/11 /11

Srbija će dobiti svoju prvu banku reproduktivnih ćelija do kraja godine, zbog čijeg nedostatka su mnogi parovi već godinama odlazili u inostranstvo.

"I mi smo, kao i druge evropske zemlje, u porastu sa brojem infertiliteta kod parova. Na godišnjem nivou to je nekih 300, 400 hiljada ljudi koji imaju problem", kaže gost Novog dana. Trendovi su se promenili, kaže doktor, dodajući da sve više parova roditeljstvo ostvaruje u kasnim tridesetim, ranim četrdesetim godinama.

Banka reproduktivnih ćelija je dobra stvar, jer su parovi ranije morali da idu u inostranstvo po donirane jajne ćelije, spermatozoide i embrione, kaže. Ono što je najavljeno u ovom zakonu je da će to u budućnosti moći da bude i kod nas, dodaje.

Kod nas do sada to nije bilo zakonom regulisano, pojašnjava gost N1, dodajući da zbog toga nije mogla da se ima donirana jajna ćelija, embrion ili spermatozoid. Najčešće su naši ljudi išli u Češku, gde su mogli da obave kako veštačku oplodnju, tako i veštačku oplodnju kroz donaciju jajne ćelije, spermatozoida ili embriona, navodi. "Tamo je čak dozvoljeno i surogat roditeljstvo".

Najavljeno je da će najverovatnije ta prva banka biti u okviru Kliničkog centra Srbije, kaže dr Aničić dodajući i da je GAK Narodni front spreman za tako nešto. "Mi smo pioniri u vantelesnoj oplodnji, u našoj klinici je osamdesetih godina urađena prva vantelesna oplodnja u ondašnjoj državi".

Parovi koji nemaju mogućnost da imaju sopstveni reproduktivni materijal moći će da uzmu doniranu ćeliju, a sada su nam potrebna podzakonska akta koja će odrediti pod kojim uslovima će se to dešavati, kaže dr Aničić.
Imamo veliki problem sa muškim sterilitetom, odnosno infertilitetom, skoro 40 odsto - tako da su parovi morali da idu po donirani spermatozoid u inostranstvo, dodaje.

Kad je reč o doniranju embriona, doktor pojašnjava da ukoliko par ima "višak" embriona, kad se radi vantelesna oplodnja, moći će, kako zakon to bude regulisao, drugom paru da donira kako bi i oni ostvarili roditeljstvo.
Doktor kaže da u GAK Narodni front već postoji mogućnost da se zaledi jajna ćelija ili embrion.

I žene bez partnera će moći da uzmu ćelije iz banke, a doktor pojašnjava da će se tek videti, na osnovu podzakonskih akata, kakvi su uslovi i za to.
Donori, kaže doktor Aničić, moraju da budu zdrave osobe, koje su prošle rigorozne anamneze i testove na viruse. To su žene do 35. godine i muškarci do 40, dodaje. Oni su anonimni, klinika koja uzima ćelije, ima podatke, ali ih ne daju parovima, navodi. O donoru se, bar u inostranstvu, daju samo opšte činjenice, ne boja kose i tena, kako se misli, prenosi gost N1.

Naše klinike poprilično uspešno rade vantelesnu oplodnju, ističe dr Aničić, dodajući da je to poslednji korak, tj. da se prethodno obavljaju različite vrste lečenja kako bi žena zatrudnela spontano.

Kaže da je banka odličan podsticaj za parove da dođu do potomstva, kao i to što o trošku države mogu da odu na tri pokušaja vantelesne oplodnje.
U praksi se srećemo s tim da veliki broj i mladih žena, devojaka, i momaka ima problem sa infertilitetom. "Jedan od razloga je i rano stupanje u seksualne odnose, što se tiče žena... Imamo veliki broj maloletnih trudnoća.

Potrebno je preventivno delovati na decu, uvođenjem seksualnog vaspitanja u škole, ali na jedan prihvatljiv način, da im se lepo to objasni šta može da se desi ukoliko prerano stupaju u seksualne odnose, pogotovo devojčice, čije se sazrevanje reproduktivnog sistema završava sa 18 godina. Što ranije napadnete reproduktivni sistem s nekim virusima i bakterijama, pre tog vremena, naravno da ćete kasnije u životu imati problema", naveo je.

Inače, godišnje se u Srbiji obavi 16.000 abortusa. Doktor kaže da se na neki način i to smanjilo, iako su to svakako poražavajuće brojke. Bitno je da se insistira na kontracepciji, upotrebi kondoma, kaže govoreći o edukaciji mladih. Žene se plaše anitbebi pilula, a danas je to napredovalo, to su sada lekovi sa niskim dozama estrogena, progesterona, postoje oni za mlađu, oni za srednju populaciju, navodi doktor.
Među stvarima koje dalje utiču na sterilitet navodi pušenje, stres, droge, nenormalno radno vreme...

Izvor: N1