|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Ako obučeš prvo sebe, skuvaćeš se. Ako obučeš bebu, ona se dinsta, dok se ti oblačiš.

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 5.11.2022
Ovo je post za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna…

image
Rukavice, one male, čik uguraj ruku detinju unutra, bez težih povreda. Foto: Freepik.com
/11


Donela mi drugarica, jutros, da čuvam Marina. Beba Marin, kao što je red u ovo doba godine, obučen kao meče, ispod dve kape i kapuljače viri nosić kao dugme. Spava Marin kao buba. Samo zečje mrdaju cucla i nosić.Gledam Marina, prava reklama za dizanje nataliteta i mirnog sna...a meni na pamet pada samo to koliko godina nismo spavali zbog takvih, naših Marina...spavanje je bilo privilegija, nevezana za prirodne potrebe. Spava Marin, a ja mislim "Šta li noću radiš, kad sad tako mirno spavaš?"

 

“Ovo je post za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna… Ovo je kratka borba protiv onog čipa za zaboravljanje, koji nam je ugradila majka priroda, jer kad bi se svega što smo proživeli, sa decom, sećali – natalitet bi još drastičnije padao.

 

PROČITAJ JOŠ: Kako uspavati bebu za 13 minuta?


Prvo čari trudnoće… Baš tada mi se tako spavalo na stomaku, na kome je komotno mogao da se posluži ručak za četiri osobe. Nisam mogla da dohvatim pertle, izuvali i kotrljali su me okolo. Spavala sam gde god me naslone. Oblačila sam se u dvosobne šatore sa kamp odeljenja prodavnica sportske robe. Onda porođaji… vojska saborkinja u tačkastim, državnim spavaćicama, na preklop… S mastiljavim pečatom bolnice na grudima (da neko ne mazne tu dragocenu kreaciju slučajno, kao uspomenu na divno provedeno vreme u cenjenoj instituciji)… E to nećemo opisivati, jer tu apsolutno poštujem podsvesnu naredbu majke prirode: “Zaboravi!” Zaboravila.

E, onda donesete kući bebu… U bolnici sve to nekako drugačije ide, kod kuće počinje prava priča… Naročito ako je to prva beba. Da voziš auto moraš da polažeš ispit; da ti daju čoveka u ruke i da ga gajiš, ne treba ti ništa, nema teorije, samo praksa. Stavili mi tako bebu u krevetac (jastučići, ćebence na slončiće, karnerići i plišana igračka, ako tek rođena beba poželi da se poigra), zagrlili se i gledamo zaljubljeno u naslednika. Kad je otvorio oči, pa kad je zaurlao kao vatrogasna sirena, zajapurio se kao cvekla… Romantika je pukla kao balon od sapunice… Auuu…

Gladan? Žedan? Piškio? Kakio? Dosadno mu? Beba urla, prevoda nema, a ti se snađi. Tu negde počinje doba nespavanja… Bauljali smo kao aveti po kući, bila sam sposobna da spavam stojeći, bilo gde, bilo kada… Grčevi, čajevi, zubići, rastu, rastu, kao da smo ajkulu napravili, a ne čoveka, kraja nema. I tako tri bebe, jedna za drugom… Živeli smo kao šišmiši, tako smo verovatno i izgledali.

Sećate li se kupanja bebe? E, to je spektakl… Najstrašnije pojave na Balkanu su promaja, mraz, prehlada, koje su, istorijski dokazano, izazivale najveće pogrome u ovom delu sveta. Shodno tome, kupanje bebe, tj. svlačenje iste i njeno kupanje, su više no rizični poduhvati. Mi smo bebu kupali u sobi, temperatura 67 stepeni, kao u švedskoj sauni… Lipti znoj sa nas, sve nam igra pred očima, sudaramo se sa peškirima, merimo dvadeseti put temperaturu u kadici… Ako dolijemo još malo tople vode, a dodamo malo zeleniša, supu možemo da skuvamo komotno. Kupanje se izvodi zalivanjem i polivanjem, da šampon ne uđe u oči, da beba ne viri previše iz vode. A onda, uz dramatičnu najavu, muž širi peškir i napeto čeka. Ja olimpijskom veštinom dižem bebu iz vode i najkraćim mogućim pokretom ubacujem u naručje peškira. Prolazno vreme odlično. 0,23 sekunde.

 

PROČITAJ JOŠ: "Treće dete te čini zavisnikom, odmah želiš još!"


Slična pojava su oblačenja za šetnju, jesen, zima. Ako obučeš prvo sebe, skuvaćeš se. Ako obučeš bebu, ona se dinsta, dok se ti oblačiš. Ako se oblače tri mala deteta i nas dvoje – razvod na pomolu. Kad se samo setim onih maleckih cipelica, ne možeš u ruku da je uhvatiš, a kamoli one pertle da vežeš, a dete mrda li mrda. Rukavice, one male, čik uguraj ruku detinju unutra, bez težih povreda. A kad ti uspe, za par minuta i ruka i rukavica mokre u ustima vesele bebe.


Sve druge bebe su imale cipelice na nogama, one lepe, plave, roza, na mašnice, kao za igračke, samo moj sin ih je stalno žvakao. Prvo zajedno sa nogom, a onda sa noge visi čarapica srozana, a on mulja cipelu u ustima… Doba puževa. Posle toga stiže vreme mobilnosti, tek tu počinje zabava. Pet godina nisam kafu popila, ni jela ljudski. Taman dignem šoljicu i saspem je za vrat, jer neki od potomaka se upravo dovodi u smrtnu opasnost-padanje sa kauča, veranje u saksije, stoljnjak za ćoše pa vuci, pražnjenje fioka, okretanje vazni… Tada smo živeli na visokom nivou, sve je bilo, po Kišonu, na bar dva metra iznad poda.

U našem krevetu gužva. U sred noći, kada zaspiš i opadne ti pažnja, ekipa počinje da se ušunjava. Ujutru krevet pun kao oko, oni spavaju kao anđeli, mi se noktima držimo za rubove, podočnjaci do poda. Kasnije dolazi vreme igračaka, cela kuća se pretvara u poligon. Jeste li nekada u mraku stali na lego kocku? Kakva japanska kazna? To se zove bol!

Obaška što ne smeš da drekneš, jer oni konačno spavaju. U foteljama automobilčići, u kupatilu kante, patkice i lopatice, monstrumi, njihova oprema, lutke i njihov miraz, kao u najboljih udavača, svuda okolo. Muž je tako nedelju dana hodao, cakleći se, na posao. Izmislili fantomi lutku, koja ima svoje šljaštice, prašinu neku svetleću, kao ona je vila, a to čarobni prah. Odlično! Svi smo brzo bili začarani, svetleli smo u mraku, a to čudo ni da očetkaš, ni da opereš. Jedno jutro sam se probudila sva na ćoše. Celu noć sanjala ale i aždaje, sve me boli.

Naravno, u našem krevetu neko zaboravio Betmena sa rogovima i šiljcima na super rukavicama i narebranim plaštom.

 

PROČITAJ JOŠ: Da sam znala šta majčinstvo znači...

 

Sećate li se dečijih rođendana, iz tih perioda odrastanja?! Prvo je muka bila da ne pojedu plastične kašike, žvakali su jedni drugima uši i ramena, kasnije su jurcali okolo kao popareni, cičali i zavlačili se svuda. Ne možeš da ih navataš za duvanje u svećice na torti. A onda drama. Uvek još neko želi da duva u svećice, nema veze što mu nije rođendan. Palili smo svećice po deset puta, a oni duvali, duvali, dok celu tortu ne ispljuckaju i oduvaju sve ukrase i šećere šarene.

Svako kretanje na put je bilo ravno većoj seobi naroda. Kakvi stari Sloveni, oni su imali bitno manje stvari od nas. Odlazak na more, kao emigracija. Nosi se sve, sve je neophodno. Cipela kao za stonoge, krokodili, čamci, kantice, ajkule, sve na naduvavanje što postoji.

Kompromisa nema, sve im treba. Zimovanja smo ređe trošili u ta doba odrastanja. Imali smo premalo ruku. Sad smo porasli i sad jurcaju okolo, navataj ih ako možeš! Sad pomislim da i nije bilo tako loše kada su mileli po podu i žvakali tepih. Ćerka je tada izgrizla sto u dnevnoj sobi, još uvek nosi tragove maleckih zuba. Žao nam da ga menjamo. A sad ne možeš da se natelefoniraš, da ih prebrojiš, samo jurcaju.

Ako je ovaj post čitao neko ko još dece nema, molim da ga odmah zaboravi, u cilju produžetka ljudske rase. Nije to baš sve tako. Šalila sam se…”, napisala je duhovita mama.

 

Jelica Greganović/blog.b92.net


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Bebo, od danas je na meniju samo sika. Usp...
Gleda me u oči i smeje se od sreće i radosti. Zna da je to njena hrana, ljubav, uspavanka, maženje, utočiste, podrška, b...
18
Pripremite bebinu kožu za hladno i vetrovi...
Od najranijeg perioda detinjstva potrebna je pravilna nega dečije kože kvalitetnim preparatima koji neguju i obnavljaju ...
15
Zdrava ishrana najmlađih tokom zimskog per...
Tokom hladnih zimskih meseci, redovan unos voća i povrća ključan je za jačanje imunološkog sistema dece, pomažući im da ...
12
Popularna ruska imena za bebe i njihovo zn...
Jedan od najuzbudljivijih delova iščekivanja bebe je odabir imena. Ako ste trudni, a razmišljate o ruskom imenu za bebu,...
5





Druženje zvezdica JOHNSON`S® baby kalendar...
photo
Da li znate gde se „rađaju zvezde“? Ne ni na televiziji, ni u različitim emisijama za talente, već se rode i zasijaju u ...
Vodič kroz život bebe: Treći mesec
U trećem mesecu života, bebe obično skoro udvostruče svoju težinu od rođenja (prosečno napreduju 750 g mesečno).



image
Aleksandra*
Definitivno ih preporučujem svakoj trudnici i porodilji.
Pre dve godine i tri meseca na svet je došla moja devojčica, prvo dete. Dojenje je bilo nešto oko čega se uopšte nisam razmišljala. Težak porođaj, zbunjenost, bol su doveli do toga da uopšte nisam sigurna da li i koliko imam mleka. Beba je plakala, a ja sam došla u iskušenje da posegnem za adaptiranim mlekom. Drugarica koja je za Fitolat saznala na ovom forumu mi je poslala link. Iskreno, bila sam skeptična, ali bih sve uradila da imam što više mleka. Suprug je kupio isti dan ove divne tablete. Nisam verovala, ali sam uredno pila. Posle par dana sam imala osećaj da beba manje plače i da mleko više ide! Od tog trenutka kreće i uživanje u dojenju. Mogu slobodno napisati da od tog trenutka sam i ja mnogo srećnija i zadovoljnija bila. Nekoliko meseci sam ih redovno pila. A moja bebica je sisala punih godinu dana. Sada to više nije bebica nego devojčica koja će uskoro dobiti batu, a mama ovog puta ne ide u porodilište bez ovih fantastičnih tableta.  Više >>
image

Anketa

Годишња доба.
пеперутка16

У ком годишњем добу је рођено ваше дете?

Click Here