|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Da li zbog novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti dobijamo đaka i đakicu?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 1.6.2021
Skupština Srbije usvojila je nedavno Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji, između ostalog, sadrži odredbe o ravnopravnosti u jeziku. Međutim, lingvisti iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU smatraju da su one u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika i da se ravnopravnost polova u realnosti postiže drugim mehanizmima, a ne gramatičkim inženjeringom.

image
Kakve bi posledice imalo menjanje standarda srpskog jezika u korist rodne ravnopravnosti? (Foto: Freepik)
/11




- Zakon o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja..., a šta tek reći za bekicu - "ženu beka", centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja "žena akademac" ili "žena akademik", da li je trenerka "žena trener" ili "sportska odeća", da li je generalka "žena general", "generalna proba", "generalna popravka" ili "generalno čišćenje", odnosno: kako glasi oblik za "ženu nosača/nosioca": nosilica/nosilja/nosiljka; a za "ženu dopisnika" - dopisnica, ili za "ženu govornika" - govornica, i da ne nabrajamo više – navodi se u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Kakve bi posledice imalo menjanje standarda srpskog jezika u korist rodne ravnopravnosti, pitali smo prof. dr Sretu Tanasić, dopisnog člana ANURS i predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

- Menjanje standarda predviđa rušenje srpskog jezika i na njemu zasnovanog kulturnog i nacionalnog identiteta koji su stvarani od pre i posle Svetog Save, cele naše tradicije, pogleda na svet i porodicu koji su izgrađivani i kroz naš život u srpskoj pravoslavnoj veri, verovatno i manjinske jezike i kulture u Srbiji i njihov razvoj u skladu sa njihovim verama. Najavljuju i da da žene koje ne žele da se takvim imenovanjima izdvajaju moraju to javno saopštiti, dakle: staviti sebi na ruku Davidovu zvezdu – ističe prof. dr Tanasić.

Milunka Savić ne može biti "borkinja"

On kaže „preoraće groblja i sve upokojene žene pokrstiti svojim imenovanjima, pa npr. Milunka Savić ne bi bila žena vojnik s najviše odlikovanja u Velikom ratu u Evropi, nego borkinja“.

- Sve žive žene će bez pitanja označiti nazivima koje stvaraju jezičkim inžinjeringom jer ne žele da čekaju da jezik u skladu sa svojom strukturom i zakonima stvara nova naimenovanja za nova zvanja, kako je jedino moguće. Ukidaju generičke, uopštavajuće pojmove pa ćete svaki put pisati: novinari i novinarke su o tome izvestili, učenici i učenice su polagali ispit, putnici i putnice su čekali autobus. I svi tako, svaki put i u svim tekstovima.

Rod u jeziku nije isto što i pol u prirodi

Dr Marina Spasojević, viši naučni savetnik sa Instituta za srpski jezik kaže da se, nažalost, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti grubo obrušava na gramatički sistem srpskog jezika.

- Prvo, rod u jeziku (muški, ženski i srednji) predstavlja gramatičku kategoriju i nije isto što i pol u prirodi. Svaka imenica ima rod, a pol se očituje kod ljudi i ne čak kod svih životinja. I imenice koje označavaju predmet kao kamen, kuća, drvo imaju rod u jeziku, ali ne i pol, te se ne ostvaruje neposredni paralelizam između roda i pola. Kada je o nazivima zanimanja, titula, vršiocima radnje i sl. reč, muški rod je neutralan. Tom rečju se označava pre svega segment stvarnosti, a nije akcenat na polu: novinar, učitelj = osoba koja se bavi određenim pozivom. Drugo, srpski jezik je kroz čitavu svoju istoriju "rodno osetljiv" jer poseduje mehanizam građenja imenica ženskog roda prema imenicama muškog roda, kao starac : starica, Srbin : Srpkinja, pa tako i novinarka, učiteljica itd. Neopravdane su tvrdnje da se za žene koriste imenice ženskog roda za zanimanja, titule i sl. koja se nalaze niže na društvenoj lestvici kao pomoćnica, čistačica i sl. (imamo, recimo, i domara i čistača). Naspram parova sluga: sluškinja, rob : robinja stoje parovi kralj : kraljica, vojvoda : vojvotkinja, vladar : vladarka. I tačno je da su kraljica, vojvotkinja, vladarka isprva bile supruge, ali razvoj društva kroz istoruju kazuje da su one i vršile te funkcije, dakle, imale ista prava i obaveze kao muškarci (kraljica Elizabeta, Katarina Velika, kneginja Milica).

Nadam se da nećemo dobiti đakinju

S druge strane, navodi sagovornica, imali smo, recimo, vezilje i kovače, što je sve odraz stvarnosti datog trenutka da su neke društvene uloge bila rezervisane za muškarca ili za žene.

- U početku je bio samo učenik, a onda mu se pridružila učenica, kao i učitelju - učiteljica, ali đak je i dečak i devojčica (nadam se da nećemo dobiti đakinju/đakicu!). Treće, zakon o rodnoj ravnopravnosti se usredsređuje samo na imenice, ali rod je oblička kategorija koju imaju i druge vrste reči, pridevi, zamenice, glagoli itd. Mi smo se ogrešili o zakon, ali ne i o normu kada kažemo da su se naši ministri i ministarke sastali jer smo upotrebili zamenicu i glagol u muškom rodu. To je jedan od dokaza da u gramatici muški rod nije obeležen, da je objedinjujući. Kako biti dosledan do kraja?! Možemo reći naši ministri i naše ministarke, ali šta ćemo sa glagolom? Možemo napisati sastali/sastale, ali kako će to neko saopštiti u vestima?! Ovim se gramatička struktura srpskog jezika razara jer to dalje utiče na slaganje reči u rečenici, raspored reči itd. Jezik je raslojen i u razgovornim jeziku, neformalnom govoru živo se koriste imenice kao profesorka/profesorica, doktorka (lekarka), matematičarka, kandidatkinja, šahistkinja i sl., ali nema potreba za tim da se ove reči normiraju i grade reči za naziva zanimanja, titula i sl. koji će odražavati paralelizam rodova na nivou jezičkog standarda, koji bi se zakonom regulisao i sankcionisao.

Srpski jezik ima, dakle, potencijal i koristi ga kada je potrebno, ali ne treba ga zloupotrebljavati da bi se ispunila nekakva forma.

- To bi bio veštački uticaj na razvoj jezika, a o posledicama bi se tek moglo razgovarati. Ravnopravnost polova se postiže u realnosti drugim mehanizmima, a ne gramatičkim inženjeringom. To što će na diplomi ili drugom dokumentu ženske osobe biti upotrebljen naziv zanimanja ili titula iskazana imenicom ženskog roda ne znači da će joj to obezdediti uživanje prava (zaposlenje, zvanje), za to se mora postarati država.



Autor: Violeta Nedeljković
Izvor: Zena.blic.rs

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Razbili ste živin toplomer!!!
Nije neobično da se dete poigra toplomerom, koji lako puca kada padne na tvrdu podlogu. Tu obično nastane panika ako se ...
9
Šta kad se dete žali na bol u uhu?
Bolovi u ušima mogu biti jako neprijatni, podjednako za roditelje koliko i za decu. Deca su često razdražljiva i plaču, ...
6
Razvojna disfazija
Razvojna disfazija je jezički poremećaj koji se lako uočava na ranom uzrastu. Blagovremenim uključivanjem deteta u logop...
4
Šta je Edipov sindrom kod dece?
Ako povučemo paralelu sa odraslima, možemo reći da su svi prošli kroz tu fazu i da je ona u svakom slučaju na neki način...
4





Film klub Kombank Dvorane
FILM KLUB JE NAMENJEN SVIM LJUBITELJIMA BIOSKOPSKE ZABAVE I FILMSKE UMETNOSTI, KOJI OD SVOG OMILJENOG BIOSKOPA OČEKUJU V...
JUBILARNI 15. KIDS FEST
JUBILARNI 15. KIDS FEST PORUČUJE "Mali korak za tebe, veliki za detinjstvo" ! Od 14. do 20. oktobra u bioskopima širom...



image
pamaja
Fitolat je obavezni deo moje torbe za porodilište.
Fitolat sam otkrila u prvoj trudnoći. Pošto imam blizance, veoma mi je bilo važno da uspostavim pravilnu laktaciju. Još dok sam bila u porodilištu suprug mi je doneo Fitolat. Ja sam bila oduševljena. Mleko je pravilno nadolazilo, nisam imala mastitis niti bilo kakvih tegoba. Koristila sam ga tokom čitavog perioda dojenja. Moji blizanci su dojene bebe, bez adaptiranih mleka zahvaljujući Fitolatu. Sada su to zdravi sedmogodišnji dečaci. Uskoro nam stiže i seka, tako da će Fitolat biti obavezni deo moje torbe za porodiliste.  Više >>
image

Anketa

SEDENJE
pips

Kada su vase bebe pocele cvrsto, samostalno da sede bez pomoci i savijanja?

pre 6 meseci (30%)

u sestom mesecu (14%)

u sedmom mesecu (37%)

u osmom mesecu (13%)

posle 9 meseci (6%)


Ukupan broj glasova: 63

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here