|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

gina: Porođaj carskim rezom

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.4.2010
Anesteziolog me zasmejava, pita koliko imam kilograma i kaže "Laku noć Đina, lepo spavajte, vidimo se kad se probudite". Sećam se da sam skupljala snagu da kažem "Laku noć". To je poslednje čega se sećam iz sale.

image
/11




DETALJI
 
Ringerajin korisnik: gina
 
Datum: 19. 3. 2009.
Tip porođaja: carski rez
 
Broj dana u porodilištu: 7

Porodilište: Novo porodilište, Zrenjanin
Ocena porodilišta: 5
 
Komentar ocene: Imam samo najpozitivnija iskustva iz novog porodilišta, savršeno.
 


PRIČA O MOM POROĐAJU
 
Kod mene je prvi porođaj pre skoro deset godina prošao u savršenom redu. Bio je zakazan u Betaniji, došla sam kao da odlazim na godišnji odmor, porodila se i već četvrti dan sam bila kući. Oporavak je super prošao, bolelo je ali ništa strašno. Pamtim ga kao nešto skroz pozitivno... trudnoća bila laka, kontrakcije nisam ni osetila a samim tim ni bolove.
E onda, je došla blizanačka trudnoća, održavana od početka kao visoko rizična. Krvarila sam, imala kontrakcije, preležala sam osam meseci, nagutala se lekova i lekova i na svet sam donela dve male prelepe i zdrave devojčice. Vredelo je.
 
Carski rez mi je bio dogovoren u petak 27. 3.2009. godine. Tada sam trebala da budem u 38. nedelji trudnoće tako da je carski rez mogao da se uradi bez bilo kakvih saglasnosti kojekakvih komisija. Nedelju dana pred porođaj imala sam konstantno menstrualne bolove i kontrakcije su bile sve učestalije. Doktorica koja mi je vodila trudnoću je povećavala dozu Partusistena (pila sam ga na 4 sata) da bih što duže izgurala. Nisam mogla da dišem jer je jedna od beba bila jako visoko i pritiskala mi je pluća. Nisam mogla da jedem, hodam, da ustanem iz kreveta... bilo je jako naporno. Stomak je bio ogroman i pretežak. U četvrtak ujutru počinje da me boli stomak, opet mensturalni bolovi. Popijem Partusisten, smire se i bolovi i kontrakcije na sat-dva i sve kreće ponovo. Ja iz kreveta na lap topu radim neki posao oko firme i ne mogu da se skoncentrišem od bolova. Ostavljam sve, zovem doktoricu, kaže ona da se umirim maksimalno i da uzimam lekove, ako bolovi ne prestaju da se hitno javim u bolnicu na patologiju trudnoće. Meni se ne ide u bolnicu ni u ludilu sedam dana pre zakazanog carskog reza. Sama sam kod kuće. Sin je u školi, a muž je otišao do firme da završi papirologiju oko mog trudničkog bolovanja. Ćutim i trpim i sve mislim, prestaće bolovi. Izdržala sam do 15 časova, a onda sam nazvala muža da dođe i da me vozi u bolnicu jer su bolovi postali sve jači i češći. Partusisten nije više delovao. Torba za porodilište je već bila spakovana.
 
Sva zabunjena i vidno poplašena javljam se na ginekologiju, pregleda me dežurna doktorica. Grlić nešto skraćen i skroz zatvoren, boli užasno. Nakače me na CTG, očitavaju se kontrakcije ali ne pravilne. Čas ih ima, čas ih nema. Mene leđa ubijaju od ležanja, ne mogu da dišem (nije mi odgovaralo da ležim na leđima). Dok sam jedva ustajala sa ginekološkog stola na kome sam ležala dok su mi radili CTG, primetila sam par mokrih tragova ispod mene. Pitam sestru šta je to, ona meni, verovatno od znoja, a možda i plodova voda. Moje rezultate pregleda doktor koji je bio dežuran za porodilje i šalju me u porodilište.
 
Dogegam se nekako do porodilišta, tamo me opet dočeka ekipa, pregledi, opet CTG. Doktor kaže da to nisu kontrakcije, i da nisu dovoljno jake. Da bolove imam verovatno zbog upale bešike jer piškim na pola sata. Smestili su me na predporođajno odeljenje porodilišta da čekam moj zakazani termin i da me pripreme za CR. Dobila sam njihovu spavaćicu, sve je novo, čisto, blista. Legla sam, uključili su mi infuziju da me malo "osveže", mene i dalje boli. Muža sam poslala da ode da mi kupi nešto da jedem jer nisam ručala. Bilo je oko 16 časova. Kako je on izašao iz sobe, mislim da nije ni izašao iz porodilišta, ja osetim nešto toplo kako se razliva po mojim nogama i po krevetu. Zovem sestru, ona dotrčava. Pukao je vodenjak. Voda curi kao da me neko kantom zaliva. Odmah me podižu, odvode u predporođajnu salu, pripremaju za CR... kateter, brijanje iako sam bila pripremljena, mazanje stomaka nekim dezinfekcionim sredstvima. Nisu mi radili klistir jer ništa nisam jela od prethodne večeri. Uzimam mobilni javljam mužu da mi je pukao vodenjak i da hitno idem na CR. Guraju mi papir da potpišem da sam saglasna. Vodenjak i dalje curi... Podižu me i odvode u salu za operacije, a tamo 20 ljudi! Anesteziolog, doktor koji radi CR, sestre iz operacione sale, dva doktora neonatologa i četiri medicinske sestre sa neonatologije koje dočekuju bebe. Žurka prava, zasmejavaju me. Ja sam kao opuštena, znam kako ide, nije mi prvi put ali opet tresem se od straha. Pale one lampe zvane "svemirski brod", anesteziolog me zasmejava, pita koliko imam kilograma i kaže "Laku noć Đina, lepo spavajte, vidimo se kad se probudite". Sećam se da sam skupljala snagu da kažem "Laku noć". To je poslednje čega se sećam iz sale.
 
Devojčice sam rodila u 17.05 i 17.06. U intenzivnoj nezi su me budile oko 19.00. Bilo mi je jako hladno i jedva sam počela normalno da dišem, kašljala sam i gušila se od zapušenog nosa (bila sam prehlađena). Prvo što sam pitala je kako su bebe. Rekle su da je sve u redu, koliko su teške, dugačke itd. Nekoliko minuta nakog toga uključili su kamere u sobi da bi muž i sin mogli da me vide. Celu noć me je sestra obilazila, pratila, menjala infuzije. Sutra ujutru su mi pomogli da se podignem. Bolelo je, vrtelo mi se u glavi i sve vreme sam kašljucala zbog prehlade pa mi je i to iritiralo ranu. Svaki sledeći put je bilo lakše. Drugi dan sam već hodala po hodnicima, tuširala se i odlazila u sobu za posete da vidim muža i sina. Imala sam i problem sa grudima, mleko je jako brzo nadošlo pa su mi grudi bile kao dva kamena. Trebalo je ponovo da se razrade kanali. Bolelo je užasno, imam osećaj da me je bolelo više nego sama rana od CR-a. Babice su mi dva dana razbijale te gromade masažom da bih izbegla temperaturu i mastitis. Za sedam dana izašle smo kući gde sam nastavila da radim sve oko beba. Pomoć sam imala samo od muža. Uslovi u porodilištu su bili odlični, imali smo 3 lepa obroka i dve užine, vodili su računa šta daju porodiljama zbog mleka. Čiste spavaćice stojale su u hodniku u ormanima tako da smo mogle deset puta na dan da se presvlačimo.
 
Sve u svemu, super sam prošla, i sve skoro zaboravila. Uživam sa svojim bebicama!!!

 
Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču?
Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!
  
 

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Branchy10 : Moja porođajna priča
Onda mi prilazi moj ginekolog i smirenim glasom mi kaže da se ne plasim da će sve biti u redu samo da će bebu poroditi i...
10
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
6
Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
6
Uobičajeni pregledi i analize u trudnoći
Pred vama je spisak svih uobičajenih pregleda i analiza koje se rade u trudnoći i približni period kada se oni rade.
5





Porođajna priča: Moja beba je imala moždan...
Mali Tim je bio dugo očekivano dete. Svi smo mu se radovali, i mama i tata, kao i njegova starija sestra Tia.
24 moćne fotografije ožiljaka od carskog reza
April je mesec podizanja svesti o carskom rezu. „Sve smo majke - nije važno kako smo donele svoje bebe na svet“.



image
pamaja
Fitolat je obavezni deo moje torbe za porodilište.
Fitolat sam otkrila u prvoj trudnoći. Pošto imam blizance, veoma mi je bilo važno da uspostavim pravilnu laktaciju. Još dok sam bila u porodilištu suprug mi je doneo Fitolat. Ja sam bila oduševljena. Mleko je pravilno nadolazilo, nisam imala mastitis niti bilo kakvih tegoba. Koristila sam ga tokom čitavog perioda dojenja. Moji blizanci su dojene bebe, bez adaptiranih mleka zahvaljujući Fitolatu. Sada su to zdravi sedmogodišnji dečaci. Uskoro nam stiže i seka, tako da će Fitolat biti obavezni deo moje torbe za porodiliste.  Više >>
image

Anketa

Вода за децу.
пеперутка16

Маме, до колико месеци сте прокувавале воду бебама?

Click Here