/11 /11

Laički rečeno emocionalno prejedanje je tešenje samog sebe hranom, odnosno “lečenje” neugodnog osećaja trenutnim zadovoljstvom u obliku zadovoljavanja osećaja ukusa.
Stručnjaci u Norveškoj proučavali su decu školskog uzrasta koja imaju tendenciju brzo se utešiti slatkišima i hranom te su otkrili kako takva deca imaju roditelje koji rade upravo to – teše ih hranom.

“Ovde postoji rizik jer kada se emocionalno prejedamo, obično posežemo za kalorijski bogatom hranom koju inače ne jedemo često, a zbog koje se osećamo dobro”, rezultate istraživanja prokomentirao je dr. Jaime Taylor. Nije bio iznenađen da roditelji nehotice podstiču tu nezdravu naviku kod svoje dece.
“Ako se deca lako i brzo uteše hranom, mi ih tada češće i hranimo ako im to pomaže da se osećaju bolje, odnosno ako se deca osećaju bolje i mi se osećamo bolje. Ako ih tešimo hranom kao malu decu, ne iznenađuje da će i kasnije, kao tinejdžeri i odrasli to nastaviti raditi kad se osećaju loše”, objašnjava dalje dr. Taylor.

Emocionalno prejedanje u detinjstvu put je do hroničnih bolesti

S obzirom na to da je emocionalno prejedanje često povezano s nezdravom hranom i da se najčešće tešimo slatkišima, pizzom i drugim kalorijskim bombama, dugoročno smo pod rizikom prekomerne težine i gojaznosti, a time razvijamo rizik za hronična oboljenja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili gihta.
Hronične bolesti pak dovode do rizika od srčanog ili moždanog udara, otkazivanja srca i krvnog sastava i drugih po život opasnih stanja.

Emocionalno prejedanje može dovesti takođe i do raznih psiho-emocionalnih poremećaja, poput poremećaja u prehrani (bulimije ili anoreksije).
Što ponuditi umesto hrane kao utehu?

Dr. Taylor savetuje roditeljima da umesto nuđenja hrane u situacijama kad se dete ne oseća emocionalno najbolje, ponude neku zajedničku aktivnost – šetnju, odlazak u park, igranje društvene igre, zajedničko obavljanje kućnih poslova, zajednički odlazak u posetu porodičnim prijateljima i slično. Ponekad će biti dovoljno samo s detetom leći, maziti ga, pustiti neku muziku, razgovarati ili duboko disati u tišini.

Na taj način učimo decu snositi se s neugodnim osećajima i stanjima na zdraviji način. Dobro je da deca osjete emocije poput tuge, nedostajanja, besa, frustracije, jer ti osećaji pratiće ih celi život. Važno je samo naučiti kako ih pustiti kroz sebe. Rešenje nikako nije instantno skretanje pažnje s neugodne emocije slatkišima ili hamburgerom.

Ono što je dobro je da i roditelji na taj način uče prepoznati neugodne emocije kod sebe.
“Najvažniji posao roditelja u odgajanju dece je modelovati ponašanja i navike u svim aspektima života i nadati se da će ih deca usvojiti. Stoga je važno pokazati im da postoje i druge tehnike plačanja s emocijama osim jedenja”, objašnjava dr. Taylor.

A šta je sa prejedanjem u srećnim situacijama i na proslavama?

Emocionalno prejedanje ne događa se samo kad se osećamo loše, već i kad smo srećni i kad slavimo neka važna događanja u porodici. No i u takvim prilikama najvažnije je vežbati umerenost. Uživanje u tortama, kolačima, mesu, hlebu i drugoj slavljeničkoj hrani deo je naše kulture i tradicije, ali umerenost treba postojati, odnosno treba imati svest o tome da se na taj način gostimo povremeno i dok se zaista slavi nešto veliko i važno za porodica.

Izvor: klinfo