|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Dr Ranko Rajović: Kako da pripremite svoje dete na nove mere u školi i vrtiću?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 25.8.2020
Studije su pokazale da deca koja nemaju dovoljno vežbe i fali im aerobne aktivnosti imaju smanjene duboke moždane strukture, što takođe znači i smanjenje kognitivnih sposobnosti.

image
Osnovni dečiji posao je igra!
/11


 

Školarci, a posebno njihovi roditelji, iz dana u dan budno prate sve navode o početku nove školske godine u okruženju epidemije korona virusa.

Ako će deca na jesen opet u vrtić i školu u okolnostima koje zahtevaju maske i distancu, čemu zaista učimo decu?

Kako roditelji mogu pripremiti svoju decu na novi način školovanja i vrtića?

Neka su od pitanja koja su ovih dana u mislima mnogih roditelja...


Zato, na ovu temu razgovaramo sa dr Rankom Rajovićem.

 

 

 

Naš priznati stručnjak dr Ranko Rajović jedan od najtraženijih i rado slušanih predavača, otac četvoro dece, doktor, profesor, osnivač Mense Srbije, predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense. Takođe, autor je NTC programa za edukaciju roditelja i učitelja koji se sprovodi u osamnaest zemalja Evrope.

 

 

 

Povezujući znanja medicine i pedagogije, stvorio je program koji razvija kognitivne sposobnosti dece, vrlo je dobro i detaljno razrađen, primjenjiv u porodici, predškolskim ustanovama i u razrednoj nastavi osnovne škole.

Dr Ranko kao jedan od najboljih sagovornika na trenutno vrlo aktuelnu temu škole i školovanja, objašnjava za Ringeraju između ostalog kako da roditelji pripreme decu za nepredvidivu jesen koja je pred nama, koje su to aktivnosti koje će deci biti zanimljive i podsticajne, a ne uključuju fizički kontakt, da li je "učenje na daljinu" dobro rešenje i kako nadoknaditi deci nedostatak kontakta i druženja.

 

 

Naš priznati stručnjak dr Ranko Rajović

 

 

Važno je da sa detetom lepo popričamo i objasnimo mu da nije uvek sve onako kako bismo želeli da bude


1) Ako će deca na jesen opet u vrtić i školu u okolnostima koje zahtevaju maske i distancu, šta zaista učimo decu - da li da deca treba da se boje drugih i da dodirivanje nije ok? Kako to utiče na njihov emocionalni razvoj i kakvo društvo ćemo odgojiti?

Situacija je nažalost, takva kakva jeste, svakako je bolje da naučimo decu da su se sada malo životne okolnosti promenile i da treba da se prilagodimo novonastalim okolnostima, umesto da uopšte ne idu u školu. Važno je sa detetom lepo popričati i objasniti mu da nije uvek sve onako kako bismo želeli da bude. Potrebno je da prihvatimo životne okolnosti koje su nam se zadesile i da naučimo da živimo sa njima. To je lekcija koja je bitna, ne samo kad je virus i epidemija u pitanju, nego i mnoge druge situacije na koje nailazimo tokom odrastanja. Pošto ne znamo koliko će trajati ovo stanje, bolje je da svi malo pripazimo i da se potrudimo da budemo disciplinovani, kako bismo brže i bezbolnije prošli kroz ovaj izazovni period.


Što se tiče dodira i emocionalnog razvoja, da li će uticati i koliko bolje da odgovori neki psiholog, ali sigurno da zavisi i od dužine trajanja ovog perioda kao i od konkretnih mera.

 
Bilo bi dobro da osmislimo i uvedemo aktivnosti koje će deci biti zanimljive i podsticajne, a da ne uključuju toliko direktan fizički kontakt. Na taj način, deca će moći da obavljaju svoj osnovni posao, a to je igra. Na primer igra dan i noć je odlična, a uz određene modifikacije može se iskoristiti za učenje pojedinih lekcija u školi. Klasična igra dan i noć podrazumeva kad kažemo noć, da deca čučnu, a kad kažemo dan, da ustanu, takav način igre im brzo dosadi i zato je potrebno menjati i dopunjavati u skladu sa novim otkrićima iz neurofiziologije i pedagogije, a posebno onih koje se tiču razvoja kognitivnih sposobnosti dece. Igra mora da bude izazovna, puna iščekivanja, razmišljanja i snalaženja. Na Pedagoškom fakultetu u Kopru gde predajem, sa timom stručnjaka osmišljavam, na osnovu saznanja iz obrazovnih neuronauka, edukativne igre i metode učenja koje preko EU projekata postaju deo obrazovnog sistema. EU portal za obrazovanje učitelja i nastavnika iz Brisela uvrstio je NTC priručnik u stručnu literaturu za sve zaposlene u obrazovanju na teritoriji Evropske unije, a materijal je preveden na 23 jezika.



Važno je da roditelji budu kreativni i pomognu detetu u osmišljavanju slobodnog vremena kako bi posledice kućne izolacije bile što manje.

Tako na primer spomenuta igra dan i noć može da služi za učenje lekcija, a da učenici pri tom ovo uopšte ne doživljavaju kao učenje, već kao igru. Ukoliko deca uče biljke, možemo da kažemo da je voće dan, a da je povrće noć i tako na primer kad kažemo limun deca ustanu, a kad kažemo kupus deca čučnu. Isto tako može da se primeni i u drugim predmetima, kao na primer gramatika, kada imenica predstavlja dan, a pridev noć ili u matematici sa parnim (dan) i neparnim brojevima (noć) radimo kratke računske operacije i rešenje nam govori da li je dan ili noć. Tako da u odnosu na postojeće okolnosti moramo da osmišljavamo metode koje liče na igru, jer igra je jedini pravi motiv za dete i kroz igru se najbolje uči.

 

 
2) Kako roditelji mogu da pripreme svoju decu na novi način školovanja i vrtića, da deca a i sami roditelji budu što manje u stresu?

U svakoj životnoj situaciji, važno je da roditelji ne prenose strahove i stres koji osećaju, na svoju decu. Generalno gledano, svi smo mi u našem odrastanju imali neke faze koje nisu bile onakve kakve bismo želeli da budu. Tako da je i na nama odraslima da se malo prisetimo tih trenutaka i shvatimo da je sve to deo odrastanja i da ne možemo decu baš od svega da zaštitimo, već je na nama da ih naučimo kako da se nose sa tim.  



3) U prvom delu školovanja na daljinu činilo se da su deca i roditelji stvarno preopterećeni školskim radom. Da li bi bilo dobro da sledeći put napravimo nešto drugačije vezano za organizaciju školskog rada kod kuće? Imate li možda predloge za roditelje, kako da organizuju dan, da bude za sve lakše?

Roditelji moraju biti uključeni u ovakvim situacijama, jer od njih mnogo zavisi. Ukoliko period kućne izolacije bude prisutan još nekoliko meseci roditeljima će biti sve teže i moraće da osmišljavaju aktivnosti, da budu kreativni, da pomažu deci u prevazilaženju izazova koji se budu pojavljivali. Najlakše rešenje je uključiti detetu TV, računar, igrice, ali to predstavlja liniju manjeg otpora i nosi neke posledice, posebno ako duže traje. Velike studije pre 7-8 godina, koje su rađene na tri univerziteta u SAD pokazale su da deca koja nemaju dovoljno kretanja i aerobnih aktivnosti imaju smanjene duboke strukture velikog mozga, a to znači i smanjenje kognitivnih sposobnosti. Upravo zato, važno je da roditelji budu kreativni, pomognu detetu u osmišljavanju slobodnog vremena kako bi posledice kućne izolacije bile što manje.


I on-line nastava može biti dobra


4) Da li znanje koje učenici dobijaju "na daljinu" zaostaje za onim koje stiču u školi?

Ukoliko je predavanje dobro osmišljeno i interesantno, ako su deca aktivno uključena, ako metode liče na igru, onda ovaj način učenja može da bude dobro rešenje. Posebno je važno nadoknaditi nedostatak kontakta i druženja, a to može da se uradi interaktivnim metodama, te je potrebno osmišljavati online radionice koje će imati upravo ovakve metode. Pokrenuti su EU projekti koji imaju za cilj da naprave metode koje će biti interesantne, uključen sam u dva takva projekta gde pokušavamo da sistemom formiranja nekoliko timova u okviru odeljenja, napravimo dodatnu motivaciju, jer se tada učenici zalažu za svoj tim, aktivniji su, pomažu jedni drugima, razmišljaju, povezuju, otkrivaju, improvizuju, pokreću kreativnost, razvijaju empatiju i tako se pripremaju za izazove koji ih čekaju u budućnosti. Uvek je bolje raditi sa decom u učionici, ali ako već moramo da mislimo o online nastavi, moramo da znamo da i takva nastava može da bude dobra, samo je potrebno uvoditi nove metode, koje su deci interesantne, jer  tako osiguravamo unutrašnju motivaciju, a to je najvažnije za uspešan proces učenja. Ove metode godinama izučava NTC sistem učenja koji se sprovodi u preko 20 država Evrope, a takve metode pokazuju prednost u odnosu na klasiče metode nastave. Trenutno radimo na razvoju škole i vrtića budućnosti i pokrenuli smo NTC klub u Beogradu, gde isprobavamo metode koje se odvijaju na otvorenom prostoru, sa puno kretanja, kombinacijom motoričkih i misaonih procesa, gde deca moraju da misle, da se snalaze, usput uče na jednostavan način delove nekih lekcija (matematika, gramatika, priroda i društvo), razvijaju kognitivne sposobnosti i matematičko logičko razmišljanje.

 

Igra je jedini pravi motiv za dete i kroz igru se najbolje uči


5) Ukoliko online nastava bude važila za sve učenike da li su prvaci i generalno mlađi razredi u najnepovoljnijem položaju?

Prvi razred je veliki događaj za svako dete i obično se dugo pamti prvi dan u školi. U ovoj situaciji to može da se organizuje drugačije nego ranijih godina, bez velikih i zajedničkih okupljanja u holu škole. Posebno treba voditi računa o njihovim fizičkim aktivnostima, jer ako nastava bude skraćena deca će više vremena provoditi kod kuće, tako da roditelji moraju da misle i o tom segmentu dečjeg razvoja i da obezbede dovoljno vremena za igru u prirodi, parku, na igralištu ili u nekim drugim sportskim aktivnostima.

 


6) Da li je učenje na daljinu samo iznuđena alternativa ili se može smatrati i kao putokaz kako treba postupati u budućnosti, kada je u pitanju obrazovanje?

Sada se radi o iznuđenoj alternativi, ali učenje na daljinu može da donese neke pozitivne promene. Sigurno će se pojaviti nove platforme, ideje, pomagala koje će olakšavati učenicima da lakše savladaju školsko gradivo.  

 


7) Da li su po vašem mišljenju nastavnici bili dobro pripremljeni za online nastavu tokom prvog talasa epidemije? Da li ima prostora za napredovanje i da li da očekujemo da će od jeseni, u slučaju ponovnog učenja na daljinu, neki segmenti biti unapređeni?

Radio sam sa kolegama učiteljima i nastavnicima, ovo je za njih bio neočekivan način rada, neki su se snašli, dali u sve od sebe, a opet su se žalili da to mora drugačije. Radio sam anketu sa učenicima i roditeljima, gde smo analizom rezultata utvrdili da preko 30% učenika, posebno onih starijih, nije bio mentalno uključeno u nastavu, jer su tokom nastave radili neke druge stvari. To naravno nije dobro, ali moramo izvući pouke i bolje spremiti novi cilkus online predavanja.

 

Deca da što manje vremena provode za ekranom


8) Stiče se utisak da su deca tokom perioda epidemije više nego inače provodila vreme za ekranima (nezavisno od učenja), a možda nas to opet čeka od jeseni, jer kada krene hladnije vreme, deca pre svega u gradovima, manje vremena provode napolju, a još dodatno postoji mogućnost i ne odlaska do škole, vrtića. Da li će i ovo ostaviti posledice na njihov razvoj?

Generalno se zalažem za to da deca što manje vremena provode za ekranom. Ukoliko je u pitanju online nastava to je nešto što je neminovno, ali onda roditelji moraju da se potrude da dete ostatak dana provede bez igrica i crtaća. Naše iskustvo sa NTC kampova koje organizujemo svako leto, pokazuje da deci nije potreban telefon niti TV ukoliko im je vreme ispunjeno igrom, sa puno obaveza i zadataka koji su im zanimljivi, onda će imati i manju potrebu za ekranima. Čak i dozvoljeno vreme od 30 minuta kada se javljaju roditeljima deca ne iskoriste, pa se često dešava da roditelji zovu i proveravaju da li je sve u redu. Naravno, uvek je lakše da roditelj nakon napornog dana pusti decu da gledaju TV, ali ako ih samo malo podstaknemo na neku igru, kreativnu aktivnost, onda je to vreme mnogo korisnije provedeno. Nisam za to da roditelj bude zabavljač i animator dece, jer je potrebno da deca sama nauče da se izbore sa dosadom, ali nekad ih možemo malo podstaći. 


Dopustite detetu da bude samostalno!

 

Evo primer sa jednog NTC kampa, predavač je otišao sa decom u šumu gde je bio plan da se prave kolibe od granja i lišća. Predavač ih je okupio i rekao: “Potrebno je da napravite šator/kolibu, kako ćete to da uraditi ne znam, ja vam neću pomagati, jer ćete ako uradite sami biti mnogo ponosniji i srećniji. Ono što mogu jeste da vam pomognem da započnete organizaciju, hajde da nabrojimo šta je sve potrebno da dogovorite pre nego što počnete sa radom. Druga važna stvar je da svako dete treba da je uključeno u organizaciju, kad završite kolibu, osmislite prezentaciju i pozovite me. Ukoliko tokom realizacije zadatka budete želeli neki savet, tu sam.“ Predavač je bio tu da se pobrine da sve bude bezbedno, ali nije se mnogo mešao. Na ovaj način koliba možda nije bila idealna, ali su deca bila presrećna jer su sama napravila sve.

 

Jako je važno da detetu damo da bude samostalno i da uradi nešto od početka do kraja bez konstantnog mešanja odrasle osobe.

 

Naravno, nećemo detetu od 6 godina zadati da skuva samo ceo ručak, ali da opere salatu ili postavi sto je sasvim u redu. Što se tiče nekih slobodnih aktivnosti tu su razne društvene igre, posebno su dobre one koje aktiviraju duboku pažnju, jer nova istraživanja pokazuju da sve više dece ima problem sa održavanjem pažnje. Jedna od takvih igara je NTC šah („Bez straha do šaha“) koja je omiljena među decom, pa su čak osmislili i način kako da igraju sami protiv šaha u nedostatku drugog igrača.

 

„Bez straha do šaha“

 

Inovacije u online nastavi u mnogome bi pomogle da deca sama savladaju školsko gradivo


9) Da li će po vama školovanje na daljinu na duže vreme, negativno uticati na porodicu u smislu više neslaganja između partnera, i neslaganja sa decom?

Ukoliko se postave jasna pravila i dogovor koji će se poštovati i roditelji biti usaglašeni i dosledni, moguće je da se ne poremeti harmonija. Ono što je uvek dobro jeste da i deca učestvuju u pravljenju nekih dogovora i strategija, jer kada oni sami dogovore neko pravilo veća je verovatnoća da će ga ispoštovati. Na odraslima je naravno da se pobrinu da to sve bude realno i izvodljivo. 



10) Školovanje na daljinu bilo je za večinu roditelja puno naporno i puno je roditelja, koji ne žele da prihvate ovo kao "novu normalnost" što se tiče vrtiča i škole i zbog toga izlaze iz sistema te ih je sve više koji se odlučuju za školovanje kod kuće. Kako vi vidite školovanje kod kuće, kada roditelji uče svoju decu?

Ukoliko oba roditelja rade puno radno vreme, onda je ovo malo teže. Verovatno će neki roditelji biti prinuđeni da uzimaju godišnji ili da rade skraćeno radno vreme, a moguće i da obavljaju svoj redovni posao od kuće, tako da će moći da se uključe u školovanje svoje dece, ali na to se ne treba oslanjati. Čak i kad ima vremena, roditelj ne sme puno pomagati detetu u savladavanju školskog gradiva, jer time čini protivuslugu svom detetu. Prezaštićivanje dece i sve što roditelji urade umesto njih, dugoročno gledano nije dobro, treba pomoći detetu da bude samostalno. Svakako bi inovacije u online nastavi u mnogome pomogle da deca sama savladaju školsko gradivo uz minimalno angažovanje roditelja. Potreba deteta je otkrivanje, razmišljanje, povezivanje, zaključivanje i kada to bude uklopljeno u metodu nastave, dete oseća radost. Zato nastava zahteva nove metode koje moraju da imaju polaznu osnovu, upravo iz pomenute potrebe deteta.

 


11) Šta kažete na ideju unschoolinga, koji u ZDA daje vrlo dobro rezultate - deca kada odrastu dosežu odlične i izvanredne rezultate na fakultetima ili kao zaposleni?

Glavna razlika između unschoolinga i formalnog obrazovanja u tome da li se prati interesovanje deteta i po tome oblikuje njegovo obrazovanje ili se prati unapred isplaniran kurikulum, nekada i decenijama isti. Ovde je zapravo osnovno pitanje - ko će se kome prilagoditi? Školski sistem od deteta zahteva veliko prilagođavanje, od ponašanja, načina učenja, pa na kraju i samog načina razmišljanja, a tako stečenom znanju, iako veoma obimnom, često nedostaje spoj sa detetovim realnim i svakodnevnim svetom.

Dešava se da mladi, tek nakon školovanja, otkriju šta je ono što budi njihovu radoznalost, želju za učenjem i šta je predmet njihovog interesovanja.

S druge strane, pojavljuje se unscooling paradigma gde principi jesu dobri, ali praktični aspekt ovakvog školovanja podrazumeva skoro potpunu posvećenost roditelja dečjem obrazovanju, što za većinu roditelja nije realno.

Idealno bi bilo kada bismo mogli elemente na kojima se unschooling zasniva, od kojih su neki gore nabrojani, uključiti u redovan školski sistem koji bi tako postao kvalitetniji i prilagodljiviji, a to je veliki izazov za budućnost obrazovanja i moguće da će ova cela situacija sa epidemojom i online nastavom doprineti da se pronađu neka bolja rešenja, koja će sutra biti primenjiva i u praktičnom radu s decom.

 

I za kraj: ideje za vreme eventualne ponovne izolacije

 
12) Možete li roditeljima dati ideje, kako dete zabaviti za vreme eventualnog ponovnog karantina?

Tokom izolacije u martu smo osmislili niz aktivnosti koje smo svakodnevno objavljivali na našoj Facebook i Instagram stranici, tu su razni saveti i zadaci koje su roditelji koji nas prate rado radili sa decom, stigla su nam brojna pisma zahvalnosti i jako nam je drago da smo pomogli da korisnije i zabavnije provedu dane kućne izolacije. Ti saveti i zadaci su dostupni na sajtu:

https://ntcucenje.com/vreme-za-ntc/zadaci-i-saveti-prvog-ciklusa/

https://ntcucenje.com/vreme-za-ntc/zadaci-i-saveti-drugog-ciklusa/

 

 

 

Saznajte više o NTC programu, čiji autor je dr Rajović, na stranicama:

https://ntcucenje.com/

https://www.facebook.com/ntcsistemucenja/

https://www.instagram.com/ntcucenje/ 


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Kraj jednog doba. Brojimo poslednje dane v...
I možda bi sve bilo lakše, možda i meni ne bi klizila ova suza, da su te dve divne žene kojim slučajem drugačije. Ali ne...
25
Šta kad se dete žali na bol u uhu?
Bolovi u ušima mogu biti jako neprijatni, podjednako za roditelje koliko i za decu. Deca su često razdražljiva i plaču, ...
6
MAME KAŽU: Pomoć protiv komaraca - MAPEZ s...
Mapez sprej je mnogim mamama pomogao u borbi sa komarcima, a njihova iskustva objedinili smo na jednom mestu i sa ponoso...
6
Pohvala detetu – put ka izgradnji samopouz...
Svi mi imamo „rezervoar“ za afirmaciju. On treba svakodnevno da se dopunjava. Možda i ne primećujemo koliko naše reči im...
4





Anketa

Lepse ime
igomar

Koje ime je lepse?

Stevan (33%)

Stefan (67%)


Ukupan broj glasova: 73

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here