Deca vrlo rano dobijaju bicikl i samostalno ga koriste za svakodnevne aktivnosti. Foto: Freepik

/11 /11

Zašto su holandska deca najsrećnija na svetu?

Jedna tinejdžerka iz Južne Karoline prisetila se za CNN letnjih dana kada je sa drugaricom satima sedela na napuštenom pristaništu, pila ledene napitke i lutala po kraju sve dok se ne upale ulična svetla. Bila je među retkima koje su roditelji puštali da se slobodno kreću, odlaze sami do prodavnice, kod prijatelja ili u šetnju.

Godinama kasnije, kada je boravila u Holandiji, iznenadila se kada je videla koliko je takva sloboda tamo zapravo normalna. Deca se sama voze biciklom do škole, odlaze u restorane, šetaju po gradu ili jednostavno ostaju kod kuće ako im se otkaže čas. I tada joj je postalo jasno – možda je baš ta sloboda ono što čini holandsku decu najsrećnijom na svetu.

UNICEF je u svom izvještaju za 2025. godinu rangirao Holandiju kao zemlju sa najzadovoljnijom decom. Iako se u analizama pominju kvalitetna zdravstvena zaštita, visoko poverenje u društvu i manji akademski pritisak, roditelji u Holandiji ističu jedno – nezavisnost koju daju svojoj deci.

U Holandiji

Deca vrlo rano dobijaju bicikl i samostalno ga koriste za svakodnevne aktivnosti.
Školski autobusi ne postoje, mnogi učenici svakodnevno prelaze po deset kilometara biciklom.
Kada se čas otkaže, deca se jednostavno sama snađu, nema nastavnika na zameni.
Druženje, igra i odlazak do prodavnice odvijaju se bez roditeljskog nadzora.

Deci u drugim zemljama ređe se dopušta ovakav nivo slobode. Primera radi, u Americi trećina dece uzrasta 9 do 11 godina sme da sama ode kod drugara. Polovina sme da ode u drugi prolaz prodavnice dok je roditelj u blizini. Samo 15 odsto dece sme da ide na Noć veštica bez pratnje odraslih.

Iako i njihovi roditelji često tvrde da cene nezavisnost, u praksi dominira strah, prvenstveno za bezbednost i mentalno zdravlje dece. Više od 40 odsto njih sebe opisuje kao “prezaštitničke”, dok gotovo polovina izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg razvoja anksioznosti ili depresije kod svojih mališana.

Paradoksalno, upravo manjak slobode može da ima suprotan efekat. Istraživanje iz 2023. godine pokazuje da se porast mentalnih problema kod dece povezuje sa smanjenjem prostora za samostalno kretanje, igru i donošenje odluka. Stručnjaci ističu da se kroz ovakve aktivnosti razvija unutrašnji osećaj kontrole – sposobnost deteta da vjeruje u sebe i da zna da može da se snađe u svetu.

U Holandiji deca već od malih nogu uče da rešavaju probleme, planiraju vreme i istražuju svet oko sebe, ali bez stalne kontrole. I zato, možda nije u pitanju ni sistem, ni velika pravila. Možda je ključ u malim stvarima – pustiti dete da samo ode po sladoled, pozove druga bez nadzora ili ode biciklom do parka.

Izvor: CNN / Buka