dobričanin Nikodinović.

Istovremeno, krivični zakon i dalje jasno propisuje odgovornost roditelja za zanemarivanje deteta.

Postavlja se pitanje - šta ako roditelj vidi da mu dete komunicira sa potencijalno opasnim osobama na internetu, sa predatorima, ili da ulazi u rizične situacije, pa čak i kriminal? Da li roditelj tada ima pravo da reaguje, da oduzme telefon ili spreči takvo ponašanje?

Po ovakvom tumačenju zakona, dolazi se do apsurda - roditelj može biti prijavljen zbog pokušaja da zaštiti dete.

"Škole odavno više ne funkcionišu kao vaspitne ustanove. Iz različitih razloga, roditelji su često išli linijom manjeg otpora i popuštali deci. Već decenijama unazad, a posebno poslednjih 10 do 20 godina, roditelji se sve više dodvoravaju deci.

Dolazimo do situacije da se autoritet nastavnika urušava - prosvetnim radnicima su oduzeta vaspitna prava, što direktno utiče i na obrazovanje. Škole tako postepeno gube i svoju osnovnu funkciju.

Ako škole nemaju pravo da vaspitavaju decu, a roditelji takođe gube taj autoritet - postavlja se pitanje: ko onda vaspitava decu? Da li to postaju algoritmi, društvene mreže i ulica?

U takvom sistemu, deca se praktično prepuštaju sama sebi. Pod velom zaštite dečjih prava, postoji opasnost da se zapravo zanemari njihovo pravo na pravilno vaspitanje i usmeravanje.

Posledice toga već vidimo - rast vršnjačkog nasilja, ali i sve izraženije nasilje dece prema roditeljima", zaključila je advokatica u svom gostovanju.