/11 /11

Da li vam je teško da svih ovih dana animirate klince? Priznajem, od trenutka kako smo u obavezi da ostanemo “unutra”, mislila sam da neće biti tako teško držati im pažnju i učiniti im dan zabavnim. Međutim, dan po dan i lagano su ideje počele da blede. Dosadio je i plastelin i crtanje i smišljanje priča, i nekako su počeli da se okreću ponovo svim mogućim tehničkim stvarima na moje užasavanje.

Odlazak u park sada nije opcija, pa je prava sreća što živimo u kući i imamo dvorište, i sve što je moglo biti izneto sada je izneto, a isto liči na zabavni park sa svim ljuljaškama, toboganom, kućicom… O loptama i drugim rekvizitima za igru i da ne pričam!

Rekoh već, sreća u nesreći je što imamo svoje dvorište, iako ne veliko, pa se svaki iole lep dan da iskoristiti do maksimuma. Ok, nema drugara, ali kad ih je dvoje, pa i sa razlikom od 5 godina, zabava je zagarantovana. Par dana nam je trebalo da sredimo dvorištance, ali i to je donelo zabavu i prljave ruke! Malo smo kopali, malo sadili, i na kraju uređivali.

A dvorište kao dvorište ako nema bar po neku igračku i naznaku haosa nakon dečje igre i nije dvorište.

Tu se trči, skače, Dohany tobogan i kućica su ponovo izneti i ma kako mislila da su ih prevazišli, i dalje su aktuelni. Dobro sad, velikoj devojci su malo tesni i mali, ali je to ne sprečava da se i dalje igra kao da ima bratovih 5 godina. Spremaju se ručkovi  u njihovom privatnom kutku iza zatvorenih vrata šarene dečje kućice, prave barikade, osmišljavaju najneverovatnije priče ali i krijumčari po nešto od tehnike. A kada vreme ne dozvoli boravak napolju, rekviziti se lagano jedan za drugim stvore u kući. Tobogan pogotovo! Iz hodnika se brzinom svetlosti premesti u sobu, iz sobe na terasu, pa ponovo u hodnik dok se konačno ne vrati nazad u dvorište. Vriska i cika što njihova što moja garantuju dobru zabavu (njima) i po koji živac manje meni jer zašto bi se konvencionalno spuštali, kada je to prevaziđeno. Ipak je zabavnije naopako se penjati i na stomaku spuštati. Sreća, te stručnjaci podržavaju ovakav vid igre, ko bi rekao da imam vrlo inteligentnu i motorički razvijenu decu! Šalu na stranu, svaka od igračaka ima svoje mesto i svrhu, što je u ovim momentima zatvorenosti i izolacije vrlo važno kako bi ispraznili višak energije.

Međutim, šta raditi tokom dana kada nam vremenske prilike nikako ne dozvole da izlazimo?

Verovatno bi mi bilo najlakše da im uključim crtaće ili dam telefone da igraju igrice, ali trudim se da to ostavim za baš krizne situacije. Crtaće da, dolaze u obzir i gledamo ih skupa, ali aktivna i kreativna igra su ipak prioritet iako često izgleda kao nemoguća misija mada je zapravo potrebno vrlo malo da se deca podstaknu na kvalitetnu igru koja će im bar neko vreme držati pažnju.

Tu na scenu stupaju kulinarstvo, crtanje, slikanje ali i društvene igre, kako one konvencionalne i svima poznate, tako i one namenjene mlađem uzrastu a opet idealne za razvoj motorike i vijuga. Igrali po pravilima ili ne važno je samo da bude zabavno, a to se lako postiže uz malo labavija pravila i mnogo smeha.

I puzle!

Silne puzle složismo svi skupa, što one jednostavnije kojima malac voli da se zanima sa likovima superheroja i omiljenog mu Spajdermena a iz Educa asortimana, što one složenije i komplikovanije koje su prava zanimacija velikoj devojci.

Toliko je mnogo stvari koje mogu pomoći da svi ovi dani ne budu baš strašni. Posmatrajmo samo svet očima dece i shvatićemo da apsolutno sve može da posluži za igru. Zaboravimo na nered koji će možda nastati, i opustimo se. Dan u kući isto kao i dan napolju može da bude beskrajno zabavan, i da ostane u sjajnom sećanju. Bez obzira na sve i ma kako dan bio ispunjen, i dalje će se svaki put čuti: Hajde da se igramo!

Promo objava